Kad bi ove nedelje bili izbori u Nemačkoj, 18 odsto birača bi glasalo za desno-populističku AfD. Zašto? Odgovore pruža ispitivanje javnog mnjenja „Nemački trend“.

Građani Nemačke još nikada nisu bili ovako nezadovoljni saveznom vladom i trima strankama koje je čine, Socijaldemokratama (SPD), Zelenima i Liberalima (FDP) – dve trećine ispitanika sumnjaju da je Nemačka sa sadašnjom vladom u pravim rukama, a tek svaki peti građanin pozitivno ocenjuje vladajuću koaliciju.

To proizlazi iz aktuelnog ispitivanja javnog mnjenja „Nemački trend“ (Deutschlandtrend), koje redovno sprovodi institut Infratest-dimap na reprezentativnom uzorku, a na zahtev javnog servisa ARD. Ispitano je oko 1.300 Nemica i Nemaca i to 30. i 31. maja 2023. godine, piše Dojče vele.

CDU/CSU najjači, ali slabiji nego prošlog meseca

Od nezadovoljstva građana vladom profitira pre svega desno-populistička Alternativa za Nemačku (AfD). Ona je, u poređenju s ispitivanjem sprovedenim pre mesec dana, ojačala za dva procenta i kad bi se sada održavali izbori, osvojila bi 18 odsto glasova. Time se na drugom mestu po popularnosti izjednačila s vladajućim SPD-om, a iza Demohrišćana (CDU/CSU), koji bi osvojili 29 procenata.

Zeleni i dalje gube i pali su na 15 odsto, što je najlošiji rezultat od saveznih parlamentarnih izbora u septembru 2021. godine. FDP je i dalje na sedam odsto. Opoziciona Levica bi osvojila manje od pet odsto i tako ne bi prešla cenzus.

Zašto raste popularnost AfD-a?

Istraživači javnog mnjenja su ovoga puta posebnu pažnju posvetili simpatizerima AfD-a i pitali su ih zašto glasaju za tu stranku. Iz odgovora se može videti da se većinom radi o nezadovoljstvu politikom aktuelne vlade.

Velika većina (67 odsto) navodi da bi glasala za AfD jer je razočarana drugim strankama. Samo trećina (32 odsto) navodi da ih je AfD uverila u svoju politiku.

Odbijanje izbeglica

Osim toga, učesnici anketa pitani su i koje su teme najvažnije za odluku da se bira AfD. Dve trećine njih izjavljuje da im je najvažniji kritičan stav AfD-a prema doseljavanju stranaca. Za 47 odsto su važne aktuelne rasprave o zaštiti životne sredine, klimi i snabdevanju energijom, a za 43 procenta su važna ekonomska pitanja.

Stranke vladajuće koalicije već mesecima se svađaju oko sistema grejanja koji bi bolje štitili klimu. Ministar privrede Robert Habek želi da uvede propis prema kojem bi od 2024. smeli da se ugrađuju samo oni sistemi koji najmanje 65 odsto koriste energiju iz obnovljivih izvora.

Stanovništvo očigledno polarizuje to što država želi prelaz na sisteme koji manje štete klimi da reguliše i zabranom grejanja na gas i lož-ulje – 45 odsto ispitanih smatra da je ta zabrana u načelu ispravna, a 49 procenata se tome protivi. Ujedno, njih 67 odsto strahuje da bi planirane mere za zamenu sistema grejanja mogle da prekorače njihove finansijske mogućnosti.

Svađa oko grejanja šteti vladajućoj koaliciji

Rasprave i svađe među strankama vladajuće koalicije i sa opozicijom donele su sve drugo samo ne jasnoću i sigurnost. Većina smatra da je loše informisana o tome kako bi trebalo da funkcioniše prelazak na druge sisteme grejanja.

Pad popularnosti ministra privrede Habeka nastavio se i u protekle četiri nedelje. Samo još 23 odsto ispitanih zadovoljno je njegovim radom, što je sedam procenata manje nego pre mesec dana.

Četiri petine građana smatra da je strankama vladajuće koalicije potrebno suviše vremena za rešavanje gorućih problema. Isto toliko njih misli da bi savezni kancelar Olaf Šolc (SPD) trebalo da dâ jasne smernice unutar vlade, a to smatra i velika većina pristalica SPD-a.

Borbeni avioni za Ukrajinu?

Šolc se optužuje za neodlučnost, naročito od kada se postavilo pitanje isporuke oružja Ukrajini. Na samitu grupe G7 u japanskoj Hirošimi, više zapadnih zemalja, među kojima su i SAD, najavilo je da su spremne da isporuče Ukrajini borbene avione tipa F16.

Ukrajina je izrazila želju i za nemačkim borbenim avionima tipa Jurofajter, ali većina nemačkih građana i dalje je protiv isporuka nemačkih aviona. Samo 28 odsto smatra da bi Nemačka trebalo da isporuči avione, a 64 odsto se tome protivi.

Kod pristalica Zelenih gotovo jednak broj je za isporuku i protiv nje, a kod svih drugih stranaka postoji jasna većina protiv isporuke Jurofajtera.

Isporuke oružja, sankcije, diplomatija

Generalno je držanje Nemaca prema isporukama oružja Ukrajini ponovo nešto slabije nego pre tri meseca. Samo manjina smatra da nemačke isporuke oružja ne idu dovoljno daleko.

Loša je i ocena nemačkih diplomatskih napora u vezi sa ratom u Ukrajini. Malo više od polovine (55 odsto; +2) smatra da ti napori nisu dovoljni. Gotov nepromenjen je i nemački stav prema sankcijama protiv Rusije. Gotovo polovina ispitanika (42 odsto) smatra da bi postojeće sankcije protiv Rusije mogle da se pooštre.

(DW, Foto: Pixabay)