Nacrt Generalnog urbanističkog plana Novi Sad 2030 uključuje niz, po građanke i građane Novog Sada kao i po životnu sredinu, štetnih, pa i devastirajućih „rešenja”.

Uz očigledne ekološke probleme koji bi se sprovedbom ovog plana značajno produbili, narušavanje kvaliteta i komfora života smanjivanjem zelenih površina i neprilagođenim arhitektonskim rešenjima, kao i promenu namene velikih površina u takozvane „opštegradske centre“ (čime se otvara prostor da širom grada niču ogromne višespratnice, isključivo zavisno od dogovora investitora i JP „Urbanizam“ – „prozor“ za koruptivno delovanje par excellence), Grad Novi Sad je suočen i sa opasnošću nestajanja javnih prostora.

Javni prostori, kao društvena dobra jednako dostupna svima, okosnica su zdravog društvenog života. Oni su mesta intenzivne razmene i komunikacije, sastajanja i okupljanja. Na javnom prostoru ljudi praktikuju različite društvene i fizičke aktivnosti, što zbog odmora, razonode i rekreacije, što sa određenim, konkretnim društvenim ciljevima. Tu se razgovara, sarađuje i organizuje; javni prostor stvara i osnažuje javnost. Dakle, ovde je reč o pravu građana na grad, što znači slobodu odlučivanja o tome u kakvom gradu želimo da živimo i u kakvim sadržajima želimo da uživamo, ali i o pravu na prostor koji nam pomaže u odbrani drugih naših prava i interesa. Javni prostor nam pomaže u organizovanju – tu čovek može glasno da govori i bori se za neki cilj, okupljajući i privlačeći druge. Javni prostori su izrazito važni za demokratiju. Što je javnih prostora manje, i njihova upotreba ograničenija, utoliko je teže izboriti se za naša prava i naše slobode.

Pomenutim predlogom generalnog urbanističkog plana za Novi Sad privatizuje se i dramatično narušava javni prostor. U pitanju je trend čiji je cilj, prevashodno, ostvarenje finansijskih interesa jednog kruga moćnih pojedinaca. Međutim, reč je i o trendu političkog upodobljavanja, pasiviziranju javnog života Novog Sada. Tako je, primera radi, Trg Republike, koji je pre nekoliko godina počeo da postaje centar građanskog okupljanja, simbolički obesmišljen (kralj na Trgu Republike!), a prostorno „razbijen“ kombinacijom žardinjera, klupa i predimenzioniranog spomenika, dok sa ugla vreba poruka „Bute dobri“ (verbalna demonstracija moći vlastodržaca kojima trebaju podanici, a ne misleći građani).
Šoping centar „Promenada“ je podignut na mestu koje je moglo da predstavlja uređeni javni prostor različitih namena, sa zelenim površinama koje su toliko potrebne Novom Sadu. Na mestu na kom je, moramo se podsetiti, nekada bio stadion na kom je ubijeno mnoštvo naših sugrađanki i sugrađana u Novosadskoj raciji. Danas na mestu stradanja nema nikakvog spomen obeležja. Tu je samo, na mnogo načina sporni mastodont, kao svedočanstvo o nepoštovanju žrtava, njihovih porodica i prijatelja.

Primera je više, ali do sada ostvareno očito ne zadovoljava apetite struktura vlasti i saradničkih vlasnika kapitala. Novim planom se na Avijatičarskom naselju prethodno planirani sportski park izbacuje u korist izgradnje novih stambenih objekata. Zatim, sasvim protivno Prostornom planu Grada Novog Sada, kojim je predviđeno da se „na potezu“ od Štranda do Kamenjara proteže zona namenjena sportsko-rekreativnim sadržajima, Generalnim urbanističkim planom se na velikom delu tog prostora planiraju „opštegradski centri“. Iskustvio nas uči da će tu nicati stambeno poslovni objekti privatnih investitora. Tamo gde se ljudi okupljaju tokom cele godine, tamo gde je prostor za razonodu i zabavu, uživanje u prirodi, ali i za razne kulturne, umetničke i druge sadržaje – još zgrada! U gradu u kom, kad padne noć, svako može videti da polovina stanova nema upaljeno svetlo.

Ipak, da ne ostanemo na nivou „rekla kazala“, podsetimo se činjenice da je reč o gradu čije je JP „Urbanizam“ još 2009. godine, u „Studiji stanovanja za generalni plan Novog Sada“, iznelo projekciju da će broj stanova prema broju domaćinstava biti dovoljan do 2029. godine. Takođe, sve i da je došlo do greške, omaške, u datoj prognozi, od tog doba smo doživeli enormno bujanje stambene izgradnje, čime su potrebe za brojem stanova u ovom gradu nedvosmisleno zadovoljene. E, baš taj i takav grad izgleda da iz nekog, nama nepoznatog razloga, vapi za zgradama u jednoj od svojih poslednjih oaza prirode.

Javni prostor, prostor koji pripada svima nama, godinama se smanjuje ili uništava za račun privatnih interesa. Autoru ovih redova, kao politikologu i kao građaninu Novog Sada, ova pojava je duboko uznemirujuća. Uništavati prostore koji su jednako dostupni svim društvenim grupama, prostore na kojima se deca igraju, a odrasli povezuju i razgovaraju, prostore na kojima se može izneti stav da ga drugi čuju, na kojima se može organizovati i okupljati kako bi se borilo protiv nepravdi i zloupotreba, to je pokazatelj ozbiljnog posrnuća jednog grada, jedne zajednice.

U odbrani slobodnog društva potrebni su nam slobodni, javni, prostori.
Glasnim i organizovanim suprotstavljanjem nameri gradskih vlasti da privatizuju i uruše javne prostore i podrškom predlozima koji su u javnom interesu, sasvim izvesno, nećemo spasiti svet. Ali možemo, za početak, spasiti naš grad. To je veliki i svetao cilj.

Autor je politikolog i građanski aktivista.

(Autonomija)