Mr Jelica Rajačić Čapaković je rođena na dašnji dan u Varvarinu. Za vreme svoje neduge funkcije na mestu prve sekretarke za rad zapošljavanje i rodnu ranopravnost u Izvršnom veću AP Vojvodine postavila je osnovu za višestruku i istovremenu brigu za razvoj ravnopravnosti među ženama i muškarcima.

Zajedno sa svojim timom pokrenule su i osnovale Zavod za ravnopravnost polova (ne znamo šta se danas tamo radi); Kancelariju za inkluziju Roma (ne znamo ni tamo šta se radi), ponudile su prvi tekst Zakona o ravnopravnosti polova koji je potom zaživeo na državnom nivou, okupile su mnoge ženske organizacije u mrežu aktivnosti, obrazovale su mnoge žene za razna pitanja važna za ravnoprvnost.

Na osnovu te delatnosti izgledalo je kao da idemo direktno u Evropsku uniju odmah! Pri tom je spretno koristila medije, naročito one na lokalnom nivou, koji su sinhronizovano pomagali ono što je Sekretarijat radio ili inicirao. A šta nam je ostalo od svega toga danas nakon njene smrti, a čime bismo mogle da se hvalimo i njoj odajemo priznanje svake godine? Od 2011. samo kulise.

U sadašnjem Sekretarijatu za tu vrstu poslova gotovo da nema zadužene osobe, iz Kancelarije za inkluziju Roma samo sporadično dopiru glasovi o kratkročnim aktivnostima (kada su Romkinje u pitanju); novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti uzburkao je mnoge grupe i pojedince, kao znak da sa ravnopravnošću nešto nije u redu u društvu (a Zakon o istopolnim zajednicama samo je još u obećanju).

Kulise čuvaju okvir da se pred evroparlamentarcima prikažemo kao efikasna politička i druga zajednica, ali aktivnosti unutar tih kulisa su zamrle.

Čekamo dan kada će se roditi ili početi da dela nova sekrtarka za ravnopravnost polova kod nas.

Do tada nam ostaje sećanje na osobu koja nam je uglavnom dala sebe.

Svenka Savić (Autonomija, fotografije: Branko Lučić)