Sud u Floridi oslobodio je krivice Džordža Cimermana za ubistvo šesnaestogodišnjeg dečaka, afroamerikanca, Trejvona Martina u februaru prošle godine, zbog čega su građani spontano izašli na ulice u nekoliko gradova širom SAD u znak protesta.

Šestočlana ženska porota u gradu Sanford na Floridi oslobodila je Cimermana krivice, nakon dvodnevnog većanja, što je izazvalo šok kod Afroamerikanaca u SAD.

„U devetnaestom zasedanju časnog suda države Florida protiv Džorža Cimermana, mi, porota, jednoglasno proglašavamo optuženog Džorža Cimermana nevinim“.

Cimerman je ubio Trejvona Martina 26. februara 2012. godine u predgradju Orlanda, posle kraće svadje. Cimerman je, inače, pripadnik takozvane gradjanske straže, koju čine lokalni stanovnici zaduženi da patroliraju ulicama zbog sprečavanja provala u kuće i pljački.

Mladi afroamerikanac se mirno šetao ulicom kada mu je prišao Cimerman i pitao ga šta tu traži. Pošto je pozvao policijski broj 911, Cimermanu je dežurni dispečer rekao da prestane da prati Martina, i da sačeka patrolu, ali to on ipak nije učinio, već je nastavio da ide iza njega. Tada je došlo do svadje i koškanja izmedju njih dvojice, da bi Cimerman u jednom trenutku izvadio pištolj i pucao u Martina.

On je kasnije policiji rekao da je morao da puca, pošto je Martin nasrnuo na njega, oborio ga na zemlju i počeo da mu udara glavu o pločnik.

Ceo slučaj je od samog početka bio kontroverzan, pošto policajci koji su došli na lice mesta, nisu podneli krivičnu prijavu protiv Cimermana i on je posle saslušanja pušten na slobodu, jer je izjavio da je pucao u samoodbrani.

Tek posle mesec i po dana, na intervenciju Ministarstva pravde SAD, protiv Cimermana je podignuta optužnica za ubistvo bez predumišljaja. Koliki značaj ovaj slučaj ima u Americi govori činjenica da se povodom njega prošle godine oglasio i predsednik Barak Obama, rekavši da bi, da ima sina on izgledao kao Trejvon Martin.
Medjutim, mediji u SAD su već tokom sudjenja ocenili da je tužilaštvo veoma loše pripremilo predmet, tako da sa pravne tačke gledišta oslobadjajuća presuda nije toliko iznenadjenje. Tužilaštvo, koje je navelo da je Cimerman, kao član grupe dobrovoljaca koji noću patroliraju predgrađem, „umislio da ima pravo da deli pravdu kao da je pravi policajac“, ipak nije uložilo žalbu na presudu, a to nisu učiniči čak ni advokati porodice.

Odbrana je u velikoj meri uspela da ubedi porotu u raniju tvrdnju da je u trenutku ubistva Martin bio iznad Cimermana koji je ležao i da ga je udarao.

„Naravno da smo oduševljeni presudom. Džordž Cimerman je oduvek bio kriv isključivo za zaštitu sopstvenog života, i drago mi je da je sud to shvatio. Nadam se da svi, čak i oni koji su sumnjali u Džordžove motive, sada vide da je porota svesna svega što je bilo potrebno da se jedan nevin čovek oslobodi“, izjavio je Mark O Mara, advokat odbrane.

I pored ogorčenosti, Martinova porodica, kao i brojni crnački lideri pozvali su na mir i nenasilje.

„Ono što je sigurno jeste da je jedan 16-godišnjak ubijen i da Amerikanci moraju da pronađu način da nauče nešto iz ove tragedije, kao i da se pobrinu da se ona više ne ponovi“, rekao je Bendžamin Kramp, advokat porodice Trejvona Martina. „Razočaran sam presudom, ali ćemo je prihvatiti. Živimo u velikoj zemlji sa odličnim sudstvom. Nije savršeno, ali je najbolje na svetu i poštovaćemo odluku porote“, dodao je Berni de la Ronda, državni tužilac.

Ispred suda, ali i u celoj zemlji zabeleženi su prvi protesti protiv oslobađajuće presude. Spontane demonstracije održane su u San Francisku, Filadelfiji, Čikagu, Vašingtonu i Atlanti, javljaju američki mediji.

Komentarišući presudu, Nacionalna asocijacija NACCP poznata po borbi protiv segregacije i diskriminacije pozvala je odeljenje pravde na hitnu istagu zbog povrede civilnih prava Trajvona Martina.

„Ovaj slučaj je dao novu energiju pokretu da se zaustavi rasno profilisanje u SAD”, kazala je Rozlin M. Bruk, predsednica NACCP, a prenosi BBC.

U Americi je još živo sećanje na 1992. godinu kada su u Los Andjelesu izbili jednonedeljeni neredi, nakon oslobadjajuće presude belim policajcima koji su pretukli motoristu Rodnija Kinga. Tokom rušilačkih nereda, više od 50 osoba je ubijeno, a na kraju je tadašnji predsednik Džordž Buš stariji na ulice najvećeg kalifornijskog grada izveo Nacionalnu gardu da smiri situaciju.

(Slobodna Evropa)