Elena Koposova, Ruskinja kojoj je nedavno naloženo da napusti Srbiju, podnela je dve žalbe – Ministarstvu unutrašnjih poslova i i Policijskoj upravi za grad Beograd, saznaje Danas.

Elena Koposova je, podsetimo, početkom februara primila rešenje policije po kojem joj je naloženo da u roku od 30 dana napusti Srbiju.

Procena je Bezbednosno informativne agencije (BIA) da Elena, koja je inače književna prevoditeljka, predstavlja „neprihvatljiv bezbednosni rizik”.

Pretnju po bezbednost naše zemlje, rekla je Elena ranije za Danas, veruje da je postala zbog potpisa u antiratnom pismu iz marta 2022. godine u vezi sa ratom u Ukrajini.

„Bombe ne treba da padaju na glavu ljudima. Zbog toga sam stavila svoj potpis. To je jedini razlog. Ne mislim da sam Vladi Srbije rizik za nacionalnu bezbednost ako ne želi da se rat dešava“, rekla je Elena za naš list tada.

Koposova ne poriče da je marta 2022. potpisala javno obraćanje, zajedno sa nekolicinom drugih članova ruske dijaspore u Srbiji, sa željom da osudi napad rusije na Ukrajinu i pozove građane na protesni skuo koji je bio održan istog meseca.

Međutim, kaže Elena, to je prvi i poslednji put da je javno iskazala svoj stav povodom događaja koji se posredno mogu dovesti u vezu sa međunarodnim pravom, nacionalnom i regionmalnom bezbednošću.

Kako objašnjava, pomenuto obraćanje odražava njene lične stavove, ali koji se podudaraju sa zvaničnom pozicijom Republike Srbije, koja je 2. marta 2022. glasala za Rezoluciju ES-11/1 Ujedinjenih nacija kojom se od Rusije zahteva da odmah prestane sa pretnjom i upotrebom sile protiv Ukrajine i da odmah, potpuno i bezuslovno povuče sve svoje vojne snage sa teritorije Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.

Elena je podnela dve žalbe – prvu protiv rešenja o povlačenju privremenog boravka sa nalogom da Elena napusti zemlju u roku od 30 dana, i drugu protiv rešenja o odbijanju zahteva za stalno nastanjenje.

Podsećamo da rešenja koja je Elena primila nisu obrazložana, osim pozivanjem na „bezbednosnu procenu organa nadležnost za zaštitu bezbednosti“ Srbije.

Suština obe žalbe, poslate medijima, prenosimo u celosti.

Potpisivanje antiratnog obraćanja sa pozivom na protestni skup ne može da spada u zakonsku definiciju „neprihvatljivog bezbednosnog rizika“ jer, kao prvo, Ustav Republike Srbije garantuje slobodu mirnog okupljanja (Član 54), dakle poziv na mirno okupljanje ne može ni teoretski ugroziti ustavno uređenje, bezbednost i pravni poredak Republike Srbije.

Kao drugo, naoružana agresija je jedan od najgorih zločina u međunarodnom pravu upravo stoga što uništava međunarodnu bezbednost.

Prema tome, osuda i pozivanje na protest protiv takve agresije ni teoretski ne mogu ugrožavati „dobra zaštićena međunarodnim pravom i nacionalnu, regionalnu i globalnu bezbednost“. Naprotiv.

Kao treće, član 46 Ustava Republike Srbije jemči slobodu mišljenja i izražavanja.

Prema Članu 17 Ustava Republike Srbije, ta sloboda nije ograničena na srpske državljane, već je u Srbiji imaju i stranci.

Korišćenje ustavnog prava na javnu ocenu dejstava ili politike neke države ili njenog rukovodstva ne mogu ugrožavati ustavni poredak, bezbednost, pravni poredak ili međunarodnu bezbednost.

U suprotnom, bilo koje komentarisanje bilo kojih svetskih dešavanja od strane bilo kog čoveka spadalo bi u „neprihvatljiv bezbednosni rizik“, što je apsurdno.

Kao četvrto, ukoliko bi javno izjašnjavanje stavova povodom svetskih dešavanja spadalo u „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ i samim time predstavljalo osnov oduzimanja boravka strancima, dok bi iste te radnje, bez ikakvih posledica, bile dozvoljene za srpske državljane, to bi kršilo Član 17 Ustava Republike Srbije koji zabranjuje takvu diskriminaciju stranaca u pogledu ustavnih prava.

Kao peto, svako tumačenje pojma „neprihvatljiv bezbednosni rizik“ koje bi uključivalo javno iznošenje političkih stavova očigledno i grubo krši i član 21 Ustava Republike Srbije koji strogo zabranjuje svaku diskriminaciju po osnovu političkog ili drugog uverenja, kao i Član 5 Zakona o policiji koji sadrži istu zabranu, i Član 32 Zakona o policiji koji zahteva da se policija rukovodi načelom depolitizacije.

Na kraju se podseća da je Evropskom konvencijom za ljudska prava „strancu je zagarantovano pravo da bude obavešten, na način koji mu omogućava efikasnu odbranu, o sadržini dokumenata i informacija na koje se poziva nadležni državni organ koji odlučuje o njegovom proterivanju“.

(Danas, foto: Beta)