Skip to main content

Programska načela LSV o Vojvodini: Autonomna građanska i evropska Vojvodina

Dokumenti 11. апр 2008.
4 min čitanja

lsv.jpgZa vreme svog postojanja Liga socijaldemokrata Vojvodine je delovala u tri države: Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, Saveznoj Republici Jugoslaviji i Državnoj Zajednici Srbija i Crna Gora. Veliki su  izgledi da će uskoro delovati  i u četvrtoj.
U Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji Liga socijaldemokrata Vojvodine je insistirala na zaštiti Ustavom garantovanih prava Vojvodine nasilno pogaženih pučem režima Slobodana Miloševića iz 1988. godine i njegovim Ustavom Srbije iz 1990. godine, koji je donet na protivustavan način.
Tokom postojanja Savezne Republike Jugoslavije legalizovano je nasilje nad subjektivitetom Vojvodine i Liga socijaldemokrata Vojvodine se najoštrije tome suprotstavila.
Prilikom stvaranja  Državne Zajednice Srbija i Crna Gora, 2002. godine, Liga socijaldemokrata Vojvodine je insistirala da se u Ustavnoj povelji definiše i status AP Vojvodine. Međutim, ova Povelja ne utvrđuje stvarni stepen autonomije, već samo spominje AP Vojvodinu kao deo Srbije, a ne i kao subjekat u tom dokumentu.

AUTONOMNA VOJVODINA

Liga socijaldemokrata Vojvodine ne odstupa od duha, suštine i sadržaja dokumenta Republika Vojvodina, ali ne želeći da bude zakovana u terminološke klopke, insistira na jasnom definisanju sadržine tog pojma, a to je: zakonodavna, izvršna i sudska vlast, vojvođanska imovina i izvorni prihodi i pravo da samostalno donese svoj konstitutivni akt. Bez obzira na statusni oblik i formalni naziv, sadržina subjektiviteta Vojvodine mora biti definisana budućim Ustavom Republike Srbije.
U uslovima u kojima Kosovo i Metohija teži ka nezavisnošću u definisanju svoga položaja u odnosu na centralne vlasti Republike Srbije, u uslovima u kojima Crna Gora insistira na punom partnerstvu sa Beogradom u domenu evropskih integracija, Liga socijaldemokrata Vojvodine zahteva da Vojvodina bude subjekat integracija, a ne objekat izolacija.

GRAĐANSKA VOJVODINA

U političkom ambijentu stvorenom u poslednjih petnaest godina, u kome su sve prisutniji pokušaji da se vrednosti koje su duboko ukorenjene u vojvođanskoj tradiciji zanemare, obesmisle i unište, zadatak Lige socijaldemokrata Vojvodine je da ih zaštiti, sačuva i uspostavi kao opšte.
Zbog toga ćemo se boriti za tip vrednosnog sistema koji kao najvišu vrednost uzima pojedinca, čija su sloboda i prava ograničena samo slobodama i pravima drugoga.
Liga socijaldemokrata Vojvodine se zalaže za ravnopravnost svih građana, bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, zavičajnu, polnu, rasnu ili bilo koju drugu pripadnost, seksualno opredeljenje ili imovinsko stanje, kao i za miran i dostojanstven život i jednakost svih građana pred zakonom, zaštitu njihove lične, imovinske i pravne sigurnosti.
Građani Vojvodine moraju imati zagarantovano pravo na obrazovanje i informisanje na svom maternjem jeziku, pravo na rad i dostojanstven život od tog rada, pravo na lečenje, pravo na upotrebu svog jezika i pisma u javnoj komunikaciji, slobodu misli i govora, bez obzira na brojnost etničkih grupa kojima pripadaju.  
Duboko smo uvereni da nacionalna ili verska pripadnost svakog pojedinca mora biti prepoznata kao njegovo neotuđivo, lično i intimno pravo, kao i želja ili odbijanje izjašnjavanja o istom.
Borimo se za izgradnju društva koje će počivati na istim osnovama kao i moderna građanska društva širom Evrope, za sekularnu državu koja neće dozvoliti klerikalizaciju društva I uplitanje crkve u državne poslove.
Insistiramo na tome da se osude svi ratni zločini počinjeni na teritoriji Vojvodine, kao i cele bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, i protiv toga smo da građani Vojvodine trpe zbog neefikasnosti centralnih vlasti pri saradnji sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu.

Liga socijaldemokrata Vojvodine se najoštrije protivi teritorijalnim podelama u Vojvodini po etničkom osnovu.
Protiv smo vezivanja položaja pojedinih nacionalnh zajednica u AP Vojvodini uz položaj srpske nacionalne zajednice u njihovim matičnim državama, kao i uz položaj bilo koje nacionalne zajednice u drugim državama.
Smatramo da je prevazilaženje svih problema iz prošlosti jedini način da se okrenemo budućnosti.

EVROPSKA VOJVODINA

Proširenje Evropske unije koje se očekuje u sledećih nekoliko godina stvoriće nove okolnosti u okruženju Vojvodine tako što će se ona sa tri strane graničiti sa državama članicama Evropske Unije. Ovakav položaj neminovno će doneti mnoge promene i potrebu što boljeg i bržeg prilagođavanja.
Proces pridruživanja Srbije i Crne Gore Evropskoj Uniji, koji je na svom početku, otvara nove mogućnosti saradnje i postupnog uvođenja evropskih standarda u našu zemlju. Vojvodina, zbog svog geografskog položaja, tradicije i načina prihvatanja savremenih vrednosti Evrope, ima posebno mesto, ulogu, ali i odgovornost u procesu integracije Srbije u Evropsku Uniju. Standardi Evropske Unije moraju prvo da zažive upravo na prostoru naše Pokrajine, što bi bio pozitivan podsticaj da i drugi delovi naše zemlje ubrzanim tempom slede naš primer.
U budućoj Evropi regija Vojvodina može, ali i mora, zauzeti mesto koje joj pripada i koje će njenim građanima omogućiti da ostvare sve svoje želje i potencijale, a pre svega život u skladu sa najvišim evropskim standardima. Za ostvarenje tog cilja Vojvodini su potrebne nadležnosti koje će omogućiti efikasno funkcionisanje u okviru njenih realnih potreba.
Savremena Evropa ima dobre načine da se izraze specifičnosti i potrebe regija i iskoriste njihove mogućnosti. U skladu sa tom praksom, budući Ustav Srbije mora obezbediti da Vojvodina angažuje svoje potencijale, a u interesu svih građana Srbije.
Za Ligu socijaldemokrata Vojvodine Evropska Unija nije samo cilj i svrha sama po sebi, već pre svega okvir i sredstvo boljeg života.

ZATO I KAŽEMO: VOJVODINA – REGIJA EVROPE

Liga socijaldemokrata Vojvodine će se i u buduće, i u nezavisnoj Srbiji, zalagati za uspostavljanje principa ravnopravnosti građana, solidarnosti, decentralizacije vlasti, poštovanja prava na različitost, nepovredivosti osnovnih ljudskih prava, prava na korišćenje maternjeg jezika i pisma, prava na imovinsku, ličnu i pravnu sigurnost.