Profesorka slavistike iz Lavova Ala Tatarenko priča za N1 da, nakon godinu dana od početka rata, Ukrajinci misle na život i na svoju zemlju koja se nije predala. Novinarka Pavlina Vasilenko, koja je u Zagrebu, kaže da ljudi ne mogu da se naviknu da su im životi promenjeni.

Kada se setim 24. februara prošle godine, setim se poruke prijateljice iz Srbije koja mi je rekla da je počeo rat i da se mole za nas, navodi Tatarenko. Kaže i da su tada bili u neverici.

„Svi smo bili svesni da je moguć napad, ali ipak normalan čovek se protivi misli da je u 21. veku moguć tako bezočni napad bez razloga, bez poštovanja ljudskih vrednosti. Hvala svim Ukrajincima, vojnicima na mogućnosti da živimo. Bilo je različitih dana, a Ukrajince nije napuštala vera u pobedu dobra. Svaki čovek mora da veruje u pobedu dobra“, rekla je Tatarenko.

Na početku rata nisu imali nastavu, a nakon toga su radili onlajn, priča ona i dodaje da nisu dopustili da propuste predavanje ili seminar.

„Isto se dešavalo kad nije bilo struje i nalazili smo mogućnost da se čujemo i vidimo sa studentima. Na fakultetu su seminari uživo, a predavanja onlajn. Čim počne sirena prekidamo kako bismo prešli u sklonište, za onllajn važi isto pravilo“, objasnila je.

Dodaje da uloga Lavova kao prihvatilišta za izbeglice i dalje traje.

„Dobijamo obaveštenje koliko je ljudi stiglo vozovima sa onih prodručja gde je još jako vruća faza. Neki ljudi ostaju da predahnu, ali ne može da se uporedi s privm danima rata kada su kroz Lavov prolazile hiljade ljudi, kada su se građani snalazili da pomognu tim ljudima. Sada je sve bolje organizovano i ljudi znaju kome da se obrate ako im treba pomoć ili smeštaj“, kaže Tatarenko.

Govoreći o poziciji Srbije navodi da joj je iznenađenje da u Srbiji ima toliko ljudi koji su podržali rat.

„Za mene je Srbija zemlja koja se bori za slobodu. Bila sam šokirana kad sam videla reakciju nekih građana koji su podržali Rusiju jer je ona jača i jači treba da pobedi. Većina koju poznajem su ljudi koji su bili zabezeknuti i koji su bili na strani mira. Želim da zahvalim ljudima koji su pokazali podršku Ukrajini, na slanju paketa soli, na učešću u protestima, kao što radi udruženje KROKODIL, pružanje podrške ukrajinskim piscima, naučnicima, donošenje pomoći bolnici u Harkov. Nadam se da će s prolećem doći sunce i da će pozitivne tendecije u Srbiji biti jače“, rekla je Tatarenko.

Novinarka Pavlina Vasilenko naglašava da je osam miliona ljudi napustilo Ukrajinu.

„Moji prijatelji žive u Češkoj, Poljskoj, Belgiji, svi smo negde van. Sa mamom komuniciram preko vajbera, gledam vesti, tako izgleda život van moje zemlje“, navodi ona.

Dodaje da njena majka živi u centralnoj Ukrajini u Kremenčuku.

„Raketa je pogodila trgovinski centar, gađani su objekti civilne infrastrukture. Bilo ju je strah kada je pogodio prvi projektil, sad je stvar navike i strašno je što su ljudi navikli na to. Hvala stručnjacima koji popravljaju objekte, nemamo toliko prekida struje, majka ima struje, može da upali svetlo, skuva. U Kijevu ono što znam je teže, jer Kijev više troši struje, imaju raspored kad je ima ili nema. Sada je lakše zbog vremena, jer je zima toipla i ne treba nam toliko energije. I vreme je za nas. Ono što sam videla u ruskim meidjima je da će zima biti hladna i da će osetiti i Evropa kako je živeti bez ruskih enregenata“, kaže Vasilenko.

(N1, Foto: Pixabay)