"Poražavajuće je da se dovlače opskurni, mračni ljudi koji imaju zaista opasne ideologije"
Sagovornice N1 Aleksandra Mališić iz organizacije BeFem i teološkinja i aktivistkinja Lana Bobić slažu se da se da iza pokreta koji su najavili tzv. „Pro-life samit“ u Beogradu stoje opasne ideje, kao i da oni deluju polutajno. Mališić ističe da ovi pokreti pokušavaju da „proguraju opasne politike iza kojih se krije fašizam“.
Podsećamo, međunarodni Pro-life samit će se održati u Beogradu sredinom maja, a u najavi za skup piše:
„Moramo razgovarati o tome da je svaki embrion jedinstveni ljudski život i da abortusi ugrožavaju demografiju“. Inače, brojni akteri sa globalne scene koji zagovaraju anti-rodne politike, zabranu abortusa i kontracepcije okupiće se u srpskoj prestonici u isto vreme kada je gradonačelnik Šapić zajedno sa patrijarhom SPC Porfirijem najavio manifestaciju Beogradski dani porodice.
Kada se uđe na sajt „Pro-life“ vidi se da je to mreža velikog broja organizacija iz celog sveta, ali većinom iz SAD-a.
Mališić na pitanje kako su oni nastali, kaže da su u pitanju duži koreni, ali da se radi o američkom kontestu i da je neobično da se neke organizacije iz naše zemlje povezuju sa njima i deo su te alijanse.
„Simptomatično je da se radi o uticajima politika i ideologija koje su nastale u SAD a koje neko ovde želi da sprovodi“, dodaje Mališić.
Bobić navodi da su ove organizacije antirodni pokreti i da su veoma jaki, iako nisu jaki u javnosti, budući da se infiltiraju u sistem propagirajući vrlo opasne agende.
Budući da dolazi iz Hrvatske, Bobić navodi da je u Hrvatskoj Ustavni sud doneo odluku da pobačaj ne može biti kriminaliziran i da zbog toga nema straha da će pobačaj biti zabranjen, ali dodaje da u Hrvatskoj realno pobačaj nije dostupan jer ga ogroman broj bolnica ne radi zbog priziva savesti.
Veliki je, kako dodaje, uticaj antirodnih pokreta i u spoju sa crkvom u Hrvatskoj govorimo o klerikalizaciji ginekologije.
Kaže i da pojava ovakvih organizacija može na prvu loptu izgledati smešno i da nije ozbiljna pretnja, ali da nije tako.
„Mi smo se smejali kad su se pojavili i govorili – vidi ove pajace, ali kada se promenila vlast i kada je došla desna vlast, počele su se događati stvari kojima svedočimo i u Poljskoj“, kaže.
Ovi pokreti, prema njenim rečima, koriste parcijalne činjenice i na njih lepe laži, a više puta ponovljena laž postaje istina – da je brak najsiguirniji, da je najmanje nasilja u brakovima, da deca imaju velike poteškoće kada se roditelji razvedu. „Takvi stavovi su duboko problematični jer cementiraju brak, jer svetost braka stavljaju iznad sigurnosti žena“, navela je Bobić.
Zašto baš Beograd?
Zašto baš Beograd? Prema informacijama sa sajta, deluje da je ovo prvi međunarodni prolife samit i to baš u Beogradu. Šta nam to govori, pitali smo Mališić:
„Zaista ne znam, ali nam govori da postoje ljudi koji su spremni da od Beograda naprave periferiju američkih imperijalnih interesa. Mislim da je to nešto zbog čega bi trebalo da se zapitamo“.
Ona dodaje da smo mi u odnosu na zapadne zemlje ranije imali veći stepen prava i sloboda ljudi i žena, kao i da pravo na abortus imamo više od 70 godina, a pre 100 godina u Kraljevini Jugoslaviji prvu inicijativu za legalizaciju abortusa podneli su upravo lekari.
„Poražavajuće je da se dovlače opskurni, mračni ljudi koji imaju zaista opasne ideologije. Oni izgledaju banalno, ali je problem njihova agenda – pola stvari su laži i izmišljotine, manipulišu ljudima i osećanjima zavodljivom retorikom“, kaže Mališić.
Dodaje da je uvek lako u periodima krize udariti na ženska prava i naći neku koheziju i smisao, ponuditi kvazi rešenje za izlazak iz krize.
Ističe i da ljude u Srbiji zanima kolika nam je plata, da li možemo da upišemo dete u vrtić, da li možemo da odemo kod ginekologa i to su realni problemi, a oni pokušavaju da proguraju opasne politike iza kojih se krije fašizam.
Povodom najave Šapića da će istog datuma biti organizovani i Dani porodice, Mališić kaže da ne može da tvrdi da to nije slučajno, ali da je simptomatično da se dešava u isto vreme i ima dosta sličnu retoriku.
(N1), foto: printscreen/Pixabay)