Hoće li apel nevladinog sektora uroditi plodom, ili će u Srbiji boljitak stići tek nakon što razrešimo dilemu treba li u centru Beograda podići spomenik četničkom vođi i kvislingu Dragoljubu Draži Mihailoviću i istovremeno iseliti Tita iz Kuće cveća.

Predlozi 18 NVO, podneti uoči ažuriranja Zelene agende ove godine, imaju za cilj povećanje fokusa inicijative, transparentnosti i rezultata Zelene agende za Zapadni Balkan, saopštila je Mreža Benkvoč za centralnu i istočnu Evropu (CEE Bankwatch Network).Među predlozima je zahtev da se preispita dobrovoljna priroda Zelene agende i da se od vlada traži da se javno obavežu na određene akcije.

NVO su pozvali Savet za regionalnu saradnju (RCC), koji je glavni regionalni partner u koordinaciji Zelene agende, da podeli akcioni plan na vremenski ograničene korake, jasno navodeći ko je odgovoran za njihovo sprovođenje i sa osnovnim informacijama kako bi se omogućilo efikasno praćenje napretka.

Zelena agenda za Zapadni Balkan, koju je pokrenula Evropska komisija u oktobru 2020, glavna je inicijativa za podsticanje vlada regiona da koriste fondove EU za dekarbonizaciju, smanjenje zagađenja, cirkularnu ekonomiju, održivi ruralni razvoj i zaštitu biodiverziteta.

CEE Benkvoč je saopštio da četiri godine od njegovog pokretanja i tri godine otkako su lideri Zapadnog Balkana usvojili Akcioni plan 2021-2030 u oktobru 2021. godine, nedostatak jasne strukture, vremenskog okvira i ciljanog izveštavanja i dalje sprečava civilno društvo da vrši efikasan nadzor.

Predloge su, pored ostalih, podržali Mreža za klimatsku akciju (CAN Europe), Beogradska otvorena škola, Resursni centri za životnu sredinu iz BiH, Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije.

Zelena agenda za Zapadni Balkan biće tema ministarskog sastanka u okviru Berlinskog procesa 8. oktobra.

Zašto kritike? 

Republika Srbije jedan je od potpisnika Deklaracije iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan. Dokument je usvojen na Samitu Zapadnog Balkana u Sofiji 10. novembra 2020. godine, a u okviru inicijative Berlinskog procesa. Ukratko, u dokumentu na šest strana, lideri zemalja sa ovih prostora iskazali su želju i složili se oko toga da region krene brže ka Evropskoj uniji tako što će pažnju usmeriti na rešavanje ekoloških problema, podeljenih u pet stubova tog budućeg razvoja:

1. Klima, energetika, mobilnost
2. Cirkularna ekonomija
3. Smanjenje zagađenja
4. Održiva poljoprivreda i prehrambena proizvodnja
5. Biodiverzitet

Dogovor i potpisivanje ove deklaracije bili su samo prvi korak, nakon kojeg. je trebalo uspostaviti različite mehanizme, poboljšati međusektorsko upravljanje i podržati integraciju zelene niskougljenične tranzicije reformom javne uprave, upravljanjem javnim finansijama, programom ekonomske reforme i mobilizacijom sopstvenih resursa.

Šta je od pomenutog implementirano u Srbiji, teško je sa sigurnošću reći. Zelena agenda teško se probija u javnost i na dnevni red nadležnih organa od (zauvek) aktuelnih tema – izbora, Kosova, Tita i Draže, rehabilitacije ratnih zločinaca, vraćanja vojnog roka, protesta prosvetara i zemljoradnika…

Evropa vodi evidenciju

Umesto nejasnih izveštaja državnih organa koji bi o ovom poslu trebalo da vode računa, poput Ministarstva za evropske integracije, (ne)napredak Srbije po ovom pitanju jasno je vidljiv iz svakog godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

Pregovaračka poglavlja za Srbiju raspoređena su po klasterima, a ovaj klaster (Klaster 4) obuhvata četiri poglavlja: 14 – Transportnu politiku, 15 – Energetiku, 21 -Transevropske mreže i 27- Životnu sredinu i klimatske promene, a otvoren je u decembru 2021. godine, pošto je Srbija ispunila akcioni plan o rezervama nafte i akcioni plan za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru.

U za sada poslednjem izveštaju, za 2023. godinu, kao i u svakom ranijem, podseća se da Klaster o zelenoj agendi i održivom povezivanju leži u srcu Zelene agende za Zapadni Balkan, kao i da je usko povezan sa Programom ekonomskih reformi Srbije i Ekonomsko-investicionim planom Komisije.

“Izvestan napredak je postignut, posebno u Transevropskim mrežama, gde je Srbija napredovala u unapređenju svoje infrastrukture, sa radovima koji napreduju na izgradnji gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, kao i u oblasti klimatskih promena, sa usvajanjem Strategije niskougljeničnog razvoja 2023-2030”, stoji u izveštaju EU.

Nije se, očigledno, dogodio značajniji pomak u ovom klasteru jer je u izveštaju za 2022. godinu istaknuto da je “načelno postignut ograničen napredak”, a Srbija pozvana da se u predstojećem periodu usredsredi na bolje određivanje prioriteta u pogledu investicija, planiranja i upravljanja u svim oblastima.

Te 2022. Godine, EU je rekla da očekuje nastavak reforme železnice i poboljšanja strateškog transportnog okvira u skladu sa strategijama EU i Zapadnog Balkana u pogledu održive i pametne mobilnosti; hitno sprovođenje akcionog plana za razdvajanje delatnosti u gasnom sektoru i dalje diversifikovanje gasnih ruta i snabdevanja gasom kako bi se smanjila zavisnost od Rusije; usvajanje ambicioznog nacionalnog energetskog i klimatskog plana koji je u skladu sa ciljem nulte emisije iz Evropskog zelenog dogovora za 2050. godinu i veći napori u pogledu sprovođenja i primene pravnih propisa koji se odnose na životnu sredinu i klimatske promene, naročito u pogledu procene uticaja na životnu sredinu, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i vode, prekogranične saradnje i sprovođenja zakona od strane inspekcija.

A godinu pre toga, u izveštaju za 2021. godinu, EU je ocenila da je Srbija ispunila merila za otvaranje poglavlja o energetici:

“Zemlja je postigla napredak u oblasti bezbednosti na putevima i reformi železnice. Takođe je usvojila zakon o klimi, kao i paket glavnih energetskih zakona, uključujući nove zakone o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti”.

Stanje na terenu

Pored EU, lupu na Zelenu agendu usmerila je Koalicija 27, koju su osnovale organizacije civilnog društva 2014. godine radi praćenja i doprinosa pregovorima u vezi sa Poglavljem 27 – životna sredina i klimatske promene (sada Klaster 4).

Njihovi „Izveštaji u senci Koalicije 27“, prate napredak u ovim oblastima, a trenutno poslednji, deseti izveštaj iz 2023. godine nosi naziv „Zelena agenda bez agende“. Naslov dokumenta ujedno je i ocena napretka Republike Srbije u ovim oblastima.

Upozorava se i da su realni problemi svih građana Srbije u oblasti zaštite životne sredine zanemareni, kao i preporuke Evropske komisije.

“Kvalitet vazduha koji dišemo, (ne)dostupnost čiste vode za piće, ugroženost prirodnih staništa i vrsta, širenje divljih deponija posledice su propuštenih rokova za sprovođenje EU zakonodavstva u Poglavlju 27. Država nam šalje nedvosmislenu poruku – nedovoljno posvećena promenama na štetu svih građana kojoj životna sredina kao takva još uvek nije prioritet”, ističe se u pomenutom izveštaju.

Koalicija upozorava i da javnost ne dobija sve potrebne informacije da bi zaista mogla da učestvuje u donošenju odluka, što procese čini “netransparentnim i često u suprotnosti sa potrebama javnosti”, posebno kada se javne rasprave održavaju u vreme praznika ili godišnjih odmora.

Jedna od bitnih zamerki odnosi se na nepoštovanje rokova za donošenje dokumenata, od kojih su mnogi istekli.

“Ili ne znamo kako napredujemo, ili znamo da kasnimo sa usvajanjem dokumenata poput Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, Strategije zaštite životne sredine sa Akcionim planom, Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, Zakona o vodama i Strategije razvoja energetike čije objavljivanje čekamo”, upozoravaju iz ove koalicije.

Koalicija 27 je upozorila da je rebalansom budžeta za 2023. godinu ponovo smanjen ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, sa planiranih 18,34 milijarde dinara na 14,13 milijardi.

Čini se da je makar ovde zabeležen pomak jer je ovogodišnji budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine projektovan na 18, 5 milijardi dinara, da bi rebalansom usvojenim 30. septembra povećan na 21,69 milijardi. U tom budžetu, pod stavkom Zelena agenda opredeljeno je 6,49 milijardi. Ipak, nema detalja za šta su ta sredstva konkretno namenjena.  

Koalicija 27 detektovala je brojne probleme koji se i dalje ne rešavaju, od kvaliteta vazduha, preko upravljanja otpadom, a ni ostale oblasti zaštite životne sredine od buke, upravljanja vodama, šumama i prirodom takođe nisu na listi prioriteta institucija, zbog čega je napredak veoma spor.

Koalicija 27 upozorava da će rast izdvajanja za međunarodnu izložbu EKSPO 2027 u 2024. godini prema aktuelnim planovima koštati 0,4% BDP-a sa nacionalnim stadionom, što praktično znači da je “taj iznos veći i od investicija Srbije u oblasti zaštite životne sredine i od investicija u oblasti obrazovanja”.

Zeleni fond

Koalicija 27 oceila je da je, zbog nedostka ambicija za ozbiljnije reforme i pomeranja rokova za završetak reformi, kao i nedostataka adekvatnog finansiranja, napredak spor i nekoordinisan.

Jedan od većih problema jeste to što Vlada Republike Srbije još uvek nije uspostavila operativni Zeleni fond kojim bi se reforme u zaštiti životne sredine finansirale, iako je iz godine u godinu, ovo bila jedna od osnovnih preporuka Evropske komisije.

Inače, Zeleni fond je postojao, pa je u naletu populizma kada je Srpska napredna stranka došla na valst, ukinut, da bi formalno ali ne i faktički bio ponovo pokrenut. Zakon o važenju Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine usvojen je u septembru 2012. godine, svega četiri meseca nakon dolaska SNS na vlast. Kako se vidi iz ovog, četiri člana obimnog zakona, prava i obaveze Fonda preuzela je Republika Srbija, dok je ekološka taksa postala prihod budžeta. Krajem 2016. godine Vlada Srbije donosi Odluku o osnivanju Zelenog fonda Republike Srbije, koji počinje sa radom od 2017. godine. “Fond se osniva radi evidentiranja sredstava namenjenih finansiranju pripreme, sprovođenja i razvoja programa, projekata i drugih aktivnosti u oblasti očuvanja, održivog korišćenja, zaštite i unapređivanja životne sredine”, stoji u ovom dokumentu. Ovaj fond je novcem raspolagao od 2017. do 2020. godine, da bi od 2021. godine ponovo bio prazan. Ista situacija je i u ovogodišnjem budžetu – ne postoji Zeleni fond.

Suša, deponije, zagađenje

Suša i izuzetno visoke temperature, koje su same po sebi v liki ekološki problem, izazvale su širom Srbije dodatne probleme u vidu požara na deponijama koje su dodatno zagadile i vazduh u brojnim gradovima. U Novom Sadu je regionalna deponija gorela u aprilu, pa je onda krajem avgusta gotovo deset dana gorela površina nadomak deponije. Deponije su gorele dvaput u Kraljevu, a zatim i u Užicu, Kikindi, Subotici, Sjenici, Smederevu…Na žalost, to nije samo posledica suše jer je po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova u Srbiji tokom 2022. godine zabeleženo 1.760 požara na deponijama!

Istovremeno, u više navrata iz koloseka su iskakali vozovi sa opasnim hemikalijama – u februaru kod Rume sa fosfornom kiselinom, u aprilu i julu kod Zaječara su iskočile kompozicije sa sumpornom kiselinom, u junu kod Bora takođe sa sumpornom kiselinom, a u avgustu kod Šapca prazne cisterne. Studije o uticaju na životnu sredinu izbegavaju se kod velikih projekata koji potencijalno mogu da izazovu zagađenje, a nadležni takvu praksu ne sankcionišu.

Ovih dana treba da počne i grejna sezona, a prema procenama stručnjaka, u Srbiji je od 2015. godine naovamo najmanje 70.000 ljudi umrlo direktno od posledica zagađenog vazduha, jer se pored nekvalitetnog uglja, u privatnim ložištima kao gorivo koristi sve, uključujući i motorno ulje i otpad različite vrste. Primera je bezbroj, a ostaje da se vidi hoće li apel nevladinog sektora uroditi plodom i da li će se situacija promeniti nakon ministarskog sastanka 8. oktobra. Ili će u Srbiji boljitak stići tek nakon što razrešimo dilemu treba li u centru Beograda podići spomenik četničkom vođi i kvislingu Dragoljubu Draži Mihailoviću i istovremeno iseliti Tita iz Kuće cveća.

Dalibor Stupar, novinar je portala VOICE i Autonomija. Na Autonomiji od 2016. godine objavljuje i karikature. U novembru 2006. godine za reportažu “Čokoladni reper i beli brat”, snimljenoj u sklopu projekta “Triput” Novosadske novinarske škole na takmičenju TV minijatura Press Vitez dobio je “Povelju za studentski rad”. Decembra 2007. dobija drugu nagradu za najboljeg mladog novinara koju uručuju NNŠ i Fondacija “Konrad Adenauer”. Godišnju nagradu Nezavisnogdruštva novinara Vojvodine dobio je 2018. godine.

(Autonomija/naslovna fotografija: Autonomija)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), i Albaniji (Exit News), u okviru projekta „Korišćenje novinarstva zasnovanog na činjenicama za podizanje svesti i suprotstavljanje dezinformacijama u medijskom prostoru“ uz podršku Britanske ambasade u Skoplju. Ovo izdanje Priča iz regije također je napravljeno u partnerstvu između ICS-a i projekta UPSURGE, finansiran u okviru programa Horizon 2020. Europske unije prema ugovoru br. 101003818.