Produžava marš bagera, kranova i mešalica za cement, dok se Albanci sele izvan grada. Oni koji preostaju svedoci su uništavanja istorijskih spomenika, igrališta i otvorenih prostora, a pritom nisu u mogućnosti da spreče to.

U toku zadnje tri decenije albanski glavni grad Tirana stalno je bio u stanju promene. Da li su sve ove promene dobre zavisi od toga s kim razgovarate. Mnogi aktivisti i dugogodišnji žitelji reći će vam da je grad izgubio svoju dušu, dragocene zelene prostore, te svoj identitet. Nasuprot tome, gradske vlasti kažu da je Tirana središte mladih ljudi i građanskih politika sa prijateljskim odnosom ka prirodnom okruženju.

Šetnja ulicama otkriva realnost. Građevinski radovi su u usponu i između stambenih blokova iz ere komunizma, građevina sa jarkim bojama i nekoliko preostalih istorijskih zgrada, nalazi se sveprisutno i rastuće prisustvo betona. Velike kule su podignute širom centra, a bezbrojne građevinske lokacije dominiraju pejzažom.

Snimci iz drona u periodu jun-jul 2021. godine, pokazali su najmanje 414 aktivnih građevinskih lokacija u gradu. U međuvremenu, u 2020. godini, bila je izdata ukupno 201 građevinska dozvola, jedna na svakih 48 sati. U prvom kvartalu 2021. godine, bile su izdate građevinske dozvole sa vrednošću od oko 127 miliona dolara, skoro dva puta više u poređenju sa istim periodom u 2020. godini.

U svakom slučaju, napredak je neophodan, a investicije u infrastrukturi, stanovanju, te u poslovnim zgradama i tržnim centrima su poželjne. Ali, kakva je cena svega toga?

Cene iznajmljivanja u glavnome gradu su bitno povišene, istiskujući veliki broj lokalnih žitelja nadvor iz tržišta. I dok su pre četiri godine bili potrebni oko 300 evra za stan sa dve spalne sobe u relativno centralnim delovima grada, danas bi to koštalo više od 500 evra. U smislu nabavljanja nekretnina prisutan je isti problem.

Za nove građevine u gradskome centru, cene iznose oko 4000 evra po metru kvadratnom, sa opadanjem na 800 evra ka krajnjoj periferiji. Prosek od 1102 evra je ekstremno visok kada se uzme u vidu prosečna mesečna plata od oko 500 evra u glavnome gradu. Sada, Tirana je jedno od najskupljih mesta u Evropi za kupovinu nekretnina, a troškovi za iznajmljivanje počinju da nalikuju na Brisel i Rim.

Banka Albanije saopštila je da se stanovanje u glavnom gradu uvećalo za 43 procenata od 2014. godine, a pritom cene rastu, plate ostaju iste, a strane investicije i dalje nastupaju sa oprezom.

Eksperti kažu da Albaniji preti ekonomski pad kada pukne takozvani „građevinski mehur“, a cene objekata za stanovanje mogle bi da opadnu za 50 procenata u sledećim godinama.

Strah zbog pranja novca

Postoje procene da svake godine u Albaniji ulaze čak 700 miliona evra iz nedozvoljenih fondova. Ovo je usmereno ka zemlji putem pretežno kriminalnih aktivnosti, korupcije i poreznih prevara. U prethodnih tri godine postoje procene da su oko 1,6 milijardi evra bili isprani preko građevinskog sektora u Albaniji.

U 2020. godini, Globalna Inicijativa protiv Transnacionalnog Organizovanog Kriminala (GITOC) ukazala je da su nove stambene ili komercijalne građevine u Albaniji bile popularan način za pranje novca.

„To počinje sa finansiranjem novih stambenih ili komercijalnih građevina, nastavlja se sa finansiranjem građevinskih ugovora i sa namerno umanjenim prikazivanjem troškova za plate prilikom građevinskih radova, te ponovo sa prodajom konačnog građevinskog proizvoda.“

Ukazuje se da opštine često daju građevinske dozvole, ali posle toga ne kontroliraju šta se dešava. U Albaniji, građevinstvo nakon pada komunizma bilo je stimulisano od strane pripadnika albanske dijaspore, koji investiraju u zemlji sa svojim fondovima, iako nije bilo moguće utvrditi legitimnost.

Ali, u 2012. godini, albansko građevinstvo opalo je na „zanemarljive razine“ zbog globalne recesije. Ali u 2016. godini, građevinski sektor doživeo je nagli uspon, a eksperti su ovaj uspon pripisali „kriminalnom investiranju iz kriminalnih prihoda“.

Izveštaj ukazuje da iz 141 kompanije koje su dobile građevinske dozvole za višespratnice između 2017. i 2019. godine, 59 procenata nisu posedovale finansijske mogućnosti da kompletiraju izgradnju. Završni računi ovih kompanija obelodanjuju da su imali minimalan prihod i nikakve aktive ili zajmove koji bi mogli biti upotrebljeni za finansiranje projekata.

GITOC procenjuje da su 60 procenata od vrednosti projekata bili izvedeni pomoću nedozvoljenog novca. U izveštaju se tvrdi da čak i kada uzmete u vidu vrednost hipoteka, postoji razlika od oko 600 miliona evra samo u 2019. godini. Otkrića iz izveštaja i neimenovani albanski ekspert za pranje novca ukazuju da su čak 1,6 milijardi evra „prljavog novca“ možda isprani preko albanskog sektora nekretnina između 2016. i 2019. godine.

Ukazuje se i da kriminalci i oni koji traže da peru novac uspostavljaju veze sa političarima i dužnosnicima kako bi osigurali svoje dozvole. Podmićivanje, širenje uticaja, posredovanje, ucene i zloupotreba moći, isto tako su korišteni za nabavku dozvola i za druge benefite.

Potom, u januaru 2021. godine, hapšenje desetak pripadnika mafije Ndrangeta u Italiji, ukazalo je na veze sa građevinskim sektorom u Albaniji. Italijanske antimafijaške snage pohapsile su 50 pojedinaca, uključujući i sedam Albanaca.

Prisluškivani razgovori, sakupljeni kao deo istrage, obelodanili su da su uključeni u te stvari tvrdili da bi mogli koristiti jednog albanskog biznismena sa navodnim pristupom do premijera i do gradonačalnika Tirane, a radi investiranja u građevinstvu. Diskutirali su i oko izgradnje u centru Tirane i oko visokih cena nekretnina. Jedan je od osumničenih čak rekao da „u novim soliterima, oni idu na 3800 do 4000 evra po metru kvadratnom. Znaš li koliko je realan trošak? 510 evra“.

Nedostatak odgovornosti

Gradonačalnik Tirane, Erion Veliaj, porekao je bilo kakvu povezanost, kazavši da je cela višegodišnja istraga bila stvorena sa strane opozicijskih stranaka, u pokušaju da manipuliraju sa javnošću pre parlamentarnih izbora u aprilu 2021. godine. On je tvrdio da nikakve građevinske dozvole nisu bile date pod uticajem kriminalaca ili nezakonskih aktivnosti.

Posebno tužilaštvo prtotiv korupcije otvorilo je preliminarnu istragu u februaru 2021. godine, ali otada nije bilo nikakvih novosti.

Nekoliko meseci kasnije, italijanska finansijsko obaveštajna agencija saopštila je da je Albanija bila najpoželjnija destinacija za „sumnjive transakcije“ iz zemlje tokom prve polovine 2020. godine. Albanija je na prvom mestu iznad Maroka, Rumunije i Senegala, sa skoro polovinom od 70.157 izveštaja o sumnjivim delima u toku ovog vremenskog okvira. Većina transfera došli su iz nekoh mafijaških centara, kao Lombardija, Lacio, Sicilija i Emilija Romanja.

MONEYVAL iz Saveta Evrope otkrio je da vlasti nisu preuzele nikakve značajne mere u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Otkrili su da su preuzeti nekoliko pozitivnih koraka, ali još uvek postoji značajan broj ograničenja, uključujući nedostatak tužbi, presuda i kazni.

„Ograničeni koraci su preuzeti radi poboljšanog usklađivanja sa drugim preporukama, ali preostaju međuprostori. Abanija je ohrabrena da produži sa svojim nastojanjima za suočavanje sa preostalim nedostacima“.

Stejt Department SAD otkrio je slične stvari u svojem Izveštaju za strategijsku kontrolu međunarodnih narkotika, objavljen ove godine, a pritom se navodi da je Albanija bila „velika destinacija za pranje novca“ u 2020. godini. Stejt Department je saopštio da albanska vlada „nije postigla nikakav značajan napredak ka suzbijanju pranja novca i finansijskih kriminala u 2020. godini“.

Pa ipak, produžava marš bagera, kranova i mešalica za cement, dok se Albanci sele izvan grada. Oni koji preostaju svedoci su uništavanja istorijskih spomenika, igrališta i otvorenih prostora, a pritom nisu u mogučnosti da spreče to.

U zadnjih nekoliko godina, građansko društvo pokušalo je da uzvrati udarac, ali su njihova nastojanja protiv državne moći i novca koji stoji iza nje zasad bili jalovi. Dvogodišnji protest zbog demoliranja Nacionalnog pozorišta, rezultirao je sa izvlačenjem aktivista iz zgrade u tri ujutro od strane specijalnih snaga armije, a demoliranje je počelo dok su aktivisti još uvek bili unutra. Oni nisu dobili mogućnost da iz krša iznesu stvari koji su bili u njihovom privatnom vlasništvu.

Sličnu sudbinu doživeli su i oni koji su protestirali protiv demoliranja njihovih vlastitih domova, kako bi bio otvoren put za privatne projekte. Policija je ušla u rane sate, koristeći suzavac i palice, ostavljajući građane bez njihovih vlastitih domova i uzimajući njihove privatne stvari kada se slegla prašina.

Građansko društvo koje se protivi sadašnjim promenama u Tirani je snažno, ali i razočarano zbog državnog aparata, kao što su sudovi. Sa zaostalim slučajevima koji dostižu broj od desetine hiljada, često je prekasno da se spreči nastupanje teških građevinskih mašina.

Rezultat je grad koji je šarmantan i intenzivan, ali koji polako gubi svoje arhitektonsko nasleđe. Otomanske kuće, te vile iz 1930-ih godina, su sravnjene sa zemljom, a Albanija se bori da se identifikuje sa betonskim monolitima koji ih zamenjuju.

Alice Taylor je novinarka i urednica britanskog porekla koja živi u Albaniji skoro pet godina. Posjetila je zemlju za trodnevni odmor 2017. godine i od tada je nikada nije napustila. Sada piše za lokalni portal Exit.al i urednica je vijesti u briselskom mediju EURACTIV.com gdje također koordinira priče iz regiona. Pored svog novinarskog rada, Alice piše i o putovanjima, kulturi i iskustvima, s ciljem da dovede više turista i međunarodnog interesovanja na Balkan. Osim toga, ona je strastveni zagovornik slobode medija i volontira u Koaliciji za žene u novinarstvu, pružajući podršku novinarkama na Balkanu i šire. Živi u Tirani sa svojom kćerkom i spašenim mačkama.

Alis Tejlor (Autonomija, ustupljena naslovna fotografija)

Tekst je nastao u sklopu izdanja “Priča iz regije” kojeg provode Res Publica i Institut za komunikacijske studije, u suradnji s partnerima iz Crna Gora (PCNEN), Hrvatske (Lupiga), Kosova (Sbunker), Srbije (Autonomija), Bosne i Hercegovine (Analiziraj.ba), Albaniji (Exit News), Slovenije (DKIS) I Grčke (Macropolis), u okviru projekta „Poveži točke: poboljšane politike kroz građansko učešće“ uz podršku britanske ambasade u Skoplju.