Legendarni slovenački i jugoslovenski rok muzičar, kantautor i konceptualni umetnik Marko Brecelj, bivši frontmen rok grupe Buldožer, preminuo je u 71. godini, objavila je Radio-televizija Slovenije.
Ostaće upamćen kao umetnik koji je uveo performans u popularnu muziku u Jugoslaviji i po raznim humorističnim miniranjima tadašnje festivalsko-šlagerske scene, ali i kompletan malograđanski milje iz kojeg je ona proizašla.
„Postojanje i razvoj kritičke svesti u bivšim jugoslovenskim zemljama danas su očigledno ugroženiji od prašuma Amazonije.
„(Bivši američki predsednik Donald) Tramp je najuticajniji performer sveta!“, rekao je Brecelj u ranijem intervjuu nedeljniku Vreme.
Ko je bio Marko Brecelj?
Rođen je 30. aprila 1951. godine u Sarajevu, glavnom gradu Bosne i Hercegovine.
Na Univerzitetu u Ljubljani studirao je geologiju, a kasnije tehničku fiziku (Fakultet za matematiku i fiziku).
Potom dobija status slobodnog umetnika, a jednu od svojih najboljih kompozicija Alojz valček posvetio je svom profesoru matematičke fizike Alojzu Kodreu.
Među njegovim najpoznatijim pesmama su i Črni Peter (Crni Petar), Škandal v Rdečem baru (Skandal u crvenom baru), Požar i Duša in jaz (Duša i ja).
Muzičku karijeru započeo je 1973. godine kao violinista u kvartetu Tri crnca i u ljubljanskom sastavu Krik, a u tom periodu, u saradnji sa aranžerom Bojanom Adamičem, objavio je album Koktel.
Šira publika upoznala ga je kao kantautora i šansonjera na Omladinskom festivalu u Subotici 1974. godine kada je dobio nagradu stručnog žirija.
Na binu je izašao sa kosom obojenom u zeleno, mada je hteo u plavo.
„U belim pantalonama i crvenoj košulji, ja, nova zvezda, želeo sam da ličim na jugoslovensku zastavu“, rekao je on u intervjuu nedeljniku Vreme.
Dve godine kasnije pridružio se članovima benda Sedam svetlosnih godina, s kojima je osnovao Buldožer.
U Buldožeru je bio tekstopisac i pevač, a jedan od najpopularnijih albuma grupe bio je Pljuni istini u oči.
U grupi je ostao do leta 1979. godine, a učestvovao je u stvaranju dva albuma i za saundrtrek za film Živi bili pa vidjeli.
Muzika grupe Buldožer je nagrađena Zlatnom arenom na Pulskom filmskom festivalu.
Nastavio je solo karijeru, objavivši nekoliko hitova, poput Parada, Radojka, Seksi disko hit.
Brecelj je od 1991. godine vodio Mladinski, kulturni, socijalni i multimedijalni center (MKSMC) u Kopru i Društvo prijatelja umerenog napretka (Društvo prijateljev zmernega napredka).
Govorio je da je u Jugoslaviji sedamdesetih godina bila zaustavljena liberalizacija socijalizma i da je napredna i kritička umetnost bila pod pritiscima.
„Zabranjeno je bilo i svako rušiteljstvo države, koje se kasnije moralo zagovarati zbog zločina.
„Našu prvu ploču u Beogradu, za beogradsku izdavačku kuću, u novinama je branio Momo Kapor (Buldožer – Pljuni istini u oči, PGP RTS, 1975.).
„Od 1975. do 1977. bili smo povremeno ometani u nastupima i morali smo da menjamo reči u pesmama, zato da bi druga ploča mogla da bude objavljena.
„Na primer. ‘I odoh ja u Nirvanu“, menjali smo u: ‘I odoh ja u kafanu!’. Mučno i smešno“, pričao je Brecelj za Vreme.
Performansi
Performansi i ekcesi su mu bili u krvi.
Članovi grupe Buldoržer su u glavnom slovenačkom gradu Ljubljani 1975. godine su izveli performans „Dan bolezni“ (Dan bolesti), u kome je vođa benda Boris Bele pištoljem kao pobio horčić „Pepeo i leukemija“ (pošto se na takmičenje za Pesmu Evrovizije kvalifikovala grupa Pepel in kri sa pesmom Dan ljubezni).
Osim što je posle Buldožera nastupao solo sa električnom gitarom, bavio se i angažovanim performansima, koje je nazvao Meki terorizam.
Performanse je izvodio na jedinstvenim turnejama po bivšoj Jugoslaviji – Prijateljska ofanziva.
Jedna od njegovih mekoterorističkih akcija bio je i „atentat“ na slovenačke političare komadićima vate uguranim u duvaljku.
U Zagrebu je 2012. godine održao performanse „Magarac u Zagrebu“ i „Sedam sekretara SKOJ-a Cvrkut“, ironično se osvrnuvši na ulazak Hrvatske u Evropsku uniju.
Pre šest godina je izveo performans Publici budućnosti kao reakciju na tada aktuelnu migrantsku krizu i ograđivanje Slovenije žicom.
Tada demonstrirao je kakve povrede može da nanese žica na slovenačko-hrvatskoj granici.
Brecelj je dobitnik Ježkove nagrade (2019) – priznanja RTV Slovenije u čast satiričara Frane Milčinskog Ježeka – „slovenačkog Čarlija Čaplina“.
Kada je 2021. godine niz slovenačkih medija objavilo lažnu vest o smrti Brecelja, izveo je spontani performans, pokazujući da ljudi zaista više ništa ne čitaju, a ono što pročitaju – ne razumeju.
Zabunu je izavala najava nevladine organizacije Pohorska bojna, s kojom je Brecelj sarađivao.
Najavljen je performans „Super, neko je umro“, u okviru kojeg je bilo planirano da rediteljka Zlata Vojnić Kortmiš-Milošev i strip umetnik Danilo Milošev Wostok iz Vršca otvore memorijalnu izložbu sa „posmrtnim ostacima Marka Brecelja“, preneo je seecult.net.
U kasnijim intervjuima objasnio je da je njegovo proglašavanje mrtvim svojevrsni performans koji pokazuje da ljudi ništa ne čitaju ili ne razumeju pročitano, a posebno je kritikovao korisnike društvenih mreža.
„Vatrogasci bi trebalo da prošire delovanje na gašenje požara na društvenim mrežama. Razmera ovog požara bila je toliko drastična, jer me neki ljudi vole, a neki ne, pa su obe grupe širile ovu neistinitu vest jednakim intenzitetom“, rekao je tada Brecelj.
(Danas/ BBC News na srpskom, foto: sreenshot/Youtube/Nezavisni istarski portal)