Svetlana Alelujeva, kasnije Lana Piters, jedina ćerka Josifa Visarionoviča Staljina, preminula je u Ričlendu, SAD, u 85. godini, javila je danas Ruska informativna agencija (RIA) Novosti.

Poslednje godine je provela u staračkom domu, gde je i umrla, od raka debelog creva.

Njeno bekstvo na Zapad tokom Hladnog rata, 1967. godine ponizilo je vladajuće komuniste u Sovjetskom Savezu, a nju je načinilo izuzetno čitanim piscem, piše agencija Asošijeted pres (AP).

Svetlana Alelujeva je rođena 28. februara 1926. godine u porodici sovjetskog diktatora Josifa Staljina i Nadežde Alelujeve. Završila je Istorijski fakultet u Moskvi i magistrirala na Akademiji društvenih nauka Centralnog komiteta Komunističke partije Sovjetskog Saveza. Krajem šezdesetih godina prošlog veka radila je kao prevodilac sa engleskog jezika. Udala se i otišla u Indiju, posle čega je tražila politički azil.

Odlazak Alelujeve u Indiju 1966. godine bio je, prema njenim rečima, delimično motivisan lošim ponašanjem sovjetskih vlasti prema njenom pokojnom mužu, indijskom državljaninu Briđešu Singu. Njena prvobitna namera je bila da Singov pepeo ostavi u njegovoj domovini i da se vrati u Sovjetski Savez. Umesto toga, nenajavljena je ušla u ambasadu SAD u Nju Delhiju i – zatražila politički azil.

Posle kratkog boravka u Švajcarskoj, odletela je u Ameriku. Za sobom je ostavila dvoje dece, Josifa i Jekatarinu, sa kojima se više nikada nije zbližila. Tadašnji sovjetski premijer Aleksej Kosigin opisao je Staljinovu prebeglu kćer kao „moralno nestabilnu“ osobu i kao „bolesnicu“.

Svetlana Alelujeva se četiri puta udavala; prvi muž joj je bio Jurij Ždanov, sin sekretara Centralnog komiteta, treći je bio Briđeš Sing, a četvrti – američki arhitekta Viljem Piters. Sredinom osamdesetih, nakon dvogodišnjeg boravka u Velikoj Britaniji, vratila se u Sovjetski Savez u društvu svog trećeg deteta, kćerke Olge, da bi ponovo bila sa ostalom svojom decom.

U Gruziji je provela dve godine, ali nije mogla da se prilagodi i, posle sukoba sa porodicom, ponovo se vratila u SAD. Kako piše Asošijeted pres, tada je rekla da se više nikada neće vratiti u Rusiju.

Napisala je više knjiga, od kojih je najpoznatija autobiografska „20 pisama prijateljima“. Nju je napisala 1963. godine a objavila je ubrzo po dolasku u SAD, 1967. godine.

Svog oca je opisivala kao „veoma jednostavnog, vrlo prostog i vrlo surovog čoveka“ koji je voleo svoju kćer i želeo da i ona poput njega postane obrazovani marksista.

(Beta)