U danima nakon studentskog protesta održanog 28. juna 2025. godine, svedočili smo uznemirujućim scenama primene prekomerne sile uključujući fizička prebijanja, hapšenja, pokušaje nailaska vozilima na građane i druge oblike brutalnosti.

Način na koji se sprovode ova dela imaju potencijal da ostave traumatske posledice, kako na same aktere tako i na sve građane koji su svedočili scenama, bilo neposredno ili putem medija, stoji u apelu stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja na prestanak primene sile, a koji je za samo 48 sati, od 4. do 6. jula, potpisalo njih preko 1.300 psihijatara, psihologa, psihoterapeuta, pedagoga sa čitave teritorije Srbije.

Jedan od autora apela je psiholog – psihoterapet pod supervizijom Marko Tomašević koji za Danas kaže da je zajedno sa nekoliko kolega sastavio apel koji je upućen vlastima, ali i građanima.

„Nije nepoznato u našoj struci da represija i upotreba sile u kontroli društva negativno utiču na mentalno zdravlje zajednice, pojedinaca i ostavljaju dugoročne posledice u vidu kolektivnih trauma“, objašnjava Tomašević.

Istovremeno, svaki stanovnik države svestan je da su od velikog studentskog protesta na Vidovdan građani na ulici, da je bilo prebijanja, hapšenja i brutalnosti policije nad njima.

I to su činjenice. Isto tako su činjenice da trenutna realnost kod svakog pojedinca može da izazove porast anksioznosti, pojavu raznih fobija, nesigurnost, nepoverenje, ugroženost, a u kojoj meri je to tako i kako bi moglo da bude opisano trenutno mentalno stanje čitavog društva ako bismo sve stanovnike države posmatrali kao jedan organizam, Tomašević navodi:

„Mogli bismo da opišemo kao stanje povećane spremnosti da reagujemo na pretnju kod većine stanovništva bez obzira na to kojoj društvenoj i političkoj opciji su se opredelili. Tačno je i da svaki pojedinac može da oseti to što ste nabrojali. Takođe, ovde je akcenat i na građanima koji podržavaju vlast ili se protive načinu pobune. I kod njih je primetno da su u stanju povećane spremnosti da reaguju na pretnju. Upotreba nasilnih metoda kontrolisanja društva, ne samo fizičko nasilje, nego podele, retorika koja je prisutna u javnom prostoru, zajedno doprinose da češće percipiramo sve kao pretnju. Mi smo u fazi otvaranja novih rana koje se `nadograđuju` na prethodne koje su i dalje otvorene“, ocenjuje taj stručnjak.

Shodno tome, u apelu se navodi i da u društvu koje već nosi duboke traume nastale usled ratova, raseljavanja, gubitaka i dugotrajne nesigurnosti svaki novi čin nasilja – bilo na ulicama, bilo kroz institucionalne mehanizme represije – produbljuje postojeće rane.

„Posebno uznemirujuće jeste kada se nasilje sprovodi od strane onih koji su po svojoj dužnosti pozvani da štite. Pritvori, zastrašivanje i akti osvete usmerene ka onima koji su javno podržali studente dodatno pojačavaju osećaj bespomoćnosti, produbljuju unutrašnje konflikte i šire strah, doprinoseći uverenju da građani žive u neprijateljskom okruženju. Odgovor u vidu sile, manipulacije i ponižavanja – umesto iskrenog nastojanja da se razume opravdano nezadovoljstvo građana i građansko pravo na pobunu – stvara duboke društvene podele. Umesto da se traže rešenja, odgovornost se prebacuje na građane, njihovi zahtevi se omalovažavaju, a sloboda izražavanja se sistematski guši. Ovakve pojave podrivaju bazičan osećaj sigurnosti i ozbiljno narušavaju mentalno zdravlje stanovništva. Posledice mogu biti dugoročne i trajne, sa potencijalno pogubnim uticajem na budućnost našeg društva“, piše u dokumetu poslatog u javnost.

Svi potpisnici su pozvali nadležne institucije i predstavnike vlasti da hitno obustave primenu nasilja, prekinu sa retorikom kolektivne krivice i neprijateljstva prema građanima, kao i sa postupcima koji vode društvenim podelama.

„Put ka obnovi poverenja i društvene stabilnosti može započeti samo kroz otvaranje prostora za dijalog, pokazivanje istinske spremnosti za slušanje i uvažavanje glasova onih koji misle drugačije“, navodi se.

Marko Tomašević dodaje da ovo što nam se dešava, nažalost, nije novo.

„Imamo to od devedesetih do danas. Apel stiže u ovom trenutku jer događaji čiji smo svedoci doprinose tome da možemo da očekujemo dugotrajne psoledice po mentalno zdravlje nacije i svakog pojedinca. Hronični efekat je nepoverenje u institucije. Čak i kada nam bude bila potrebna pomoć u nekoj hipotetički normalnijoj situaciji ustručavaćemo se da je potražimo od policije, pravosuđa, što će dugoročno produbiti krizu. Zato što živimo u sredini koju doživljavamo kao nebezbednu i preteću“, objašnjava on.

Kada je reč o prekomernoj upotrebi sile od Vidovdana do danas, Tomašević napominje da stručnjaci za mentalno zdravlje nisu stručni za bezbednost, ali da svi imaju utisak „da ovde postoji prekomerna upotreba sile zato što joj svedočimo uživo i preko medija gledajući scene sa ulica“.

„Svakodnevno imamo primere da se hapse ljudi koji nisu nikoga ugrožavali i imamo odgovorne sisteme koji bi trebalo da nas štite, a imaju monopol nad silom, ali i nad zaštitom građana, između ostalog, a oni su zapravo ti koji nas povređuju. Naravno da se osećamo kao da smo pod pretnjom“, ocenjuje Tomašević.

Kome konkretno je upućen apel?

Na pitanje Danasa kome je više upućen ovaj apel – vlastima ili građanima, Marko Tomaševiće odgovara:

„Vlastima je upućen da poslušaju struku, a građanima da znaju da to što osećaju i doživljavaju nije `nenormalno`, odnosno da su u pravu i kada se pokreću razne stvari u njima i kada se prisećaju teških događaja iz prošlih vremena, kada osećaju povišenu anksioznost, kada su uplašeni za svoje živote i živote najbližih, da ne preteruju, da je to u skladu sa situacijom u društvu“, ističe on.

Kada potražiti pomoć stručnjaka

Odgovarajući na pitanje ko i kada bi u ovim trenucima trebalo da potraži pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje zbog brutalnosti kojoj svi svedočimo od Vidovdana, Marko Tomašević kaže da su to znakovi kao što su gubitak apetita, nesanica, nervoza, bes, osećaj zamrznutosti, osećaj neke negativne slike o sebi, stalno prisutan osećaj pretnje. Ovo jeste krizna situacija i Društvo psihologa Srbije organizuje volonterske timove, moje kolege nude besplatnu psihološku pomoć. Građani ukoliko osećaju da im je potrebna pomoć neka se jave. Takođe, ključno je biti sa bliskim ljudima, okej je dozvoliti sebi da se plašimo, sa druge strane okej je i način da učestvujemo u svemu ovome jer taj osećaj da radimo nešto može biti koristan resurs“, objašnjava naš sagovornik.

Radmila Briza (Danas)