Organizovanje masovnih okupljanja, poput muzičkih festivala, na kojima se ne može obezbediti i kontrolisati održavanje distance i upotreba maske, a gde je pažnja prisutnih dodatno umanjena uticajem alkohola, na kojima postoji produžen kontakt kada dešavanja traju do jutarnjih sati i nastavljaju se u kampovima, predstavlja preveliki rizik u uslovima kada ima previše nepoznanica o samom virusu, vakcinaciji i testiranju.

To kaže u razgovoru za Danas epidemiolog Predrag Đurić.

Upitan o merama prevencije koje će festivali primenjivati, odnosno o činjenici da će posetioci morati da imaju ili negativan PCR test, ili potvrdu o vakcinaciji ili potvrdu o preležanom kovidu, sagovornik Danasa kaže da se navedene preventivne mere „već mesecima primenjuju širom sveta, pa ipak nisu sprečile širenje pandemije“.

– Ne možemo biti potpuno sigurni da je svaki vakcinisani građanin zaista i zaštićen od infekcije, a za neke vakcine znamo da je i preko 20 odsto vakcinisanih nezaštićeno. Pored toga pitanje je i da li svaka vakcina može da spreči prenošenje infekcije, a ne samo obolevanje, da li će se javiti neki novi soj koji „zaobilazi“ stečeni imunitet, da li je svaki negativni test zaista i indikator odsustva infekcije, navodi Đurić.

On dodaje da su ohrabrujući preliminarni rezultati pojedinih studija na koje se organizatori pozivaju, a koje govore o minimalnom riziku od zaražavanja na ovakvim okupljanjima ako se primenjuju pomenute mere, ali da i ove rezultate trebalo uzeti sa rezervom.

Osvrćući se na upozorenje Evropskog centra za kontrolu bolesti, koji je nedavno procenio da će delta (indijski) soj postati dominantan u Evropi do kraja leta, kao i da se očekuje da ova varijanta korona virusa posebno cirkuliše među mladima, Predrag Đurić objašnjava da osnovna zabrinutost vezana za delta soj polazi od činjenice da se on lakše prenosi.

– Samim tim, on ima sposobnost da zarazi veći broj ljudi, a među njima onda, posmatrajući u apsolutnim brojevima, smrtnost može biti veća. Postoje i naznake da je neophodnost hospitalizacije kod inficiranih ovim sojem značajno veća. Istraživanje u Škotskoj pokazalo je da je učestalost hospitalizacije bila duplo veća kod inficiranih delta sojem u odnosu na one inficirane alfa sojem, ali su neophodna dalja ispitivanja kako bi se dobila prava slika. Zapaženo je i da se infekcija delta sojem posebno javlja kod mladih i očekuje se da oni budu najviše pogođeni tokom leta. Jedan od mogućih razloga jeste i taj što je među njima najmanje vakcinisanih, kaže Đurić.

Upitan o sve češćim najavama da bi Srbija na jesen mogla da se suoči sa novim epidemijskim talasom, sagovornik Danasa kaže da je svaka prognoza o toku epidemije nesvrsishodna i potencijalno opasna.

– Setimo se predviđanja od pre godinu dana da će se tokom letnjih meseci, zbog navodne osetljivosti virusa na više temperature i sunčevo zračenje, registrovati mnogo manje slučajeva, a desilo se suprotno. Mislim da je mnogo svrsishodnije pripremati se kao da će sledeći talas pandemije stići sutra i da su vlasti, društvo i građani spremni da odmah adekvatno reaguju. Preduslov za to je odličan sistem nadzora – da se odmah uoči realan porast broja slučajeva i da se odmah pooštre određene mere, upozorava Đurić.

Kako navodi, „pandemija je veoma dinamičan proces i njen tok zavisi od brojnih faktora, uključujući broj onih koji su preležali infekciju, procenat vakcinisanih, pojavu novih sojeva, primenu mera“.

– Za većinu pitanja o navedenim faktorima mi nemamo odgovore, ne postoje ili nisu dostupni širem krugu. Na primer, mi ne znamo koji procenat građana je preležao infekciju, koliko dugo traje prirodni i vakcinom stvoren imunitet, koliko će svaka od primenjenih vakcina biti efikasna protiv novih sojeva, ističe Đurić.

Svako „mišljenje“ postalo relevantno

Predrag Đurić navodi da postoji narastajući fenomen da „stručno mišljenje postaje sve više samo jedno od mišljenja“, a sva druga mišljenja o istom pitanju jednako su relevantna“. „Onda ne treba da se čudimo što običan građanin sve manje veruje medicini i nauci, kad to čine i političari i biznismeni, makar se i pozivali na naučne rezultate, za koje je upitno koliko mogu objektivno da ih tumače. Za razliku od politike i biznisa, medicina i nauka uopšte veoma su retko decidirane u donošenju odluka, uvek su sklone sumnji i preispitivanju i retko postoje definitivne odluke. Zato je i političko-tajkunska samouverenost uvek primamljivija od skeptične i uzdržane reči naučnika i lekara. Ali, bojim se da je retko kad ispravnija“, naglašava Predrag Đurić.

Modifikacija vakcina

„Kada su u pitanju vakcine, dosadašnja istraživanja su pokazala da dve doze Fajzerove i AstraZeneka pružaju približno jednaku zaštitu kao i protiv drugih sojeva, dok jedna doza vakcine pruža manju zaštitu. Kada su u pitanju vakcine Sinofarm i Sputnjik, kao i tokom najvećeg dela pandemije, informacije o ovim vakcinama prvenstveno dolaze od samih proizvođača, bez dokaza dostupnih javnosti publikovanih u recenziranim vodećim medicinskim časopisima“, kaže Đurić. On smatra da će se vakcine modifikovati kroz vreme „da bi što bolje štitile od onih sojeva koji su u cirkulaciji, što je i praksa sa vakcinom protiv gripa, koja se modifikuje iz godine u godinu.“

Domovi zdravlja ne mogu bez specijalista

Epidemiolog Predrag Đurić nedavno je u razgovoru za Storyteller upozorio da se u vreme pandemije odvija i „najdrastičnija reforma mreže zdravstvenih ustanova u Srbiji, sa ciljem dalje centralizacije“ kroz najavljeni Plan optimizacije mreže ustanova zdravstvene zaštite.

Ovaj plan između ostalog podrazumeva da će doći do integracije zdravstvenih ustanova tako da u budućnosti umesto sadašnjih 313 postoji 117. Plan takođe predviđa da će pacijenti moći da obave najveći deo specijalističkih pregleda u domovima zdravlja i to tako što će specijalisti iz bolnica dolaziti da rade i u domovima zdravlja, dok će u njima doći do gašenja brojnih specijalističkih službi.

U razgovoru za Danas Prerag Đurić kaže da je utisak da iza ovog plana stoji želja da se „uštedi u zdravstvu (što je suprotno javno proklamovanom masovnom ulaganju u zdravstvo), zatim potpuna centralizacija i isključivanje građana na lokalu u učešću u kreiranju zdravstvene politike i njenom sprovođenju, kao i stav da je nemoguće razvijati kvalitetnu zdravstvenu zaštitu i visokoobrazovan kadar van bolnica“.

– Sa tim se uopšte ne slažem. Najbolje rešenje bi bilo da je svaki doktor medicine u domu zdravlja ujedno i specijalista za određenu disciplinu, da se deo radnog vremena bavi „opštom praksom“, a da deo radi kao specijalista za svoje i pacijente svojih kolega, uz jedan dan u nedelji posvećen stručnom usavršavanju i naučnoistraživačkom radu. Domovi zdravlja treba da imaju svoje specijaliste kao zaposlene. Korist je višestruka: osigurava veću posvećenost poslu, bolje poznavanje pacijenata, drugih lekara i sredine, u kojoj rade, omogućava im da se potpuno posvete svojim pacijentima, a u isto vreme motivišu obrazovani deo stanovništva da ostane u manjim sredinama – u suprotnom, kakav će biti motiv mladog lekara da ostane u maloj sredini, ako se specijalističke službe koncentrišu samo u velikim gradovima, ističe Đurić.

(Danas, foto: lična arhiva)