Činjenica je da ne mogu da se kupe u Srbiji, ne mogu ni u Zagrebu, ali to ne umanjuje njihov regionalni značaj niti ih sprečava da o svim bitnim temama pišu hrabro i profesionalno. Nedeljnik “BH Dani” ipak je dočekao svoju promociju u Srbiji, u okviru festivala “Dani Sarajeva u Beogradu”. Tim povodom beogradskoj publici predstavili su se direktor i  glavni i odgovorni urednik Senad Pećanin, te urednici i novinari redakcije  Dženana Karup Druško, Eldin Hadžović i Belma Bećirbašić. Podršku su im pružili saradnici i prijatelji s ove strane Drine Tamara Nikčević, Dinko Gruhonjić  i Nikola Samardžić.
Magazin „Dani” kao mesečno izdanje pokrenula je grupa novinara i pisaca za vreme opsade Sarajeva, septembra 1992. godine.  U toj grupi su bili Ivan Lovrenović, Miljenko Jergović, Mladen Sančanin, Karim Zaimović, Miomir Kovačeivić, Darko Skerc, Semezdin Mehmedinović i Senad Pećanin.
“Dani su nastali u jednom jako teškom periodu za Sarajevao s atradicijom da pokušamo da sačuvamo novinarsku etiku i profesionalnsot, što nije bilo lako zbog okolnosti u kojima je Sarajevo živjelo četiri godine. Naša svakodnevnica je bila rad bez vode, struje, grijanja. Nismo planirali da će to trajati ovako dugo… Sjećam se novembra  1995. kad sam maštao o tome da Dani dočekaju svoj 50. broj, a evo nekako smo nagurali i puno više od toga. Bili smo jedini medij u Sarajevu koji se nije kvalificirao za akreditacije Armije BiH zato što smo kod njih prepoznati kao neprijatelji, plaćenici, a po potrebi četnici i ustaše.”, prisjetio se ratnih godina Pećanin dodajući da je sada magazin u najvećoj krizi, možda većoj nego i u vreme rata. “Prolazimo kroz vjerovatno najteži period, čak uključujući i ratni period izlaženja Dana, u kojem je i budućnost opstanka  dovedena u pitanje. Sada se radi o ekonomski pritiscima i nemogućnosti da se na jednom malom tržištu osigura  ekonomski opstanak lista iz razloga što je marketinško tržište pod punom kontrolom političkih struktura”.
Dani su, prema rečima Dženane Karup Druško, 1994. godine  bile novine za koje se otimalo. “Morali ste imati štelu kod kolportera ili sreću da neko vaš ima Dane pa vam ih može dati da ih pročitate. Dani se prave sa strašću  i to je najbitnije. Niko u Danima ne radi posao zato što je to posao” istakla je a o posvećenosti poslu svedočili su i drugi članovi redakcije napominjući da se dnevno radi 12 do 14 sati i da se skoro u redakciji živi.
“Dani” se nedeljno štampaju u 25.000 primeraka. Čitalačka publika je veoma široka i spada u red platežno sposobnijeg bosanskohercegovačkog stanovništva. “Dani” su liberalno orijentisano glasilo čiji je politički fokus prilično levičarski, tj. socijalno-demokratski. Magazin je ponosan na svoju nezavisnu uredničku politiku, fokus na građanske, a ne nacionalne vrijednosti, te multilateralizam i zapadno orijentiranu viziju bosanskohercegovačkog društva. Česte mete njihovih članaka su političari nacionalnih stranaka, novonastali bogataši/kriminalci/patriote. Bez obzira što ne dolaze u Srbiju i Hrvatsku, njihovi tekstovi odjekuju u ovim zemljama. Dovoljno je samo prisetiti se nedavnog skandala sa državnim tužiocem za ratne zločine Srbije Vladimirom Vukčevićem, zbog čijeg intervjua je prepiska Dana i Tužilaštva trajala nekoliko nedelja.   Upravo na to osvrnuo se predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Dinko Gruhonjić ističući da u Srbiji nema takvog političkog magazina kakav ima BiH.
“Ovde su političari navikli na princip, da će novinari objaviti ono što njima odgovara, u ovom slučaju tom tužiocu. Danas u Srbiji nema medija koji se na tako otvoren način suočava  sa ratnim profiterima i esencijom zla u našem društvu i to je odlika, ne samo društva koje je duboko metastaziralo u zlu, nego je to odlika duboke provincije. Kad nemate takav medij, izuzev časnih izuzetaka koji se uglavnom nalaze na internetu, onda to znači da je to duboka provincija. Novinara Dana su svjesni da nisu oni ti koji treba da se plaše nego oni o kojima pišu. Novinarima Dana uspjeva ono što, nažalost, novinarima u Srbiji ne polazi za rukom. Njima uspjeva da iznerviraju političare i crkvene velikodostojnike. Dani su štivo koje se respektuje i čita se tamo gdje treba” rekao je Gruhonjić
On je istakao da su mediji samo odraz jednog duboko moralno posrnulog društva,” kakvo je danas društvo u Srbiji , ni manje ni više od toga.”
Upravo zbog takve situacije u medijima u Srbiji, koja je skoro pa tragična, bez ikakvog kritičkog osvrta na bilo koji ozbiljniji problem i potpunog monopola na tršištu koji diktira sadržaj, mediji van zemlje predstavljaju način da se napišu ozbiljnije analize i teme koje se dotiču realnih problema i pravih krivaca. To je jedan od razloga zbog kojeg i Tamara Nikčević piše za njih. Među svim razlozima koje je pobrojala, posebno je izdvojila činjenicu da novinari i urednici Dana nepogrešivo reaguju na svaku vrstu nacionalizma.
U Beogradu se mogu kupiti hrvatske movine, međutim, bosanskohercegovačkih nema. Kome je to u interesu nije jasno, no čini se da monopolisti koji drže oba tržišta između sebe jako dobro funkcionišu, ali prostora za trećeg nema.  Na pitanje zašto “Dana” nema u ove dve zemlje, Pećanin je odgovorio da je to zbog komplikovanih administrativnih procedura. Iz njegovog odgovora čovek može samo da zaključi u koliko nenormalnim zemljama živimo.
“Dani se ne mogu, nažalost, kupiti zbog  nevjerovatnih administrativnih problema ni u Beogradu ni u Zagrebu . U Zagrebu, gdje smo se štampali šest godina, gdje postoji monopol kompanije Tisak (vlasnik Ivica Todorić) su nam rekli da bi uvrstili Dane u svoju distribuciju po izrazito nepovoljnim ekonomskim uslovima. Mi bi morali najprije fizički da izvezemo Dane iz Hrvatske pa da ih ponovo uvezemo. Tisak je od štamparije bio udaljen tri kilometra vazdušne linije. U Srbiji  smo nekoliko puta pokušavali. Više je to ilegalno bilo u dogovoru sa konduketrima, a kad smo pokušali to nekako regularno uraditi odgovorili su nam da mi moramo svaki broj Dana  predati u graničnu stanicu policije i da bi morali čekati dozvolu za distribuciju za svaki pojedinačni broj. Naravno, ta procedura traje mnogo više od sedam dana koliko je periodika izlaženja Dana , tako da nažalost, to su zakonske barijere iako ja moram  reći da sam srećan da mi u Sarajevu imamo na desetine novina  iz Srbije i Hrvatske“, zaključio je Pećanin.

(E-novine)