Brojne nepravilnosti koje su obeležile izborni proces u Srbiji još uvek su bez epiloga, uprkos svakodnevnim protestima građana ispred RIK-a i štrajku glađu nekoliko članova opozicije. Saogovornici N1 kažu da bi novi izbori pod istim okolnostima vodli samo dodatnom urušavanju celokupnog procesa i da je potrebno da se izvrši pritisak na vlast da nešto promeni.

Posmatračka misija Crta saopštila je da su tokom izbornog dana na 71 biračkom mestu u Beogradu uočene brojne nepravilnosti.

„Na 14 odsto biračkih mesta su uočene nepravilnosti posmatranjem ispred biračkih mesta gde je uočeno dovoženje birača. Kasnijom statističkom analizom došli smo do toga da je na onim mestima za koje postoji sumnja na nepravilnosti SNS zabeležila značajno veći rezultat“, navodi Pavle Dimitrijević iz Crte.

Uz brojne druge nepravilnosti, posebno je sporno organizovano dovoženje glasača iz drugih mesta, posebno iz Republike Srpske, na glasanje u Beograd. Dimitrijević kaže da nije sporno da su oni bili na biračkom spisku, ali da se postavlja pitanje da li su oni na zakonit način dobili to pravo.

„Postavlja se pitanje kako su dospeli na birački spisak da li zloupotrebom zakona o prebivalištu i boravištu ili zbog netačnog sastavljanja biračkog spiska. Imajući u vidu razmere cele operacije velika je sumnja da je došlo do zloupotrebe unutar sistema pre svega u MUP-u koji radi na dodeli prebivališta građana. Mi ovde govorimo o potencijalnim krivičnim delima i ovde definitivno ima posla za tužilaštvo da utvrdi ko je odgovoran za organizaciju ovakvih dešavanja“, navodi on.

Nakon istraživanja Crte o izbornim nepravilnostima, nezadovoljnim građanima se priključio i ProGlas, a univerzitetska profesorka Ivanka Popović, koja je jedna od pokretača ove Inicijative, kaže da je celo stanovništvo pred velikim izazovom.

„Trebalo bi da jedan sistem funkcioniše tako da se stranke vrednuju prema svom učinku i na taj način broj glasova je mera tog učinka. Mi sada imamo situaciju da se stiče utisak da vladajuća stranka kroji rezultate po svom nahođenju, što znači da smo mi kao birači skoro suvišni u ovom procesu i da je često održavanje izbora služilo da se usavrši ta tehnologija upravljanja glasovima. Iz tog razloga mislim da je uloga građana i birača u ovom trenutku ogromna, jer to je jedini način gde se čuje volja naroda“, navodi ona.

„Ponavljanje izbora, ali pod bitno drugačijim uslovima“

Prema njenim rečima, građani bi trebalo da budu prilično nezadovoljni i uzrujani.

„Motivacija je bila da izađemo svi na glasanje da bi se videla većinska volja birača. Na ovaj način većinska volja je zanemarena. Po meni je ovo motivišući momenat i da, na jedini način koji možemo da učinimo da se naš glas čuje, koristimo sve metode građanskog protesta“, navodi ona.

Prema njenim rečima, ProGlas traži ponavljanje izbora, ali pod bitno drugačijim uslovima.

„Ako se ne dobiju odgovori na sve uočene nepravilnosti nema smisla ići dalje zato što bi time bilo kakavo poverenje u sistem nestalo. Zadatak svih nas je da insistiramo na tim odgovorima, jer dok se neke stvari ne promene izbori kao proces su besmisleni, zato što će biti uređeni po volji onih koji drže taj sistem. Iz tog razloga mislim da ovo nije nikakav trenutak da se klone i bude obeshrabren, već da budemo istrajni da iskažemo svoju volju i tražimo svoja prava, a jedino masovnim iskazivanjem nezadovoljstva vršimo pritisak na vlast da nešto mora da promeni“, ističe profesorka.

Da se u novi izborni proces ne može ući pod istim uslovima stav je i Dimitrijevića, koji ističe da bi to vodilo samo dodatnom urušavanju celokupnog procesa.

Kako promeniti izborne uslove

Crta je nakon izbora izašla i sa predlozima šta uraditi kako bi se otklonile nepravilnosti.

„Dalji koraci se odnose na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave da se ulože dodatni napori da se učini dodatno transparetnim birački spisak, da se krene u nezavisnu reviziju biračkog spiska po međunarodnim standardima. Takođe, da se vrati i izmena u Zakonu o lokalnim izborima da samo oni građani koji žive 6 meseci imaju prebivalište u lokalnoj sredini imaju pravo glasa“, navodi Dimitrijević.

On ističe da su to pomaci koji mogu da se urade do sledećih izbora kako bismo vratili minimum poverenja da može biti drugačije, kao i da sa tim moramo da počnemo što hitnije.

Profesorka Popović navodi i da bi trebalo da završimo priču oko pete nacionalne frekvencije.

„Ako vlast nema razloga da krije šta radi i ako su zadovoljni svojim učinkom, zašto ne može da se čuje i jedna nacionalna frekvencija koja možda nije pod njihovom kontrolom. Tako bi se čula različita mišljenja na osnovu kojih bi birač mogao da donese odluku kako će da glasa“, kaže ona.

(N1/foto: Autonomija)