Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji svodi se na populizam koji se koristi za instrumentalizaciju građana, ocenjeno je na predstavljanju publikacije “Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije” Fonda za humanitarno pravo.

Publikacija, koja je predstavljena juče u Medija centru Beograda, bavi se službenom politikom sećanja na ratove u Jugoslaviji tokom devedesetih i promatra problem istorijskog revizionizma neposredno nakon pada Slobodana Miloševića do danas.

Rad takođe prikazuje različite obrasce relativizacije zločina i negiranja odgovornosti.

Istoričarka i autorka publikacije Jelena Đureinović naglasila je da je poseban fokus stavljen na period nakon 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast.

“Tada ratovi devedesetih postaju ključna tačka službene politike sećanja, jedne široko rasprostranjene industrije sećanja, kao i kulturne produkcije sadržaja koji se bave ratovima devedesetih”, izjavila je Đureinović i dodala da rad nudi i teorijski prikaz i objašnjenje zašto se trenutna politika sećanja u Srbiji može okarakterisati upravo kao populistička.

Profesorica salcburškog univerziteta Dženeta Karabegović kazala je da je značajno to što publikacija detaljno analizira populizam i na koji način se on koristi za instrumentalizaciju građana i istakla da to nije slučaj samo u Srbiji, već i u celom regionu.

Jelena Đureinović ocenila je da pojam industrije sećanja u slučaju Srbije označava eksploataciju sećanja koje postaje strateški resurs u političkom kontekstu i uvek se zasniva na nekoj vrsti nejednakosti.

“Postoji više različitih oblika produkcije sećanja. Ono što se događa u poslednjih nekoliko godina su putujuće komemoracije NATO bombardovanja i komemoracije operacije ‘Oluja’“, ukazala je ona i dodala da se čitav rat u Hrvatskoj u zvaničnoj politici sećanja Srbije svodi na ‘Oluju’, a u javnom diskursu se ne spominje ništa pre avgusta 1995. godine.

Dženeta Karabegović podvukla je da politiku sećanja treba sagledati iz više uglova i da na više nivoa treba pristupiti problemu kako bi se korigovali problemi sa kojima se naša društva suočavaju u kontekstu industrije sećanja.

Đureinović je navela i da je interesantno to što se poslednjih godina povećava broj dokumentarnih i igranih filmova koji za temu imaju bitku na Košarama, NATO intervenciju i rat na Kosovu, gde se ti događaji svode na bombardovanje i odbranu Srbije.

„Ti filmovi su napravljeni uz pomoć državnih vlasti, između ostalog Ministarstva odbrane, emitovali su se na Radio-televiziji Srbije u prajm tajmu nedeljom uveče, postavljeni su na Jutjub i često imaju milionske preglede“, dodala je Đureinović.

Ona je objasnila da je ovo prva u nizu stručnih analiza politika sećanja i memorijalizacije koje će Fond za humanitarno pravo objaviti u sledećih nekoliko godina u okviru projekta Programi memorijalizacije.

Publikacija „Politika sećanja na ratove devedesetih u Srbiji: istorijski revizionizam i izazovi memorijalizacije“ je dostupna na srpskom i engleskom jeziku.

Nataša Ivaneža (Autonomija)

Tekst je objavljen uz podršku regionalnog projekta jačanja mehanizama tranzicione pravde koji finansira Vlada Ujedinjenog Kraljevstva, a sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Sadržaj teksta je isključivo odgovornost portala Autonomija i ne odražava nužno stavove Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ili Vlade Ujedinjenog kraljevstva.