Ovaj region nikada zapravo nije izašao iz rata i mi živimo devedesete, smatra direktor Centa za regionalizam Aleksandar Popov, dok novinar Darko Šper kaže da ga ne čudi povremena eskalacija nasilja, jer je takav narativ u javnoj sferi.

Grupa dece i roditelja iz Beograda napadnuta je noževima i suzavcem na fudbalskom turniru juniora u Sarajevu. Na istom mestu mladi Splićani su svojim vršnjacima iz Srbije poručivali- Ubi Srbina. Samo dan kasnije trojica mladića demolirali su novosadski kafić Crni ovan uz obrazloženje da ispred njega nema srpske zastave. Nedavno su na Kosovu napadnuta dvojica mladića i jedan dečak srpske nacionalnosti. Šta se to, i da li se uopšte kuva?

„Region se jednostavno nikada nije oporavio od devedesetih. Mi živimo devedesete. Mi nismo nikada izašli iz rata zapravo. Mi imamo samo jedan prekid u toj atmosferi. Cela atmosfera, evo sada, kao da živimo početak devedesetih godina“, smatra Popov.

Šper kaže da jako dobro znamo kakve su navijačke grupe u čitavom regionu, d aima priliku da se svakog dana druži sa vestima i puni sajt informacijama, te da lako može da uoči kakv je narativ u javnoj sferi, pa ga to uopšte ne čudi.

„Ako sad krenemo da se ne držimo tradicionalnih medija, odemo na društvene mreže i uđemo u neke grupe koje nisu nešto agresivne, uočićemo retorika kojom se ljudi služe i kako hoće sa tri rečenice da reše neki problem koji je toliko kompleksan da bismo trebali tri godine da ga rešavamo“, smatra on.

Aleksandar Popov smatra da se kroz ovakve napade uspelo sa zastrašivanjem ljudi.

„Ima jedan broj ljudi koji su otporni na takve stvari ali većina ljudi razmišlja o svojoj bezbednosti, o bezbednosti svoje dece itd. Tako da sada vlada jedan muk, jedan zastrašujući muk u društvu. Mene ovo strašno plaši, ovakav jedan muk koji vlada u društvu“, navodi Popov.

Prema Šperovim rečima, pored sve prisutnije apatije ima i sve više agresivnosti među ljudima svih mogućih staleža, svih mogućih profila zanimanja.

„Ljudi su toliko nabrijani jedni na druge, hoće na brzinu da rešavaju probleme, neće da se hvataju u koštac sa problemima, nego tako- što kažemo- šamaraju po tim problemima. Jednostavno, mi više nemamo toleranciju, mi više nemamo strpljenje da saslušamo drugog, da pustimo, da čujemo nešto drugačije, mi ćemo to drugačije da zgazimo kao pikavac od cigarete“, ocenjuje Šper.

U Novom Sadu se sporadični napadi neonacista i radikalnih desničara dešavaju već 15 godina, što je prilično nespojivo sa Novim Sadom, kakav pamtimo.

Prema rečima Darka Špera, u Novom Sadu postoje ljudi koji umeju da kažu ne i da i telima brane ono što smatraju da su tekovine antifašizma.

„Iz tog razloga, pretpostavljam, da i ovi neonacisti i neofašisti, i kako ih već sve nazvali, imaju potrebu da se s vremena na vreme konfrontiraju da bi bili vidljiviji. Jer u tom mraku oni uvek gube bitku. Oni moraju da naprave neki incident-veći, vidljiviji, da bi skrenuli pažnju na sebe“, smatra Šper.

Popov smatra da je Novi Sad zadržao imidž grada tolerancije i mira, kakav jeste nekada bio, što ovima koji su sada na vlasti jako smeta.

„Jer treba ugasiti one osnovne simbole i one žiške koje zrače tom nekom tolerancijom. Zašto bismo mi štrčali od jedne opšte netolerantne atmosfere koju inače sada- zahvaljujući režimu, imamo u Srbiji. I mislim da je to razlog zašto se Novi Sad baš nalazi tako na udaru, baš ta simbolika Novog Sada da se uništi. Znači da nema toga, ne smeju da postoje oaze tolerancije u jednoj zemlji koja nije tolerantna“, konstatuje Popov.

Trojica mladića iz Novog Sada optužena su samo za nasilničko ponašanje, što se obično dešava- ako se nešto uopšte i desi. Na silne slučajeve ultradesničarskog nasilja i promocije država je zapravo nema.

S tim u vezi Šper podseća da su Zavetnici prekinuli velik broj akcija Žena u crnom i Nezavisnog društva novinara Vojvodine, te da su ga sprečili da u Nišu emituje film “Albanke su naše sestre”.

„Zavetnici, potpomognuti neonacistima i nacionalistima u Nišu. To su ljudi koji su festival Mirdita u Beogradu više puta opstruirali, napadali ljude sa Kosova i Srbije koji su ga organizovali. Oni su danas u parlamentu Srbije. Šta, oni će se kao promeniti- neće, samo će im pozicija biti još jača. Neko im je to dozvolio. A taj ko im je to dozvolio sada kao strepi od njih“, smatra Šper.

Direktor Centra za regionalizam kategoričan je da svi koji su krivi treba da odgovaraju, a da sve žrtve dobiju pijetet koji zaslužuju.

„Međutim, hajde nemojmo zbog prošlosti zatvarati perspektive budućnosti. Zbog naše dece, zbog naših unučadi. Jer ovako zakovani u te začarane krugove mržnje, ne samo mladi ove zemlje, nemaju perspektivu. Mi ovakvi nismo poželjni nigde, kamoli u Evropskoj Uniji. Nismo nigde poželjni“, zaključuje Popov.

Šper upozorava da moramo da pazimo na svoju decu i da ih negujemo da postanu dobri ljudi.

„A ova tri mladića sa dvadeset i nešto godina nisu izrasli u dobre ljude. A ko je kriv? Pa krivi su njihovi roditelji, jer im se verovatno nisu dovoljno posvetlili a možda čak i podržavaju to što su uradili. Krivo je i okruženje u kom se oni nalaze i na kraju krajeva kriva je država što ništa ne radi da te grupe svede, da se jednostavno pozabavi tim pitanjem. Danas dozvoljavamo da migrante proganjaju po ulicama neke samozvane narodni patrole, da idu u Dombas i obučavaju se da budu teroristi. A sutra će takvi da se vrate u Srbiju, a šta će onda država sa njima da radi ? E to je problem“, zaključio je Šper.

Tamara Skrozza (FoNet)