I 2010-ta najavljena je kao godina decentralizacije vlasti u Srbiji, sudeći barem po inicijativama političkih aktera prvih radnih dana januara. Nakon odluke poslaničke grupe G17 plus da samostalno pokrenu zakonodavnu inicijativu za rešavanje pitanja javne svojine, odnosno vraćanja imovine lokalnim samoupravama, ovih dana i Srspki pokret obnove izneo je ponudu kaolicionim partnerima – stranački programsku platformu decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja Srbije. U SPO-u, naime, smatraju da baš 2010. godina mora biti posvećena “političkim potezima koji će dovesti do suštinske decentralizacije vlasti i ravnomernog regionalnog razvoja”.Zato ta stranka najavljuje da će u ovoj godini insistirati na donošenju “seta sistemskih mera potrebnih da bi se nerazvijeni delovi zemlje razvili, jer Srbija može biti jaka samo ukoliko su snažna sva njena područija”. Nisu izostale ni opaske da je SPO “prva stranka koja je usvojila programsku platformu o decentralizaciji vlasti i ravnomernom regionalnom razvoju Srbije”, iako je ovo pitanje jedno od onih koji su uvek na top listi stranačkih obećanja naravno u vreme izbornih kampanja.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kaže da takvi pokušaji pojedinih stranaka, inače članica vladajuće kaolicije, zapravo šalju signal javnosti da u toj koaliciji ne postoji puno saglasnosti oko koncepta decentralizacije i regionalizacije Srbije. Dodao je da takva saglasnost ne postoji čak ni u okviru ključne stranke te koalicije – DS, navodeći da se to jasno moglo videti u procesu usvajnja vojvođanskog Statuta.
– Tako da nije čudno što se unutar vladajuće kaolicije gotovo i ne zna šta ko radi, kad se pitanje decentralizacije koristi za stranačku promociju, i da li postoje ozbiljne namere i politička volja za ulazak u taj proces – ocenio je Popov. On kaže da zato ni aktuelnu inicijativu Srpskog pokreta obnove ne može da tumači drugačije nego “kao marketinški potez, zato što je SPO deo vladajućeg bloka”. Dodao je da bi SPO morao znati da je Vlada Srbije pre nekoliko meseci formirala Nacionalni savet za decentralizaciju, koji treba da izradi strategiju i koncept decentraliazcije. Popov, koji je i član ekspertske grupe tog Saveta, kaže da zbog toga sve stranke vlasti preko ovog tela Vlade mogu da iznesu svoje viđenje i ideje.
– A s obzirom da su učestale zakonodavne inicijative stranaka vlasti, te da slušamo brojne kontradiktorne izjave čelnika pojedinih stranaka vladajućeg bloka, stiče se utisak da mi imamo nekoliko vlada, a ne jednu. Ali, ta zbrka traje već duže vreme, posebno oko pitanja decentralizacije i zato javnost ne zna šta je zapravo ključni stav Vlade u tom pogledu – istakao je Popov.
On je naveo da eskpertska grupa Nacionalnog saveta za decentraliazaciju radi na strukruri te strategije, koju pootm treba da razmotri Savet, nakon čega bi počeo rad na izradi tog koncepta, ali i pojmovnika o decentralizaciji “kako bi se otklonila zbrka koja postoji oko pojmova veznaih za ove procese”. – Zbog te zbrke oko pojmova bacano je drvlje i kamenje na zakon o formiranju statističkih regiona zbog navodnog cepanja Srbije, iako taj zakon nema veze s teritorijalnom organizacijom, već predstavlja samo jedan administrativni potez koji je povučen da bi se mogla prihvatiti sredstva iz pretpristupnih fondova EU – kazao je Popov.

Vojvođanski primer

Popov ocenjuje i da primer utvrđivanja novih nadležnsoti AP Vojvodine pokazuje “koliko je besmileno definisati neka ovlašćenja nižih nivoa vlasti, bez novca za njihovo sprovođenje”.
– Bez novca i imovine nema decentralizacije. Zato su ovi procesi morali da se odvijaju paralelno, odnosno uz zakon o nadležnostima, morali su biti doneti i zakoni o imovini i o prihodima Pokrajine. To, nažalost, nije učinjeno, već je sve ostalo u vazduhu. Istovremeno je predstavljeno kako je Vojvodina dobila značajnu autnomiju, dok je zapravo dobila nešto što je ispod evropskih standarda, a pokazuje se da čak ni to ne može da funkcioniše, jer uz nadležnosti nisu definisani prihodi Pokrajine – kazao je Popov.

(Dnevnik)

• download movie