Glavni urednik lista Republika Nebojša Popov optužio je danas vlast za pokušaj reprivatizacije zrenjaninske firme Jugoremedija i zastrašivanje radnika drugih loše privatizovanih preduzeća koji bi u Jugoremediji mogli da imaju uzor.
Popov je na konferenciji za novinare u beogradskom Medija centru povodom „upada policije u prostorije Republike 8. jula“ kazao da je policija tražila i dobila ugovore o poslovnoj saradnji, ali da je pravi cilj „policijske paske“ preduzeće čiji su radnici i mali akcionari uspeli u nastojanju da ponište lošu privatizaciju.
Popov je dodao da su nekoliko dana posle upada u redakciju dvojica policajaca u civilu u Zrenjaninu došli u njegovu kuću da mu uruče poziv na informativni razgovor, kao i da je uniformisana policija deset dana kasnije ušla u Jugoremediju.
„Rekao sam im (policajcima u civilu) da su dobili sve podatke i da ja nemam šta tome da dodam, niti želim da komentarišem, jer bih tako mogao da učestvujem u stvaranju afere oko Jugoremedije što ne želim da činim“, naveo je on.
Poziv su ostavili, a uniformisana policija ga je tražila i narednog dana dok je bio u Beogradu.
Popov je dodao da je lično često bio javno žigosan, kao i da je tokom dvadeset godina rada Republika često bila na tepetu vlasti i ponovio da je cilj „policijske represije“ Jugoremedija o kojoj je Republika opširno izveštavala.
„Sledeći trag u Savetu za borbu protiv korupcije o nepoštovanju zakona prilikom prodaje državnog paketa akcija od 42 odsto Jugoremedije kontroverznom biznismenu Jovici Stefanoviću Niniju koji je bio na policiskoj poternici… mogli smo da vidimo njegovo
nastojanje da postane neprikosnoveni gazda koji je ignorisao radnike i akcionare“, naveo je Popov.
Prema njegovim rečima, tokom višegodišnjeg otpora „najneposlušnije radnike brutalno je prebijalo Srefanovićevo privatno obezbeđenje“ i hapšeni su.
Posle dugotrajanog štrajka, protesta i sudskih postupaka radnici i sindikat Jugoremedije uspeli su da izdejstvuju poništavanje ugovora i zato je „Jugoremenija sumnjivo lice“, a trebalo je i sprečiti druge da se ugledaju „na taj pozitivan primer smisla radničke klase i malih akcionara za svoja prava“.
Prema rečima advokata Nikole Barovića koji se pozvao na novinske izveštaje, policija je u Republiku ušla na osnovu sudskog naloga. Barović je, međutim, naveo da poziv koji je Popovu ostavljen u kući nije valjan pošto se u njemu ne navodi u kom je svojstvu pozvan.
Osim toga, kazao je on, Popov je već dao tražene informacije tokom razgovora sa policajcima u civilu i policija nema pravo da ga prinudno privodi na drugi informativni razgovor, bez obzira što nisu zadovoljni prethodnom izjavom.
Raniji predsednik sindikata, a sadašnji direktor Jugoremedije Zdravko Deurić kazao je da je posle poništavanja ugovora sa Stefnovićem, poslovanje tog preduzeća stabilizovano i da je zbog toga Jugoremedija postala interesantna za novu prodaju.
„Upad policije 18. jula u Jugoremediju bio je u najmanju ruku skandalozan. Policajci koji su ušli unutra rekli su da je to vlasništvo Republike Srbije, što je apsolutno netačno“, kazao je Deurić.
Prema njegovim rečima, bio je pripremljen scenario nove prodaje Jugoremedije, znao se kupac, ali je Skupština akcionara 6. jula poverenjem rukovodstvu to sprečila.
Deurić je kazao da je namera države bila da dokažu krinimalne radnje rukovodstva Jugoremedije na čelu sa njim, pa da se preuzme udeo malih akcionara.
Na izuzetno posećenoj konferenciji za novinare koja se pretvorila u javnu diskusiju, Popov je kazao i da postoji višedecenijska „kampanja u kojoj učestvuje najveći deo medija, novinara i naučnika“ a čiji je cilj da radnike omalovaže.
Kao najizrazitiji primer naveo je nepotpisan tekst u Tabloidu, ali i dodao da ni ostali mediji ne izveštavaju o osetljivim temama. On je ukazao i na nedostatak solidarnosti u „razorenom društvu“ koje ima samo impulse demokratije kakva se pokazala u slučaju Jugoremedije.
Popov je naglasio da se ponovo neće odazvati pozivu na informativni razgovor.
Mimo najave na konferenciji za novinare govorila je, između ostalih, Zagorka Golubović koja je, suprotno Popovu, naglasila da je i sama Republika, kao list koji se bavi kritički važnim društvenim temama, meta represije.
(Beta)