Dok iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da će agrar dogodine dobiti upola više para nego 2011, odnosno da će agrarni budžet iznositi 49,4 milijardi dinara, vešto se prikrivaju dve stvari – da je povećanje naduvano i da država od paora uzima više nego što će mu dati. Seljačka kasa, itekako teža nego ovogodišnja, trenutno je u parlamentu, i namincana je tako da zaista predstavlja pet odsto ukupnog republičkog budžeta, baš onoliko za koliko su se zalagali poljoprivrednici, udruženja, struka i nauka. Ali…

Iza te računice krije se prevara. Poljoprivreda je zapravo dobila manje od famoznih pet odsto kako se predstavlja i kako izgleda u krajnjem skoru. Tačnije, iz centralne kase za narednu godinu ubrala je manje nego što je imala u ovoj: po kriterijumima kako to računa WB, očigledno je da agrarni budžet za 2012. godinu iznosi 2,43 odsto; dok je ovogodišnji u ukupnom, republičkom budžetu, učestvovao sa 2,45.    

Naime, kako piše u predlogu agrarnog budžeta, prihodi iz republičke kase iznose tek malo više od ovogodišnjih, to jest 22,8 milijarde dinara, dok su sopstveni prihodi ministarstva 26,6 milijardi dinara. U agrarnoj kasi ove godine bile su 32,5 milijarde, a od toga su 22 milijarde dinara predstavljali prihodi iz republičkog budžeta, a 10,5 milijardi su sopstveni prihodi Ministarstva poljoprivrede. Upravo i jesu problematični sopstveni prihodi i postavlja se pitanje kako će Ministarstvo uspeti da prikupi predviđenih čak 16 milijardi dinara više nego ove godine. Kasa od 49,4 milijarde i jeste nabudžena na osnovu sopstvenih prihoda, a oni su nategnuti nekim vrlo upitnim prihodima iz ranijih godina.  Sve skupa zapravo znači da će država poljoprivredi više naplatiti nego što će joj dati iz budžeta, što je nedopustivo. Na primer, očekuje se da će naplatiti 12 milijardi od zakupa zemljišta, a tu se automatski postavlja pitanje da li to znači i da će od PKB-a i kombinata uzeti ono što nisu mogli prethodnih godina. Zatim je prikazano da će direkcija za vode imati prihod od osam milijardi, a reč je o nametima u vidu naknada za odvodnjavanje i navodnjavanje koje paori plaćaju iako im njive gore kad je suša ili plivaju pod vodom. Takođe, postavlja se i pitanje kako to da su sopstvena sredstva povećana za tri puta u odnosu na prošlu i pet puta u odnosu na 2010 godinu?

Podsetimo, u 2004. godini poljoprivreda je imala 18 milijardi dinara što je zaista predstavljalo učešće od pet odsto u ukupnom republičkom budžetu. Godinu dana kasnije imala je udeo od 4,1 odsto, dok je 2006. zagrabila 4,7. U 2008. je, recimo, iznela četiri odsto da bi od tada pa do budžeta u narednoj godini imala učešće od 2,2 do 2,5 odsto u ukupnoj kasi.

Prve pare koje bi u narednoj godini paori, i to vojvođanski, trebalo da dobiju iz agrarne kase su obećane subvencije po hekatru od 14.000 dinara. Novci bi trebalo da legnu svima koji imaju preko 30, a manje od 100 hektara, kako im je obećano u pregovorima u vreme letošnjih protesta. Malo je verovatno da će se ministar Dušan Petrović igrati s tim i da pare Vojvođanima neće dati. Ali, velika je verovatnoća da posle tih premije po hektaru više i ne dobiju.

Ljubica Blitva – Trošić