Evropska unija priprema zakon o stranim agentima mada su najviši evropski zvaničnici oštro kritikovali vlasti Gruzije zbog pokušaja da donesu takav zakon, saznaje Politiko.

Briselski portal, pozivajući se na tri izvora, piše da EU u okviru borbe protiv stranog uticaja u tom bloku radi na zakonu koji će primorati nevladine grupe, konsultantske kuće i akademske institucije da prijave svako finansiranje izvan EU.

Planirani zakon koji je u ranoj fazi pripreme, sličan je zakonima u Australiji i SAD. Po američkom Zakonu o registraciji stranih agenata, još od 1938. godine lobisti koji rade u ime neke strane države, moraju da se registruju kod savezne vlade SAD.

Evropska verzija zakona verovatno neće biti usmerena na pojedince, ali bi, ako bi taj propis bio usvojen, i komercijalne i neprofitne organizacije morale da obelodane finansiranje koje nije iz EU, a koje se odnosi na plaćanje akademskih studija, izjavio je za Politiko zvaničnik Evropske komisije koji nije želeo da bude imenovan.

Zakon bi mogao da bude finalizovan krajem maja, navodi Politiko, podsećajući da se Evropa poslednjih godina suočava sa nizom operacija širenja stranog uticaja – od ruskih kampanja u cilju uticanja na rezultate izbora, do kineskih grantova za univerzitete radi oblikovanja retorike o ljudskim pravima, do nedavnog korupcionaškog skandala „Katargejt“ koji potresa Evropski parlament.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u govoru o stanju Unije septembra prošle godine najavila paket za „odbranu demokratije“, čime je pod vođstvom potpredsednice Komisije Vere Jurove počeo rad na zakonu o stranom uticaju.

Kritičari, međutim, ocenjuju da je vreme za to nezgodno, pošto je Gruzija upravo odbacila sličan zakon koji bi od organizacija zahtevao da se registruju kao „agenti stranog uticaja“ ako više od 20 odsto finansija dobijaju iz stranih izvora.

Kritike tog zakona dolazile su i od najviših zvaničnika Unije, među kojima su šef evropske diplomatije Žozep Borel i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel.

Predlagači zakona su tvrdili da je napravljen po ugledu na američki zakon, ali su ga mnogi kritičari videli kao pokušaj učvršćivanje državne kontrole i poredili ga sa sličnim ruskim zakonom. Zakon je posle masovnih protesta i oštrih kritika međunaronde zajednice povučen prošle sedmice.

„To je očigledno delikatna stvar. Još smo u početnim fazama sakupljanja informacija od širokog kruga zainteresovanih strana kako bismo bili sigurni da imamo pravi pristup“, rekao je zvaničnik Komisije.

Da je to veoma osetljivo pitanje pokazuju i reakcije nevladinih organizacija na preliminarni upitnik koji je poslala Evropska komisija, a koji bi trebalo da bude uključen u procenu uticaja kao dela izrade zakona.

Po primerku upitnika u koji je Politiko imao uvid, od ispitanika se već tražilo da navedu detalje o izvorima finansiranja koji su izvan EU.

To pitanje o finansiranju je mnoge iznenadilo, izjavio je Nik Ajosa iz organizacije Transparensi internešenel, dodavši da su „pitanja sugerisala da procenjuju da li je Transparensi internešenel pretnja demokratiji“.

Neke nevladine organizacije su izrazile zabrinutost da bi, ako bi EU nastavila sa svojom verzijom američkog Zakona o registraciji stranih agenata, neki moćnici, kao što je mađarski premijer Viktor Orban, mogli to da iskoriste za suzbijanje prodemokratskih snaga u svojoj zemlji.

Da bi otklonila te strahove, komesarka Jurova će ove sedmice imati niz sastanaka sa grupama civilnog društva, kazao je neimenovani zvaničnik.

(Beta)