U Turskoj će u nedelju, 14. maja, biti održani predsednički izbori na kojima bi kandidat prvi put ujedinjene opozicije Kemal Kiličdaroglu mogao da pobedi i okonča 20 godina vladavine Redžepa Tajipa Erogana.

Promena vlasti i mogućnost obnavljanja pregovora o članstvu Turske u EU koju ona donosi možda ipak neće obradovati mnoge evropske političare.

Ovi izbori, koji se podudaraju s obeležavanjem 100. godišnjice osnivanja moderne Turske, mnogi analitičari vide kao referendum o Erdoganovoj vlasti.

Prema anketi portala Politiko, Erdogan ima podršku 46 odsto birača, a njegov glavni protivkandidat Kiličdaroglu, koga podržava šest opozicionih partija, oko 50 odsto.

To su rezultati istraživanja sprovedenog pre nego što je šef partije Mermleket (Domovina) Muharem Indže saopštio da povlači kandidaturu, što će verovatno ići u koristi Kiličdarogluu. Indže je prema anketama imao između dva i četiri odsto glasova na izborima.

Poraz Erdogana, međutim, možda ne bi išao u korist Evropskoj uniji, piše Politiko navodeći da sa autokratskim liderom na čelu Turske, Unija ne mora da se suočava s mogućnošću da ta zemlja postane njena članica.

Postoji mnogo razloga zašto se zapadnim liderima ne dopada Erdogan, od hapšenja novinara i opozicionih političara, nasilnog obračunavanja sa demonstrantima, lošeg upravljanja ekonomijom do dobrih odnosa s Rusijom, napada u Siriji i blokiranja članstva Švedske u NATO.

Ali postoji jedan razlog zašto bi liderima EU mogao da nedostaje Erdogan ako izgubi na izborima.

„Sa Erdoganom na vlasti, posebno pošto je poslednjih godina postao sve autoritarniji, EU je mogla da izbegava pitanje da li Turska treba da se pridruži njenim redovima“, ocenjuje briselski portal.

Sve neprihvatljivije ponašanje Erdogana, uključujući zatvaranje političkih protivnika i kršenje principa vladavine prava, davalo je evropskim liderima pokriće da isključuju bilo kakve ozbiljne pregovore o članstvu sa Ankarom.

Dolazak Kiličdaroglua na vlast bi to mogao da promeni.

„Poslednjih godina smo videli da se Turska i EU kreću u suprotnom smeru. Turska se pod Erdoganom udaljila od evropskih vrednosti, proces pristupanja je potpuno stao što je dovelo do toga da ideja da Turska postane članica EU nije više kredibilan cilj“, izjavio je bivši turski ambasador u EU Seljim Kuneralp.

Erdogan je postao premijer 2003, a pregovori o članstvu Turske u EU su zvanično otvoreni 2005, ali je proces išao sporo, da bi od 2018. bili u potpunom zastoju.

Veliko pitanje koje visi nad odnosima EU i Turske je da li će se nešto promeniti posle izbora u nedelju.

Promena vlasti bi verovatno donela svežinu partnerstvu Turske i Zapada, navodi Politiko.

Kiličdaroglu je rekao da želi da ponovo pokrene proces pristupanja EU i da će obavezati Tursku da poštuje odluke Evropskog suda za ljudska prava, što odstupa od Erdoganove politike. Takođe je najavio da će ukinuti neke Erdoganove mere koje su bile u suprotnosti sa kriterijumima iz Kopenhagena, uključujući vraćanje sa predsedničkog na parlamentarni sistem.

Novo vođstvo, ipak, neće eliminisati mnoge uzroke razilaženja Ankare i Brisela.

„Domaći izazovi će ostati isti, ko god da je na vlasti. Postoji duboka ekonomska kriza a aktuelna vlada nudi razne populističke mere da ublaži trenutnu krizu uoči izbora, što će prestati posle njih“, izjavila je Galia Lindenštraus iz Instituta za nacionalne bezbednosne studije.

Ona predviđa bolju atmosferu u odnosima Brisela i Ankare ako pobedi Kiličdaroglu, uz mogućnost napretka u viznoj liberalizaciji ili ažuriranju carinske unije Turske i EU, ali ne više od toga.

„Mislim da su problemi pridruživanja Turske EU postojali i pre Erdoganovog autokratskog zaokreta„, rekla je Lindenštraus.

Osnovni problemi, među kojima je najvažniji Kipar, ali i izgledi da se ovaj veliki, relativno siromašan narod pridruži Uniji, i dalje ostaju, što znači da će se „malo njih u Evropi utrkivati da otvori vrata“ Ankari, piše Politiko.

Mnoge zemlje, dodaje, takođe su oprezne kada je u pitanju pridruživanje većinski muslimanske zemlje kao što je Turska.

Stručnjak za Tursku u tink-tenku Čatam haus Galip Dalej smatra da bi demokratska Turska predstavljala mnogo fundamentalnije pitanje za Evropu.

„Za neke u EU bi možda više odgovaralo da imaju autoritarnog lidera u susedstvu i više transakcijski odnos s Turskom nego da se ozbiljno bave pitanjem pristupanja“, ocenio je Dalej.

(Beta)