Politički akteri u Srbiji, zbog svoje gotovo fatalne skolonosti centralističkom modelu upravljanja, pitanje decentralizacije javnosti predstavljaju kao nešto što prevazilazi formalnu moć institucija vlasti. Decentralizacija je tako, uz jasnu antikorupcijsku staretegiju, postala primer nedoslednosti skoro svih koji su degustirali kolač vlasti, i koji su rešili da ostanu ustrajni u odbrani večitih „viših državnih interesa“ od interesa samih građana. A iza mantre o zaštiti državnog integriteta krije se zapravo strah od gubitka političkog i finansijskog uticaja koji bi bio ustupljen nižim nivoima vlasti.
Tako je vraćanje imovine lokalnim samoupravama tema o kojoj se u Srbiji polemiše već 15 godina, iako su još sredinom 90-ih stranke aktuelne vlasti, a tadašnje opozicije, organizovali proteste zbog usvajanja takozvanog „Šešeljevog zakona“, kojim je krajem 1995. godine sva javna imovina u zemlji podržavljena. Po onome šta u tom pogledu nije učinjeno ni deset godina nakon demokratskih promena, očigledno je da politička elita u Srbiji nije sklona da se lako odrekne ovog nedemokratskog nasleđa režima Slobodana Miloševića.

PREDIZBORNI ADUT

No, decentralizacija je uvek služila kao zgodan adut u izbornim kampanjama, a čini se da će to biti i ključni mit naredne izborne sezone. To je izgleda naslutio i lider G17 plus Mlađan Dinkić, koji je napravio neverovatan poltički saldo (pa čak i promenio naziv stranke), ušavši u poltičku kampanju u kojoj je sve karte uložio upravo na priču o ustupanju vlasti lokalnim samoupravama i regionima. Nakon neslavnog starta s formiranjem statističkih regiona i promocije ideje o dekoncentraciji vlasti, poslednjih nedelja njegova nova stranaka Ujedinjeni regioni Srbije bacila se na sakupljanje potpisa građana za podršku procesu decentralizacije. U toj peticiji Dinkić akcenat stavlja na neposrednim izborima gradonačelnika, te vraćanju imovine i povećanju finansijskog sledovanja lokalnim samoupravama. Lider URS-a postao je i najglasniji kritičar „beogradizaicje“ i „metropolizacije“ Srbije.
– Beograd dobija skoro sve što ova zemlja stvori, a drugi gradovi, u kojima žive četiri petine stanovništva, dobijaju vrlo malo ili nedovoljno – ukazuje Dinkić.
I Srpski pokret obnove pozvao je na donošenje zakona kojim bi se vratila imovina i nadležnost opštinama i gradovima u cilju decentralizacije zemlje.
– Regionalizacija je proces kojim moramo ekonomski oporaviti nerazvijene krajeve i celu Srbiju. Jedan od ciljeva regionalizacije, poštujući principe ravnomernog regionalnog razvoja je stabilnost i jedinstvo cele države, a ne izazivanje novih podela – poručio je portparol te stranke Aleksandar Jugović.

BURA POSLE ZATIŠJA?

Decentralizacija se nakon jednogodišnjeg zatišja po usvajanju vojvođanskog statuta, aktuelizuje i na političkoj sceni pokrajine. Tako je Liga socijaldemokrata Vojvodine republičkim vlastima ispostavila zahtev za donošenje zakona o imovini i prihodima APV i lokalnih smaouprava, te za formiranju pokrajinske policijske uprave. Na to je premijer Srbije Mirko Cvteković obećao formiranje još jedne komisije za izradu pomenutih akata.
– Spremni smo da sa Beogradom razgovaramo o vraćanju Vojvodini imovine koja joj je 1988. oduzeta, poput puteva, železnice i elektroprivrede – poručio je, pak, lider LSV Nenad Čanak.
U vojvođanskoj Vladi smatraju, međutim, da nema nikakve potrebe za dramatizacijom u tom pogledu, jer očekuje da će ovi akti uskoro ući u proceduru.
– Očekujemo od republičkih organa da će, shodno dogovorima i već okončanom poslu, vrlo brzo pustiti u proceduru i jedan i drugi zakon. Zato sam uveren da neće biti nikakve potrebe da se to pitanje dramatizuje na bilo koji način – kaže pokrajinski funkcioner Dragoslav Petrović (DS).

USTAV JE SMETNJA

No, da polItičke elite u Srbiji nisku sklone ideji decentralizacije i regionalizacije, potvrđeno je i ustavnim promenama 2006. godine. Naime, ta ustavna rešenja nisu ostavila prostor za ove procese, iako se u godinama koje su prethodile ustavnom referndumu, a nakon petooktobarskih promena, polemisalo o modelima regionaliazcije, koji su uostalom bili zastupljeni i u gotovo svim ustavnim predlozima, bilo stranačkim ili pak onim koji su dolazIli iz nevaldinog sektora. Više nivoa u vertikalanoj organizaciji vlasti predviđala su čak i dva formalna predloga novog Ustava – jedan koji je podnela Vlada Srbije na čelu sa Vojislavom Koštunicom i drugi koji je potpisao ekspertski tim predsednika Srbije Borisa Tadića. Isti poltički akteri građanima Srbiji naprasno su podmetnuli sasvim drugačiji ustavni okvir, koji na referendumu nije dobio podršku građana Vojvodine.
Međutim, decentralisti i regionalisti u Srbiji veruju i da će procesi prenosa nadležnosti s republičkih organa na glavni grad Srbije biti okidač koji će olakšati put i ostalim lokalnim samoupravama i regijama u Srbiji. Naime, za razliku od javnog linča, koji je pre dve godine pratio usvajanje Statuta Vojvodine, politički akteri horski podržavaju inicijativu beogradskih vlasti da Republika glavnom gradu ustupi tridesetak nadležnosti. Čak ni u Demokratskoj stranci Srbije Vojislava Koštunice u toj inicijativi ne vide nikakav separatizam. Izgleda da su takve etikete ipak rezervisane samo za identične inicijative iz Vojvodine. Pre Beograda, i u drugim delovima Srbije postali su sve glasniji zahtevi za regionalizacijom. „Autonomaši“ su se oglasili i u niškoj regiji, kao i iz Šumadije, gde je inača vladajuća Koalicija „Zajedno za Kragujevac“ upozorila centralnu vlast da taj region više ne može da bude „moneta za potkusurivanje beogradskih računa“.

A ŠTA KAŽE “CENTRALA”?

Takve inicijative, međutim, kao i apeli čelnika lokalnih smaouprava, nisu imali odjeka u centralnoj vlasti. Sam ministar za lokalnu samoupravu Milan Marković je na početku mandata najavio da opštine treba da dobiju svoju imovina.
– To je ključna stvar, jer nije važno da li će neko dobiti jednu ili dve nadležnosti više ili manje. Bez imovine se ne može govoriti o lokalnoj samoupravi – kazao je tad on. Međutim, apsurdno je da iste poruke ministar javnosti šalje i u četvrtoj godini mandata. U međuvremenu, njegovo Ministarstvo naložilo je lokalnim samoupravama da sačine spisak nadležnosti koje bi im mogle biti prenete. Ipak, tim povodom i sam ministar konstatovao je da nije u mogućnosti da sprovodi dalju decentralizaciju „ukoliko resorna ministarstva sektorskim zakonima ne omoguće da poslove državne uprave obavljaju jedinice lokalne samouprave“!?
Inače, procenjuje se da lokalne samouprave godišnje gube i po sto miliona evra investicija zato što nemaju svojinska prava nad imovinom koju koriste. Kopmletna infarstruktura, zgrade i zemljište u opštinama i gradovima u vlasništvu su države. Iako je prvi nacrt zakona o javnoj svojini, kojeg je pripremilo Ministarstvo za finansije, još 2008. godine prošao javnu raspravu, on do danas nije ušao u proceduru. U međuvremenu najavljeno je tek formiranje novog tima za izradu tog akta.

ŽELIMO LI MI DEMOKRATIJU ILI NE?

Predsednik opštine Inđija Goran Ješić kaže da je nerešeno pitanje imovine ključni problem za zaduživanje opština.
– Krediti lokalnih samouprava, naročito infrastrukturni krediti, skuplji su. Jako je teško da servisirate kredite koji su tri ili četiri puta skuplji nego u zemljama u okruženju, samo zato jer nemate garanciju nepokretnosti na taj kredit – ističe Goran Ješić.
On smatra da reforma političkog sistema i decentralizacija vlasti nisu mogući bez promene Ustava.
– Promena Ustava je prioritet broj jedan, kako bi se uopšte ušlo u proces decentralizacije, jer je to preduslov demokratizacije društva. I mi danas najpre moramo da odgovorimo na pitanje želimo li demokratiju, ili ne – istakao je Ješić, inače funkcioner Demokratske stranke.
Prvi čovek opšptine Novi Bečej Milivoj Vrebalov, iz Liberalno-demokratske partije, ukazuje da zbog centralističkog ustrojstva države, saradnja između dva nivoa vlasti isključivo zavisi od ličnih kontakata lokalnih čelnika s republičkim činovnicima. On dodaje i da problem postoji i zbog toga što je u komunikaciji s centralnom vlašću na ceni pripadnost određenoj političkoj stranci, navodeći da tako za opštinu Novi Bečej nije mogao da „izdejstvuje“ značajnija sredstava iz Nacionalnog investicionog plana, pošto nije pristao na „ubeđivanje ministarke Verice Kalanović da pristupi Uniji regiona Srbije“.
– Dešavalo se i da nas Vojvođane skinu „ko s blato s nogu“ u Vladi Srbije, sugrešući nam da se obratimo vojvođanskom Fondu za razvoj – navodi Vrebalov.

INVESTITORI BEŽE ZBOG CENTRALIZMA

I funkcioner Socijalističke partije Srbije i predsednik opštine Apatin Živorad Smiljanić tvrdi da lokalne samouprave više ne mogu da funkcionišu bez imovine.
– Političke inicijative za vraćanje imovine lokalnim samoupravama i Pokrajini više ne mogu biti marketing, to je nužna potreba! A postojeća republička Direkcija za imovinu, uopšte ne može da funkcioniše, jer je vreme pokazalo da mi s lokala preko te Direkcije ništa nismo mogli da rešimo – ističe Smiljanić.
Prema rečima Đorđa Staničića iz Stalne konferencije gradova i opština, prosečno vreme čekanja na saglasnost Republičke direkcije za imovinu, koja je neophodna, iznosi tri godine i deset meseci. A to je, kako dodaje, period, koji ni jedan investitor neće da čeka.
Politički analitičar dr Jovan Komšić smatra da je ključni problem je u tome što Srbiji nedostaje strategija decentralizacije.
– A ta staregija je neminovnost ukoliko ostajemo na evropskom putu – ocenio je on. Ova strategija izostala je iako je Vlada Srbije pre skoro dve godine formirala Savet za decentralizaciju koji do sada nije usepo da održi ni jednu radnu sednicu, a zbog opstrukcije pojedinih ministara. Zbog toga je većina članova iz ekpertskog tima tog Saveta, među kojima je bio i Komšić, napustila to telo.

IGRA NA STRAH

Direktor Centar za regionaliazm Aleksandar Popov, koji je takođe napustio ovaj Savet, ocenio je da politička elita u Srbiji ne radi ništa na razbijanju strahova od decentralizacije, koji su u društvu prisutni zbog cepanja države tokom prethodne dve decenije.
– Naprotiv, političke stranke kalkulišu tim strahovima zarad sticanja jeftinih političkih poena – ukazuje Popov.
Domaći stručnjaci upozoravaju, uz to, i da centralizam pogoduje sistemskoj korupciji u društvu. Profesorka Fakulteta polItičkih nauka Snežana Đorđević ističe da je decentralizacija duboko demokratsko pitanje, kojoj se centralna vlast u Srbiji opire jer ne želi da ispusti nadležnosti iz svojih ruku.
– Veoma je važno to da decentralizacija smanjuje i sistemsku korupciju, jer onemogućava to što imamo danas u Srbiji da se sredstva raspoređuju iz jednog centra i shodno volji pojedinaca – ukazala je ona.

Branka Dragović-Savić