Krajem prošle godine, ruski državni medij RT (ranije poznat kao Russia Today) objavio je da pokreće televizijski kanal u Bosni i Hercegovini. Odluka je usledila nakon što je novinar Alternativne Televizije iz Banja Luke, na godišnjoj medijskoj konferenciji, pitao predsednika Rusije da li će RT biti pokrenuta i u Republici Srpskoj. Putin je rekao da će sa svojim kolegama proveriti šta oni mogu da urade kao i da li ruska televizija može biti uspostavljena u BiH.

“Zaista smo upoznati sa situacijom u Republici Srpskoj, u Bosni i Hercegovicni, naše procene ove situacije se u potpunosti poklapaju sa procenama vaših političkih lidera”, rekao je Putin. Odgovor predsednika Rusije je takođe objavljen na Facebook profilu Ambasade Ruske Federacije u BiH.

Dan kasnije, 15. decembra, glavna urednica RT-a Margarita Simonjan je najavila da će 2024. godine započeti emitovanje RT programa u Bosni i Hercegovini. „Sledeće godine ćemo pokrenuti emitovanje programa na srpskom jeziku koje ranije nije postojalo“, izjavila je Simonjan za TV Rusija 1.

Iako se Bosna i Hercegovina u potpunosti uskladila sa evropskim sankcijama uvedene Rusiji, koje između ostalog uključuju i zabranu emitovanja ruskih televizijskih kanala, RT-a i Sputnjika, ipak RT-a je ostao dostupan u Bosni i Hercegovini putem određenih kablovskih operatera.

Kao odgovor na objavu o pokretanju RT-a u BiH, Evropska unija je izdala saopštenje u kom poziva BiH da se suzdrži od produbljivanja veza sa Rusijom, kao i da uloži dodatne napore da zatvori prostor za spoljne uticaje i manipulaciju informacijama.

Portparol Evropske komisije Peter Stano pozvao je početkom januara sve značajne političke aktere u BiH, kako na nivou države, tako i na nivou entiteta, da se pridržavaju potpune implementacije restriktivnih mera,, uključujući one usmerene protiv Rusije i Belorusije. Podsetio je da su sankcije protiv RT-a uvedene zato što ovaj medijski kanal predstavlja „deo ruske mašinerije za propagandu i dezinformacije koja prati nelegalni agresorski rat Kremlja protiv Ukrajine“.

Vladimir Đorđević, docent na katedri za teritorijalne studije na Fakultetu za regionalni razvoj i međunarodne studije Univerziteta Mendel u Brnu, veruje da je pokretanje RT Balkan u Bosni neće samo povećati ruski uticaj samo u Bosni i Hercegovini već će imati uticaj na čitav region.

„Otvaranje medijskog kanala koji ruska država direktno finansira će dodatno problematizovati pitanje polarizacije u Bosni i Hercegovini i na Zapadnom Balkanu. Ova polarizacija će uglavnom pratiti nacionalnu liniju, jer Rusija, po mom mišljenju, zapravo zloupotrebljava nacionalističke narative u regionu i koristi ih za svoju propagandu“ izjavio je Đorđević.

Prema njegovom mišljenju, ruska propaganda je poprilično uspešna u kreiranju negativne slike Zapada u regionu.

„Činjenica da ćemo imati još jedan kanal pored kanala u Srbiji, će definitvno biti usmerena na zloupotrebu već dovoljno moćnih narativa u Bosni i Hercegovni, posebno dominantnih u Republici Srpskoj. Mislim da će ovo dodatno problematizovati celokupnu političku situaciju u BiH“, rekao je Đorđević.

Član Uredničkog odbora portala Raskrinkavanje.ba, Rašid Krupalija, ocenjuje za EWB da bi dolaskom RT-a Bosna i Hercegovina dobila još jedan medijski kanal koji se ne može pohvaliti objektivnim izveštavanjem.

Prema njemu, RT je već prisutan u BiH u obliku sadržaja objavljenog na platformi RT Balkan, koji se takođe šire i na portalima u BiH.

“Raskrinkavanje.ba je više puta ocenjivalo faktički netačne tvrdnje objavljene na ovoj platformi, počevši od izveštavanja o ratu u Ukrajini do domaćih tema poput genocida u Srebrenici, ili pitanja poput klimatskih promena, o kojima se RT Balkan bavio širenjem teorija zavere o klimatskoj krizi”, kaže Krupalija.

On dodaje da se može pretpostaviti da će ova TV stanica svoju primarnu publiku tražiti u jednom delu BiH, u Republici Srpskoj, uzimajući u obzir da je sadržaj na tom portalu u velikoj meri u skladu sa stavovima vladajuće partije u tom entitetu. „Ovo niti može da ima integrativan uticaj u BiH niti može da je stabilizuje“ podvlači Krupalija.

On primećuje da proruski narativi jesu prilično prisutni u medijskom diskursu u BiH, kao i u drugim balkanskim zemljama.

„Ruski medijski kanali svoj put do publike pronalaze preko portala i društvenih mreža, ali zabrinjavajuće je da imamo javne medije, poput javnih servisa ili novinskih agencija entiteta – medija finansiranih novcem poreskih obveznika – koji su godinama pod apsolutnom kontrolom vodeće partije i na kojima se objavljuju ne samo propagandni narativi već i netačne informacije i manipulacije koje potiču iz ruskih izvora“, objašnjava Krupalija.

Ocenjuje da televizijski programi, pogotovo programi javnih servisa, uživaju poverenje značajnog dela publike, tako da taj sadržaj ne samo da stiže do širokog auditorijuma nego se i te informacije prihvataju kao tačne. “U ovom kontekstu, objava o dolasku RT-a će biti viđena kao izraz nesmanjenog interesa za širenje ruskog uticaja u Bosni i generalno u regionu“, rekao je Krupalija.

Govoreći o tome kako ruski državni mediji rade u Srbiji, Vladimir Đorđević ocenjuje da je njihov rad u skladu sa zvaničnim narativom političkih elita, bez kritičkog izveštavanja.

„Nikada ne kritikuju političke elite šta god da rade. Dodatno, daju im prostora da kleveću Zapad. Na primer, u slučaju predsednika Srbije, izveštavali su nekoliko puta kada je govorio veoma kritički o Evropskoj uniji. Sa druge strane, nisu izveštavali kada je hvalio EU za nihovu pomoć Srbiji“, rekao je Đorđević.

RT je globalna televizijska stanica koju je 2005. godine osnovala Vlada Ruske Federacije, čiji je sadržaj emitovan na više jezika širom sveta. Nakon ruske agresije na Ukrajinu, emitovanje ovog programa je zabranjeno u zemljama Evropske unije, kao i u Sjedinjenim Američkim Državama, Ujedinjenom Kraljevstvu i još nekoliko drugih država.

Novembra 2022, onlajn verzija RT-a na srpskom jeziku, nazvana RT Balkan, počela je sa radom. Emitovanje sadržaja započeto je porukom: “Kosovo je Srbija”.

(EWB/ilustracija: Autonomija)