Skip to main content

Pokrajinski političari u debati na www.vojvodinaglasa.info

Autonomija 29. апр 2008.
3 min čitanja

Grb VojvodinePredstavnik liste „Za evropsku Vojvodinu – Demokratska stranka – G17 plus – Boris Tadić“ Dušan Elezović, inače predsednik vojvođanskog odbora DS-a, kaže da za njegovu stranku multikulturalizam i tolerancija nisu floskule. – Vojvodina u kojoj ljudi različitih nacija žive jedni s drugima, a ne jedni pored drugih, nije parola i svakako nije mit. Mi smatramo da je višenacionalnost velika prednost i veliko bogatstvo Vojvodine. Za nas multikulturalizam i tolerancija nisu povod ni za kakvu dilemu, nego predstavljaju šansu. Veliku šansu evropske Vojvodine – ocenio je Elezović u debati na „Dnevnikovom“ portalu www.vojvodinaglasa.info.
Tema je bila ideja multikulturalizma i tolerancije u Vojvodini, a učesnici debate iznosili su stavove o dilemi koliko je ovakva vizija Vojvodine realnost, a koliko mit, koji živi samo u političkim floskulama, kojima su izborne kampanje obično najbogatije.
Funkcioner Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor iz Mađarske koalicije slaže se s tim da u Vojvodini postoji multikulturalizam, ali smatra da to nije dovoljno i da je potrebno unapređivanje postojećih manjinskih prava, da se ne bi ostalo na nivou na kojem nacionalne zajednice žive „jedne pored drugih, umesto jedne s drugima“. Pastor kaže da je zato obaveza republičkog parlamenta da donese niz zakona iz oblasti zaštite manjinskih prava.
– Političke stranke u Vojvodini i Srbiji moraju da promene odnos prema pitanju multikulturalizma i tolerancije. Niko nema koristi od toga što se svi deklarativno zalažu za povećanje manjinskih prava. Potrebno je da se u parlamentu podrže inicijative u tom pravcu, jer je to jedini načini da svi dokažu i da im je zaista stalo do tolerancije i multikulturalizma u Vojvodini – istakao je Pastor.
Portparolka Lige socijaldemokrata Vojvodine Aleksandra Jerkov iz Koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Nenad Čanak“ smatra da su multikulturalizam i tolerancija vojvođanska stvarnost, te je kao primer navela da je Skupština Vojvodine najmnogojezičniji parlament na tlu Evrope, posle Evropskog parlamenta. Ona je, međutim, upozorila na to da takva Vojvodina može postati i mit. Može postati mit, ukoliko Vojvodina ne bude imala nadležnosti da uređuje odnose na svojoj teritoriji. Može postati mit ukoliko se o Vojvodini ne bude odlučivalo u Vojvodini, ukoliko o njoj budu odlučivali oni koji ne žive u njoj, koji je ne razumeju, koji je gledaju samo kao neograničen izvor glasova – navela je Aleksandra Jerkov.
Ona je istakla da su ustavne promene koje bi Vojvodini obezbedile zakonodavnu, izvršnu i sudsku autonomiju, pravo na imovinu i izvorne prihode „jedini način da takva, multietnička, multikulturna, višejezična i puna različitosti Vojvodina ostane stvarnost“.
Potpredsednik Srpske radikalne stranke Milorad Mirčić, s liste „Srpska radikalna stranka – Tomislav Nikolić“ uveren je u to da postojanje multikulturalizma u Vojvodini nije uopšte upitno. On je, međutim, istakao da tu ideju narušavaju pokušaji getoizacije određenih nacionalnih zajednica.
– Kada se pravi getoizacija kulturnog stvaralaštva nekog naroda, stvara se prostor za manipulaciju, u prvom redu u političke svrhe. Recimo, postoje pozorišni komadi koji se izvode samo na jezicima nacionalnih manjina te nisu dostupni ili nisu razumljivi drugima. Tu postoji određena zakonitost – ako postoji razumevanje među narodima, to podrazumeva razumevanje i kod pripadnika nacionalnih manjina i kod većinskog naroda. Da bi se to uspešno rešavalo, država mora da obezbedi uslove i da daje podršku intelektualno-stvaralačkim snagama u svakom narodu – naveo je Mirčić.
Potpredsednik Socijalističke partije Srbije i šef vojvođanskih socijalista Dušan Bajatović, s liste „Socijalistička partija Srbije – Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Dušan Bajatović“ konstatuje da je Vojvodina činjenica, odnosno „ustavna, politička i istorijska stvarnost“. On, međutim, navodi da i „na evropskoj mapi multikulturalizam preživljava krizu“ a zbog „getoizacije različitih etničkih grupa“, odnosno „insistiranja na isticanju različitosti među njima“.

(Dnevnik)