Potpredsednik Vlade Vojvodine Ištvan Pastor kaže da kod vankoridorske infrastrukture Vojvodina ima i ustavnu i zakonsku mogućnost da tu priču smesti u sopstvenu nadležnost. Radi se o 1.700 kilometara putne mreže koja je u problematičnom stanju i trebalo bi uložiti mnogo novca u održavanje i proširivanje. U zadnjih 20 godina je ta mreža permanentno devastirana i propadala, nešto se malo radi, ali izostao je sistemski pristup za bolje održavanje. Zato je na bazi ustavnih i zakonskih mogućnosti, prvenstveno Zakona o javnoj svojini, i pripremljen predlog da se oformi vojvođansko javno preduzeće kao jezgro institucije koja će se permanentno baviti lokalnim i regionalnim saobraćajnicama, a u sledećih mesec-dva očekuje se i donošenje odluke.

– Međunarodne koridore, autoputeve i magistrale treba da razvija republičko javno preduzeće, a regionalne i lokalne buduće pokrajinsko. To ne znači nikakvo slabljenje i rastakanje, nego stvaranje pozicije za povlačenje efikasnijih poteza koji će dovesti do toga da imamo neuporedivo bolje puteve – objašnjava Pastor.

A ključno pitanje vezano za vankoridorsku putnu infrastrukturu jeste način finansiranja. Naš sagovornik objašnjava da je to nekada bilo rešavano na bazi određenog procenta od prodate litre goriva, što je, smatra, i danas moguće, pri čemu to rešenje svakako mora da bude deo budućeg zakona o finansiranju APV. Drugim rečima, bez trajnog rešenja finansiranja, nema dovoljno ni čvrste podloge za razvoj vojvođanskih saobraćajnica.

– Danas se deo novca od prodate litre goriva ne troši namenski; uvek ima prečih potreba, pa smo u proteklim godinama po pravilu, umesto planiranih četiri, pet ili šest milijardi dinara za rekonstrukciju i popravku lokalne putne infrastrukture, dobijali tek milijardu – kaže Pastor. – A negativni efekat su se nagomilavali. U tom smislu bi bilo važno da se način finansiranja institucionalno zaokruži. Potpuno je sigurno da je suludo očekivati od republičke vlasti da vode računa o lokalnim i regionalnim putevima. Glupavo je i to što se očito neko boji da preda te puteve na upravljanje Pokrajini – pa niko ih neće ukrasti ili iz Vojvodine negde odneti.

Ištvan Pastor ističe poseban značaj graničnih prelaza kao dodirnim mestima sa susedima, koji omogućavaju efikasniji protok roba i ljudi… Kaže da su definisani planovi razvoja graničnih prelaza prema Hrvatskoj, Mađarskoj, Rumuniji, a ima i ideja vezanih za proširivanje postojećih prelaza. Neki jesu rešeni, poput Horgoša, što je važno za odvijanja saobraćaja na Koridoru 10, ali se javlja potreba revitalizacije starog graničnog prelaza koji je sada praktično zarastao u korov. Tu je i potreba proširivanja prelaza kod Bajmoka i Đale, a u planu je i otvaranje novog graničnog prelaza kod Bačkih Vinograda i, ako sve bude išlo po planu, on bi mogao da proradi sredinom ove godine.

(Dnevnik)