Tekst apela prenosimo u celini:

Ruska agresija na Ukrajinu ubrzala je geostrateška pomeranja i u tom smislu neminovno aktuelizovala kosovsko pitanje.

Predlog koji su EU i SAD ponudili Srbiji i Kosovu u cilju  konsolidacije situacije na Balkanu rezultat je tih novih okolnosti i potrebe da se region stabilizuje i definitivno orijentiše na evroatlantske integracije.

To je i prilika da se Srbija po prvi put, suštinski, prikloni toj opciji. Srbija je deklarativno opredeljena za članstvo u EU i shodno tome se obavezala na vrednosti na kojima ta organizacija počiva. Svaka odgovorna zemlja uzima u obzir međunarodne okolnosti i dužna je da napravi izbor koji bi omogućio njen napredak u svakom pogledu. Stotine hiljada građana Srbije je otišlo ili svakodnevno odlaze na Zapad, oni su već napravili taj izbor.

Beskonačne rasprave o tome da li je Kosovo sastavni deo Srbije i neodgovorna politika Beograda koja je na delu od devedestih godina prošlog veka, prevaziđene su realnošću.

Od te politike nije bilo jasnog distanciranja jer se još uvek očekuju raspleti koji bi omogućili srpske aspiracije u regionu. To, osim što kvari odnose sa susedima, šteti i Srbiji koja je takvom politikom „ujedinjenja“ u drugi plan stavila modernizaciju, demokratizaciju i dobrobit svojih građana.

Vraćanje Kosova u državni okvir Srbije ne samo da je iluzija, već je i nemoguće bez novog rata koji bi Srbiju ponovo i nesagledivo unazadio.

Srbija mora konačno da se suoči i prihvati  posledice sopstvene politike, jer bez toga ni Srbi, ni Albanci na Kosovu nemaju perspektivu.

Francusko-nemački predlog prihvaćen od strane kompletne EU – računajući i pet članica koje nisu priznale Kosovo – a podržan i od SAD – pruža dobru osnovu da se civilizovano i dogovorom napravi korak napred. U interesu Srbije je da Kosovo i Albance prihvati kao ravnopravne partnere.

Predlog počiva na premisama koje iniciraju proces i otvaraju perspektivu i za Srbiju i za Kosovo. To bi relaksiralo odnose, rešilo pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i zaštitilo njihovu imovinu, kao i kulturno i versko nasleđe.

Predlog otvara i perspektivu ekonomskog razvoja, jer samo dobra regionalna dimenzija Srbiju pozicionira kao međunarodni subjekat. Realizaciju sporazuma bi garantovala EU, a članstvo u Uniji bi praktično ukinulo granice i omogućilo slobodu kretanja i saradnju.

Ovaj predlog je prilika koju ne bismo smeli da propustimo, jer nema garancija da će biti boljih ponuda. Istorijske okolnosti nalažu odgovornost svih elita – političkih, akademskih, medijskih i verskih – da podrže Predlog koji će najzad odrediti državu Srbiju kao modernu evropsku državu.

Peticija se može potpisati OVDE.

Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava,

Zoran Vuletić, predsednik Građanskog demokratskog foruma

Ivo Visković, bivši ambassador

Svetislav Basara, književnik

Jelica Minić, predsednica Evropskog pokreta u Srbiji,

Boško Jakšić, novinar,

Rade Radovanović, novinar i pisac

Filip David, pisac,

Tomislav Marković, novinar i pisac

Žarko Korać, profesor

Dubravka Stojanović, istoričarka

Rade Veljanovski, profesor

Nenad Prokić, dramaturg

Milivoj Bešlin, istoričar

Ivan Videnović, profesor

Čedomir Stojkovič, advokat

Milan Jovanović, novinar

Luka Jovanović, advolkat

Radoje Stefanović, advokat

Dragan Banjac, novinar

Milan Todorović, kolumnista

Veljko Đurović, snimatelj

Vasilije Andjelić, penzioner

Olivera Ježina, glumica

Dinko Gruhonjić, novinar

Jovan Komšić, profesor

Tanja Petovar, advokat

Aleksandar Sekulović, penzioner,

Vlatko Sekulović, advokat,

Aleksandar Kraus, predsednik Saveza antifašista Srbije

Miodrag Kapor, energetičar

Ivan Srdanović, pisac

Olga Pintar Manojlović, istoričarka

(Autonomija, foto: Medija centar Beograd)