Skip to main content

Podkast Reaguj: Zahtev za konstantnim dokazivanjem – sudbina svakog Roma i Romkinje

Građani 27. мај 2022.
5 min čitanja

"Svako društvo je bogato onliko koliko primenjuje demokratske principe"

“Svako društvo je bogato onliko koliko primenjuje demokratske principe života, koliko daje podjednake šanse svakom građaninu”, kaže sagovornica 102. epizode podkasta “Reaguj!” Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja „Osvit“.

Nataša Tasić Knežević je solistkinja Opere u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Politika je 2006 godine o njenom nastupu napisala: „Otelotvorenje u pogledu talenta, izuzetnog glasa plemenite boje, usaglašenosti u registrima i prirodne postavke, Nataša Tasić Knežević je posvetila ceo koncert solo pesmama.“

Delić iz njene biografije glasi da je završila Akademiju lepih umetnosti. Tokom studija je bila stipendista Soroš fondacije, a od strane OEBS-a 2012. godine je proglašena jednom od naistaknutijih Romkinja u svetu. Ima pregršt koncerata iza sebe, širom Evrope. Ali, kaže da nije tako lako došla do svega toga.

“Sve mora da se radi duplo. Zato što ljudi misle, pogotovo u poslednje vreme, od kako su krenule afirmativne mere, da smo zaštićene kao beli medvedi; da imamo već u prava u odnosu na druge. Niti imamo veće pravo na u odnosu na druge, niti su zaštićeni kao beli medvedi, niti možemo da se ponašamo slobodno kao ljudi koji nisu Romi”, kaže Nataša Tasić Knežević.

Međutim, biti istankuta članica u svojoj zajednici može da donese i svojevrsni teret.

“Nekako svi očekuju od mene da ja budem ta koja će pokrenuti neku promenu. I onda je teret mnogo veći, a činjenica je da ja imam porodicu koju mnogo volim, i onda ne mogu da budem rastrzana između nekih društvenih i ostalih problema svoje porodice. Neki put ja mogu da im pomognem, ali neki put zaista ne mogu, jer prosto nemam mehanizam za to”, objašnjava sagovornica podkasta “Reaguj!”.

Nataša Tasić Knežević (Foto: SNP)

Urednik portala Romaworld, novinar Turkijan Redžepi za podkast “Reaguj!” kaže da, iako izveštavanje o pripadnicima romske zajednice poslednjih godina ide na bolje, i dalje je pristuna stereotipizacija u izveštavanju.

“Mogu da kažem da izveštavanje o pripadnicima romske nacionalne manjine u poslednjih nekoliko godina ide u nekom pozitivnom pravcu. Ali, nažalost, ipak je ono još uvek puno predrasuda i stereotipa. Još uvek se izveštava o Romima za Đurđevdan, jer se zna da se taj praznik najviše slavi kod nas Roma. Dok, na primer, ako imamo neko dete iz zajednice koje je završilo srednju školu, fakultet ili ima neki uspeh, onda je to već malo ređe”, kaže Redžepi.

Kako Redžepi ističe, pre pisanja teksta neophodno je dublje istražiti temu.

“Kada pišemo o pripadnicima romske zajednice, trebalo bi malo dublje da istražimo temu, i to ne samo ono što se odnosi na faktografsko izveštavanje. Mi imamo istoriju i mnogo je ljudi iz Romske zajednice u ratovima dalo svoje živote za ovu današnju, nazovimo slobodu, u kojoj živimo”, kaže Redžepi.

Turkijan Redžepi (Foto: Media i reform centar Niš)

Prema analizi Centra za istraživanje javnih politika: najveći broj novinskih izveštaja o Romima i Romkinjama tokom 2013. godine bio je iniciran konferencijama za štampu i javnim skupovima na kojima su se promovisale državne politike ili politike koje državni organi sprovode u saradnji sa predstavnicima međunarodne zajednice.

Iako štampani mediji danas u Srbiji korektnije i češće izveštavaju o problemima sa kojima se susreću Romkinje i Romi, prema analizi Centra za istraživanje javnih politika – oni se uglavnom zadržavaju na pukom prenošenju informacija. U medijima, posebno štampanim, jako retko možemo da pročitamo kritičko preispitivanje položaja Roma u srpskom društvu. Takvo je stanje i kada je u pitanju to koliko su efikasne državne politike kao što je inkluzuija Roma. Samim tim, sadržaji kreirani u medijima o pitanjima vezanim za romsku populaciju uglavnom zavise od događaja sa kojih se redovno izveštava, a ne na osnovu medijske inicijative.

Na Svetski dan Roma, Dan sećanja na žrtve Holokausta i genocida u Drugom svetskom ratu, kao i Đurđevdan – u medijima se tradicionalno pojavljuje veći broj tekstova o Romkinjama i Romima. Kako se navodi u pomenutoj analizi, mada se za te datume opširnije piše o njihovom položaju, u takvim tekstovima predstavnici romske zajednice nisu glavni akteri – već su to najčešće predstavnici države ili organizacija, dok su Romi i Romkinje mahom citirani u kontekstu zahvaljivanja na pruženoj pomoći.

Kada se piše o diskriminaciji Roma, o njihovom statusu ili potrebi za većim uključivanjem u društvo – tada su, opet, u tekstovima protagonisti iz državnog ili nevladinog sektora, a ne oni. A ako čitamo ili slušamo o rasnoj i verskoj mržnji – tekstovi su mahom povezani sa izjavama Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, dok se o primerima borbe protiv segregacije priče tek povremeno prenose.

U Analiziti centra istaknuta je i činjenica da je upadljiv izostanak pozitivnih priča o pripadnicima romske populacije. Takođe nedostaju i tekstovi o Romima i Romkinjama u kontekstu zapošljavanja, usvajanja dece, nasilju u porodici, kao i vršnjačkog nasilja.

Ana Saćipović je aktivistkinja u udruženu Romkinja „Osvit“. Ona kaže da i ona mora da radi dupli posao. Pored redovne delatnosti, postoji i zahtev za konstantnim dokazivanjem.

“Zar to nije sudbina svakog Roma i Romkinje? U osnovnoj školi deca moraju dvostruko više da uče da bi dobili dobru ocenu. U Srbiji imamo minimum tri hiljade akademskih građana romske nacionalnosti. Koliko njih je zaposleno? Krenimo od javne uprave. Ako im se pruži mogućnost da zasnuju radni odnos, oni će biti pozitivan primer i poruka da je vrlo važno da deca privedu kraju svoje obrazovanje, jer ih sutradan čeka radno mesto gde će dostojanstveno zarađivati za hleb, skinuti se sa tereta socijalnog sistema i plaćati poreze kao i svi građani”, objašnjava Ana Saćipović.

Ana Saćipović (Foto: Media i reform centar Niš)

Udruženje Romkinja „Osvit“ iz Niša je licencirani pružalac usluge SOS telefone ženama žrtvama nasilja. Jedinstveni je u Evropi jer pored srpskog, razgovore obavlja i na romskom jeziku. Bilo koja žena koja je u situaciji nasilja može da se javi na telefon 0800 – 100- 909 u bilo koje doba dana i noći. Ana Saćipović navodi da država i lokalna samouprava ne prepoznaje njihov rad iako su u odnosu na nacionalne SOS linije, dostupnije većem delu stanovništva i to 24/7. Za njih jednostavno nema mesta u budžetskim planovima.

“Mi smo za 18 godina rada imale oko 5 hiljada korisnica, pripadnica većinske populacije, i oko 2850 pripadnica romske zajednice sa teritorije čitave Srbije. To govori da ova usluga apsolutno odgovara potrebama žena”, smatra sagovornica podkasta “Reaguj!”. Nedavno smo radile istraživanje na teritoriji Niša, sa ciljem da pokrenemo inicijativu da se SOS telefon uvrsti u odluku o lokalnim socijalnim uslugama. Ako već na nivou grada imamo budžetsku klasifikaciju i ovu oblast pokrivenu, smatram da u skladu sa svim nacionalnim i lokalnim dokumentima, i trebalo bi da budemo sagledane lokalnim budžetom”, objašnjava sagovornica podkasta “Reaguj!”.

Zaključak je egoistični altruizam – kada svi članovi društva imaju korist, i ja imam korist, zaključuje Ana Saćipović iz Udruženja Romkinja „Osvit“.

Svako društvo je bogato onliko koliko primenjuje demokratske principe života, koliko daje podjednake šanse svakom građaninu. Kada kroz afirmativne mere dajemo vetar u leđa siromašnoj romskoj deci, mi spašavamo državni budžet. Kada osposobimo romsku zajednicu da privređuje, da samostalno živi, ne koristeći socijalna davanja, da nije na teretu države, već doprinosi razvoju, tada svako od nas dobija. Kada kroz evropske projekte adaptiramo neke škole, to je sve zahvaljujući dekadi Roma. Možda se ne priča dovoljno o tome, ali bi trebalo. Ne bi trebalo pričati o romskoj deci i deci iz većinske populacije. To su naša deca. Mi smo jedno”, napominje Saćipović.

(Podkast Reaguj!, naslovna fotografija: Pixabay)

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost podkasta Reaguj! i ne odražava nužno stavove Evropske unije ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.