Žena na funkcijama ima kvantitativno dovoljno, ali kvalitativno manje odlučuju u odnosu na svoje kolege sa ipsilon hromozomom. Rešenje nije isupunjavanje norme, već stvaranje atmosfere, ocenjuju sagovornice Podkasta Reaguj!.

Marija Ratković je aktivistkinja i bivša pomoćnica gradonačelnika Šapca za pitanja mladih. Na toj funkciji je bila do 2020. godine, odnosno, dok nije došlo do smene vlasti u tom gradu. Ona kaže da je to jedinstvena pozicija, jer pruža jednu vrstu kreativnosti i komfora u političkom smislu, zato što je jedina osoba kojoj je odgovarala – gradonačelnik.

“Onog trenutka kada počnu da rade i kada moraju da obavljaju neku funkciju koja podrazumeva čak jako veliki broj ljudi koji su na hijerarhijskoj lestvici ispod, onda se naravno javlja problem kada tu poziciju lidera, odnosno liderke, obavlja žena. I ono što je meni bilo zanimljivo je da taj posao vidim kao neku vrstu liderstva, da sebe vidim kao inicijatorku i kao provajderku, odnosno kao nekoga ko može da obezbedi ono što je potrebno određenim institucijama da bi mogle da funkcionišu, kao neka menadžerska pozicija,” naodi Ratković.

Stvari se kreću na bolje. Kako je bilo – jeste bolje. Samo što to “bolje” je još uvek na niskom nivou zbog svih drugih okolnosti kao što su nega deteta, napredovanje u poslu, pa i fenomen staklenog plafona – kada žena prosto dođe do tog nevidljivog staklenog plafona i ne može da napreduje dalje.

Žene sada mogu da obavljaju mnogo više poslova, nisu više toliko u ulozi majke ili domaćice, nekoga ko brine o kući i svima u njoj. To kaže i zamenica lokalne ombudsmanke u Subotici, Maja Toskić

“Mislim da se to itekakako i mnogo promenilo, u današnjem i prethodnom periodu. Kao primer dobre prakse bih upravo rekla da je to definitivno Subotica. Kada pogledate uopšte, recimo, načelnik Gradske Uprave, zamenice načelnika gradske uprave su žene. Tu su većina pomoćnica gradonačelnika, opet žene. Većina članova gradskog veća, tu je i cela gradska uprava – od 11 sekretarijata, 7 su žene. Imamo žene i na pozicijama lokalnog ombudsmana i gradskog pravobranioca. Ja bih rekla zato da se puno tog promenilo,” navodi Toskić.

Ova kalkulacija navodi na pomisao da ima dovoljno žena na javnim funkcijama i da je sve u redu. Međutim, previđa se kontekst, a to je da su one manje vidljive i ređe su na pozicijama liderki, a češće na nižim pozicijama. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, navodi primer.

“One (žene) su najmanje četiri puta manje vidljive od muškaraca. Pogledajte sve medije, i pogledajte i one medije koji zaista drže do profesionalizma i odgovornog odnosa prema radu – i tu ćete retko da vidite. Na javnom servisu, i jednom i drugom, kada se radi o nekim ozbiljnim geoekonomski, geopolitički, geostrateški važnim pitanjima, tu ćete da vidite uvek u studiju četiri, pet muškaraca. Naslovne strane najozbiljnijih nedeljnika, sem par retkih izuzetaka, situacija je gde ne možete da naiđete na ženu,” objašnjava Janković.

Jednake šanse na papiru nisu dovoljne

Ono što je važno, jeste da se definitivno krećemo ka ravnopravnom društvu. Velika je borba, ali rezultati se dešavaju. Marija Ratković, aktiviskinja, smatra da je najpotrebnije da javne funkcije budu sigurne za ženu. I najvernovatnije, da se desi smena generacija.

“Ja jako podržavam to što je nedavno donet Zakon o rodnoj ravnopravnosti, ali takođe u istoj toj garnituri vlasti se dešavaju i javna odbijanja korišćenja ženskog roda, nasilje prema ženama u javnom prostoru. Uopšte nisam sigurna koliko je moguće te stare načine upravljanja, odnosno gazdovanja i te ideje o moći, promeniti, zato što su oni previše ukorenjeni u tim ljudima. Mislim da će samo u jednom trenutku doći do smene generacija. Doći će generacije koje ravnopravnost smatraju delom svoje opšte kulture”, navodi Ratković.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković smatra da su liderstvo i politička volja važni za osnaživanje žena kako bi uopšte želele da obavljaju javne funkcije. To podrazumeva stalnu motivaciju i podršku ženama da se uključe u javni život. Ta podrška bi trebalo da stigne i od muškaraca i od žena.

“A da se o tome otvoreno priča u školi, u vrtićima, da se devojčicama šalje poruka da svi možemo sve jednako da biramo naš posao, a ne da guramo nekoga veštački da bismo pravili kvotu, odnosno da prosto pričamo o tome da se zanimanje bira shodno želji, a ne shodno očekivanju okoline i to je samo za početak”, navodi Janković.

(Podkast Reaguj!, naslovna fotografija: Pixabay)

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost podkasta Reaguj! i ne odražava nužno stavove Evropske unije ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.