Skip to main content

Podkast REAGUJ!: Rat protiv činjenica

Građani 23. dec 2020.
8 min čitanja

Veliki broj verbalnih napada na novinarke i novinare u 2020. godini zasnovan je na dezinformacijama o našim koleginicama i kolegama koje plasiraju vlast, opozicija, botovi, ali i neregistrovani portali. Sagovornici podkasta Reaguj, novinari i medijski radnici, navode da ih to neće zaustaviti u misiji da činjenice budu objavljene.

Prva stvar koje mladi novinari i novinarke moraju da znaju – jeste da svaki njihov rad treba da bude potkrepljen činjenicama. Ali, nije sve to tako prosto kao što bi trebalo da izgleda. Šta se dešava kada novinarke i novinari objave te činjenice? U zavisnosti od medija na kojima rade i koje teme obrađuju – dobijaju pretnje od onih kojima se te činjenice ne dopadaju, a neretko se plasiraju dezinformacije o njima ili redakciji.

Tako je poslednji mesec u 2020. godini označio još jedan napad na člana naše profesije. Početkom decembra na privatni tviter nalog Milice Šairć, glavne urednice Centra za istraživačko novinarstvo Srbije, stigle su pretnje.

Iznad javnog interesa

Drugog decembra na tviter profilu Milice Šarić našla se poruka jednog tviter korsnika koji ju je mizogino i seksistički vređao i rekao da „im se bliži kraj“. Istog dana, na CINS-ovom fejsbuk nalogu javila se osoba koja ih je nazvala „Soroševim plaćenicima“, rekla da će ih stići pravda i dodala da ima još njih „budnih“ sugerišići da ima još onih kojima smeta pisanje ovog istraživačkog medija.

“Ne bih želela da ispadne da se mi smatramo bitnijim od građana, da sam ja bitnija od CINS-a ili CINS bitniji od bilo koga kome se preti. Naprotiv, smatram da svaka pretnja mora da se sankcioniše, da ljudima koji čine takve pretnje, bez obzira što je to na društvenoj mreži, treba da im se stavi do znanja da to nije dopušteno i da će biti sankcionisano. U suprotnom, ti ljudi će da se osile, mnogi drugi će da se osile i da smatraju da svi mogu da prete, pa i da udare tog novinara ili nešto gore”, upozorava Milica Šarić.

Ona za podkast Reaguj navodi da je ovo prva pretnja smrću njoj, a i prva pretnja koju je CINS dobio posle nekoliko godina. Naša sagovornica dodaje i da se često dešava da ih nazivaju izdajnicima, plaćenicima, ali da je ovo prvi put da im neko preti direktno. Zato je glavna urednica CINS-a, zajedno sa svojim timom, odlučila da podnese krivičnu prijavu protiv ovih ljudi.

Milica Šarić (Foto: CINS/Aleksandar Sretković)

Ovaj napad na urednicu i redakciju CINS-a usledio je nakon objave istraživanja o povezanosti kampanje za bojkot izbora u junu ove godine i čelnika opozicije. Ipak, neke koleginice i kolege kritikovali su redakciju Centra za istraživačko novinarstvo Srbije optužujući ih da nesvesno rade na odbrani vlasti jer o opoziciji pišu u lošem svetlu i time stvaraju mogućnosti da se šire dezinformacije o novinarima ovog istraživačkog medija. Ipak, nezavisnost medija, standardi i činjenice koje su u odbrani javnog interesa građanki i građana Srbije treba da budu putevi kojima novinari treba da idu. Svrstavanje u neku političku kolonu u javnom prostoru, novinarima donosi napade, ali dešava se i da kada se objave činjenice dolazi do napada iako se štiti javni interes.

“Nažalost, nas svi svrstavaju na jednu ili drugu stranu, i imaju ljudi predrasude generalno o novinarima, ali hajde ja pričam o CINS-u, imaju predrasude o tome čime se CINS bavi, čime CINS treba da se bavi, kako ja radim svoj posao kao urednica. To su ljudi koji čitaju naslove, ili eventualno sažetak i ljudi koji negde u javnosti ili na Tviteru, ili na Pinku – zavisi koja je ciljna grupa – smatraju da znaju sve o nama, a ne znaju ništa. I to je ono što mi pokušavamo da, bez ikakve sujete, da približimo šta je CINS, čime se bavimo i koji su naši profesionalni standardi”, navodi Šarić.

Osim napada na društvenim mrežama, dešavaju se i indirektni i direktni napadi na novinare. Jedan od poslednjih slučajeva je i napad na urednika VOICE-a i dugogodišnjeg noviara Dinka Gruhonjića na čijem ulazu u zgradu su osvanuli grafiti. Kako kaže, ovo je bio način da osobe koje su ispisale grafite pokažu da znaju gde on živi, ali i da upozore da svašta može da mu se desi.

Sramna statistika

Neistiniti navodi o novinarima koji objektivno i profesionalno rade svoj posao dovode do toga da se poljulja kredibilitet samog novianra, ali i da sam novinar počne da preispituje vrednost svog rada. Veljko Milić, advokat Nezavisnog društva novinara Vojvdine, objašnjava da je sa napadaima na novinare napadnuta i sloboda izražavanja, a bez nje nema ni demokratije.

“Bez slobode izražavanja nema ni demokratskog društva, a ukoliko novinar zbog svog rada dobije pretnje, vrši se krivična dela njegovu štetu, vrše se različiti pritisci, onda je i sloboda izražavanja ozbiljno ugrožena”, ističe Milić.

Veljko Milić

Oko 47 verbalnih pretnji u 2020. godini, pod koje spadaju i dezinformacije ili napadi na osnovu dezinformacija, stoji u Bazi Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Ovo je najveći broj napada u poslednjih 12 godina, a najmanje napada bilo je 2009. godine. Od 2014. se broj verbalnih napada na novinarke i novinare nastavlja. Veliki udeo u verbalnim napadima i razlozima za napade imaju razni portali koji i nemaju impresum i čije je stvarno vlasništvo skirveno – a oni nastavljaju da objavljuju neistine o kolegnicima i kolegama. Jedan od takvih portala je i Prismotra.net o čijem je radu nedavno pisao urednik fektček rubrike Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra Darko Šper. U tom trekstu Šepr anlizira ne samo vlasništvo portala i domena, njegove pristalice već i novinarke i novinare o kojima ovaj portal piše.

Novinarka Radija Slobodne Evrope Iva Martinović, novinarka portala Mašina Iskra Krstić, koleginica Branislava Opranović, novinarka Autonomije, odgovorna urednica portala Insajder Brankica Stanković, novinarke televizije N1 Vanja Đurić i Žaklina Tatalović samo su neke od koleginica o kojima je ovaj portal plasirao dezinformacije. Osim njih, na udaru su bili i Predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine i advokat udruženja Veljko Milić, novinar VOICE-a i kartikaturista Autonomije Dalibor Stupar, glavni i odgovornik urednik nedeljnika NIN-a Milan Ćulibrk, kao i novinar Lazar Čovs o kome su tekst sa Prismotre preneli i Radio-televizija Pančevo i Radio-televizija Vranje. Prismotra je plasirala i dezinformacije i polu-informacije o nedeljnicima NIN i Vreme, dnevnom listu Danas, kao i o Novosadskoj novinarskoj školi i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Novinarke dvostruko ugrožene

Simptomatično, a ujedno i degutantno je da je najviše pretnji i dezinformacija upućeno novinarkama, a grupa Novinarke protiv nasilja reagovala je svaki put kada dođe do napada na neku od koleginica. Ova grupa nastala je kao javna odbrana sve češćeg napada na žene u javnom prostoru, a trenutno broji oko 40 članica. Tamara Urošević za podkast Reaguj! sažima verbalne napade na novinarke, kaže da postoje dva tipična primera nasilja prema novinarkama. Ipak, sve ovo dovodi do zaključka da su novinarke u Srbiji dvostruko ugrožene, navodi Urošević: i zbog profesije, koja često može biti rizična, i zbog same činjenice da su žene koje žive u jednom patrijarhalnom društvu.

Razlika između napada na novinare i novinarke postoji na prvom mestu na rodnoj osnovi, na način kakav je položaj žene u društvu, pa samim tim i kako je novinarstvo kao profesija tretirano u našem društvu. Onda dodajte na sve to da se neke žene bave novinarstvo, da je novinarka, gde na više nivoa omalovažavate njen rad, njeno postojanje, njen identitet”, ukazuje ona.

Tamara Urošević (Foto: Jovan Jevtić)

Ako novinari smatraju da im preti neposredna opasnost po život ili telo treba odmah da obaveste policiju. To je jedan od najbržih i najefikasnijih načina, ali mora brzo da se reaguje. Ukoliko ta opasnost nije neposredna, odnosno ako se radi o pretnjama i ugrožavanjima koji se dešavaju putem interneta i dalje treba da prijavljuju takva dela i da uz pomoć pravnih službi koje postoje kod skoro svakog udruženja osmisle najbolji način kako pristupiti problemu. Tu su naravno i kontakt tačke koje su uspostavljene kako bi novianrima podrška bila u svakom periodu dana ili noći dostupna.
Veljko Milić objašnjava da je potrebno razlikovati parnice koje se vode zbog različitih neistina koje su objavljene o članovima i novinarima od krivičnih dela koji su izvršene štetu članova jer se za njih vode krivični postupci, o kojima se brine tužilaštvo.

NDNV trenutno vodi više od 20 parničnih postupaka zbog neistinitih navoda o članovima ovog udurženja.

Današnju situaciju mnogi upoređuju sa devedesetim godinama. Dinko Gruhonjić, glavni i odgovrni urednik Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra, mišljenja he da su uzrok današnjeg režima i odnosa prema novinarima upravo te 90-e godine, kada je, kako kaže, sve počelo. Ipak, ne želi da uporedi to vreme sa bilo kojim vremenima posle toga jer su, navodi, ta vremena bila takoreći neregularna. Ratovi, etnička čišćenja, genocid, stradanja, sankcije. Gruhonjić navodi da koliko god nam se današnja vremena činila groznim i ona to u svakom slučaju u nekim aspektima i jesu – nema ništa groznije od rata. S te strane je to neuporedivo. On kroz primere nerešenih slučajeva napada na novinare oslikava atmosferu koja se godinama gaji u Srbiji – atmosferu da je sasvim u redu napadati i zastrašivati novinare.

“Pa naravno da se pravi takva atmosfera i to je jedna vrsta kontinuiteta kad su novinari u pitanju, mislim pre svega na novinare koji su stvarno novinari, a ne ovi koji se lažno predstavljaju. Ako ne kažnjavate zločine bilo koje vrste, vi ih podstičete, i na taj način zapravo pokazujete da ta čuvena vladavina prava ne postoji, i da je demokratija u Srbiji na vrlo niskom nivou razvoja”, ukazuje on.

Teško do pravde

Nezavisno udruženja novinara Srbije nastalo je 1994. godine kada je grupa novinara shvatila da ih, tada, reprezentativno udruženje na nivou Srbije – Udruženje novinara Srbije ne predstavlja na pravi način i optužuje na osnovu neistina kao i tadašnja vlast. Sličnost, ali i veliku razliku u odnosu na devedesete vidi i predsednik NUNS-a, Željko Bodrožić.

Iako su načini cenzure 90ih bili agresivniji i otvoreniji, današnja suptilna cenzura nikako nije bezazlena. Pojavom novih tehnologija, došlo se i do novih načina za kontrolisanje medija. Umesto argumenata iznose se napadi na novinare lično, kako bi tema javne konverzacije postala određena ličnost, a ne problem u društvu. U takvoj atmosferi, novinar teško može da dođe do pravde jer nailazi na nekoliko čeličnih zidova u samom procesu.

Željko Bodrožić

“U suštini, u ovom pravnom sistemu je jako teško doći do pravde, ako ste žrtva nekih botova koji se kriju iza lažnih imena, ili ako ste žrtve neke koordinirane akcije i političara i njihovih sledbenika na društvenim mrežama”, navodi Bodrožić.

Iako u medijskoj sferi postoje više udruženja koja štite profesiju, ne reaguju svi isto kada su u pitanju napadi na novinarke i novinare. Tako, postoji i treće reprezentativno udruženje druženje novinara u Srbiji – Udruženje novinara Srbije. Hteli smo da saznamo i njihov stav na ovu temu, ali na naše mejlove do snimanja ovog izdanja nismo dobili odgovore.

Bodrožić i sam kaže da je u ovom pravnom sistemu teško doći do pravde, a Tamara Urošević dodaje i da preventivno nijedan napad na ženu, tako i novinarku nije sprečen. A nije ni procesuiran ni izveštavan na pravi način o tome šta se radi kada se desi nasilje prema ženi, pa onda ni nasilje prema nekoj novinarki. Ipak, ne treba odustati od podizanja svesti građana o važnosti problema nasilja i nad novinarkama i nad novinarima.

Naša sagovornica podseća da je sloboda govora ograničena govorom mržnje, kao i da se nasilje koje se dogodi u onlajn svetu, ukoliko se ne sankcioniše na adekvatan način, može preliti i u druge sfere života. Upozorava da nereagovanje nadležnih institucija na pojedinačne slučajeve nasilja prema novinarkama za posledicu može imati umnožavanje takvih slučajeva.

Reagovanje je potrebno i kada su u pitanju institucije, naravno, ali i kada su u pitanju koleginice i kolege i sami građani. I sam DInko Gruhonjić to potvrđuje na spostvenom iskustvu. Iste večeri kada su grafiti osvanuli na zgradi u kojoj živi, oko stotinu građana skupilo se kako bi prekrečilo grafite i na taj način mu pružili podršku. On naglašava, da je taj korak bio od izuzetne važnosti za njega i njegovu porodicu. Dodaje da su ovakvi potezi neophodni za društvo kako bi se solidarnost proširila na sve aspekte života.
Novinar dakle svojim izveštavanjem čačne nekog, i od te osobe dobije pretnju, male su šanse da će ga država zaštiti jer to ne posmatra kao problem ili namerno ne želi da ulazi u to. Uprkos svemu tome, rešenje postoji, a to je javnost, navodi Željko Bodrožić.

Nemanja Stevanović (Redakcija “Reaguj!”)

(Reaguj! je podcast serijal Nezavisnog društva novinara Vojvodine koji je dostupan na kanalima NDNV na iTunes-u , Stitcher-u, Castbox-u, google podcasts-u kao i na sajtu podcast.rs. Ova epizoda podkasta Reaguj nastala je u okviru projekta „Promocija medijske i informacijske pismenosti i jačanje nezavisnih medija na Zapadnom Balkanu“ koji sprovodi Novosadska novinarska škola uz podršku amabsade Velike Britanije u Beogradu.
Stavovi iskazani u podkastu ne odražavaju nužno i stavove Vlade Velike Britanije.)