Osim pandemije, na inflaciju u našoj zemlji utiče i stanje na globalnim berzama, ali i nemar prema domaćim poljoprivrednicima. Što se ne plati na mostu, platiće se na ćupriji, pa umesto subvencija, više para ćemo davati na pijaci, ukazuju sagovornici podkasta Reaguj!.

Preduzetnik Stefan Knežić iz Keteringa Index Anđela iz Petrovaradina kaže da je porast cena doveo do velikih gubitaka

„Gubitak novca se odnosio na to što je povećanje cena išlo jako brzo, i dok vi stignete da promenite vaše cene, da objasnite vašim mušterijama, da im pošaljete dopis ili kako god, prođe vreme i u samom tom periodu dok vi završite taj proces kod vas, plaćate skuplju hranu i onda je apsolutno manja dobit“, objašnjava Knežić i dodaje da je problem i što je teže raditi nabavku jer cene ne mogu se predvide.

Kada rastu cene, potrebno je da porastu i plate kako bi radnici i dalje imali istu kupovnu moć, ali to se dešava neuravnoteženo. Zbog velikih gubitaka same firme bilo je teško povećati plate radnika, objašnjava Knežić.

„Mi smo se trudili da podignemo našim radnicima plate, jer povećanje cena apsolutno otežava i njima život, i sada ako je neko imao platu 50.000 pre mesec dana, to nije isti iznos kao sada. Međutim, to je bilo otežano, jer i usled tog povećanja cena i dobitak firme je bio znatno manji“, navodi Knežić.

Osim na preduzetnike, inflacija utiče i na poljoprivrednike, koje je dodatno pogodio porast cene goriva i đubriva. Nedavno zamrzavanje cene dizela, kao i cena nekih osnovnih životnih namirnica oročeno je do perioda izbora, pa osim marketinškog nema druge svrhe, objašnjava Slađana Glušević iz portala Agro Smart.

„Poljoprivrednici su sa pravom nezadovoljni. Ranije su imali mnoge olakšice, kao što je regresirano gorivo. Sada od toga ništa nemaju, osim najskupljeg goriva u Evropi. Zaista nije jasno kako država može da bude slepa na te probleme“, navodi naša sagovornica.

Ekonomista i profesor na FEFA fakultetu Goran Radosavljević, objašnjava da, ako pogledamo indeks rasta cena u Evropskoj uniji ili evro zoni, najveći deo toga je inflacija energenata – i to 27 procenata. Kod nas je, međutim, drugačija situacija pa je najveća komponenta rast cena hrane.

„Imamo januar na januar 14,1% rast cena hrane i bezalkoholnih pića. Ako gledamo samo hranu neki proizvodi su otišli za preko 20% što je jako visok rast cena“, objašnjava profesor Radosavljević.

Inflacija nastala kao posledica pandemije brine ekonomske stručnjake već mesecima. Tako je i Institut za međunarodne ekonomske studije iz Beča u zimskoj prognozi procenio da je visoka inflacija najveći rizik za ekonomski oporavak u regionu Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope – te su ocenili da je taj rizik veći i od same pandemije, prenosi Nova Ekonomija.

Rusko-ukrajinski rat samo je pogoršao situaciju. Nakon ruske invazije na Ukrajinu – akcije su pale na berzama širom sveta. Kako N1 prenosi, šok od ruskog napada na Ukrajinu izazvao je strah na tržištima kapitala i podigao pritisak na visoku inflaciju koja svakako već opterećuje svetsku privredu.

Pored ljudske patnje, čini se da će ovaj sukob uticati na još veći porast cena. Kako N1 navodi, Rusija i Ukrajina su, pored energetskih proizvoda, vodeći proizvođači žitarica i druge robe, a ovaj rat i sankcije bi mogle da poremete globalno snabdevanje.

Sanja Đorđević (redakcija podkasta Reaguj!, naslovna fotografija: Pixabay)