Iako legalizacija prostitucije deluje kao očigledno rešenje za ovaj problem, ona to nije, jer pre svega predstavlja trgovinu ljudima. Domaće zakonodavstvo ove žrtve tretira isto kao i počinitelje i kaznu uglavnom plaća žrtva.

Odmah na početku treba da razrešimo zbog čega je prostitucija problematičan i posao opasan za žene. Pojedinci ponekad koriste objašnjenje da se “feministički stavovi” zalažu za to da žena može da radi šta hoće sa svojim telom, što zapravo nije tako. I, Nataša Elenkov, članica feminističkog kolektiva “Ženska solidarnost” objašnjava za Podkast Reaguj! koliko je to zaista izbor žene i sumira kakvo je stanje u Srbiji.

“Naš stav kao kolektiva, je da je prostitucija vid nasilja nad ženama, da to nije svestan izbor, da je to vid seksualne eksploatacije, i da zbog toga mora da postoji drugačije zakonsko rešenje nego ono koje je trenutno u Srbiji, a to je prohibitivni model, gde su podjednako kažnjeni i osobe koje se po zakonu odaju prostituciji, i oni koji `koriste usluge`, čime su izjednačeni u tom odnosu, jer zakonodavac nije uzeo u obzir razliku u odnosu moći koja postoji,” objašnjava ona.

Trenutno se prostitucija reguliše Zakonom o javnom redu i miru koji predviđa kaznu i onome ko se prostituciji odaje i onome ko koristi usluge prostitcije. To naravno ne štiti seksulane radnice i radnike.  Hristina Piskulidis iz anti-trafiking organizacije Astra objašnjava da to predstavlja problem jer čak i kada su osobe u prinudnoj prostituciji, one ga ne prijavljuju da ne bi bile krive pred zakonom.

“Opet su te žene, kažem žene, zato što 95% osoba koja se bave prostitucijom čine žene, opet su one bile te koje su plaćale kazne, a ne korisnici usluga ili makroi. I zbog te zaprećene kazne, vrlo često se dešava da osobe koje su prinudno u prostituciji, a koje se boje da neće biti prepoznate od strane sistema, od strane konkretnih policajaca kome budu prijavili slučaj, sudije ispred koga se budu našle, da ih neće prepoznati kao žrtve trgovine ljudima,” navodi Piskulidis.

Elenkov iz “Ženske solidarnosti” govori o legalizaciji i svim njenim lošim stranama. U slučaju legalizacije, prostitucija postaje jedan od prvih ponuđenih poslova ženama koja su siromašne, migrantkinje – ženama kojima je zapravo potrebna pomoć.

“Glavna posledica jeste povećanje trgovine ljudima u svrhu seksualne eksploatacije, jer, nekako grubo zvuči kada se koristi taj ekonomski rečnik, ali ponuda žena koje žele da se bave prostitucijom nikada neće da nadmaši tražnju muškaraca, a zapravo zbog toga se i veštački stvara ponuda kroz trgovinu ljudima,” navodi ova feministkinja.

Dekriminalizacija i legalizacija deo rešenja

Ali nisu potpuno. Važno je imati jaku državu i dobar sistem kao i senzibilisane osobe u institucijama sa kojima seksualne radnice dolaze u kontakt poput policajaca, sudija, socijalnih radnika. Hristina Piskulidis iz “Astre” kaže da je najvažnije od svega pomoći žrtvi. Sve ostalo je manje važno.

“Ako institucije ne rade svoj posao, ako nemamo jak socijalni sistem koji može da podrži ženu koja je rešila da izađe iz prostitucije i stvori uslove da u jednom trenutku ona pokrene samostalni život koji je dostojanstven, koji će joj mogućiti da živi od sopstvenog rada koji nije prostitucija, mi onda ako nemamo dovoljno jaku podršku da joj pružimo mogućnost da se osnaži i da u jednom trenutku se osamostali – besmisleno je”, navodi Piskulidis.

Važno je sistemski urediti prostituciju. A do tada, Jelena Pešić – stručna saradnica u Preventu, organizaciji koja pruža pomoć seksualnim radnicama, objašnjava kako svi možemo da pomognemo, a to je da ih pre svega ne diskriminišemo.

“Jer uglavnom su one neshvaćene od strane populacije i uglavnom su diskriminisane. Ali ako neko želi da pomogne na taj način, može i preko nas, jer njima je uglavnom teško da steknu poverenje u druge ljude,” objašnjava ona.

 Legalnost prostitucije u Evropi varira od zemlje do zemlje

Sajt Business Insider navodi da se, prema nekim procenama, broj prostitutki u 28 država članica Evropske unije kreće između 700.000 i čak 1,2 miliona.

 U devet evropskih zemalja (Nemačka, Holandija, Belgija, Austrija, Švajcarska, Grčka, Mađarska, Letonija i Turska) prostitucija je legalna i regulisana.

 U zavisnosti od zemlje, razne aktivnosti vezane za prostituciju mogu biti zabranjene (gde je posebnim zakonom zabranjena takva aktivnost), dekriminalizovane (gde ne postoji poseban zakon koji zabranjuje ili dozvoljava i reguliše aktivnost) ili regulisane (gde poseban zakon eksplicitno dozvoljava i reguliše delatnost ako su ispunjeni određeni uslovi).

 U zemljama kao što su Nemačka i Grčka, trgovina seksom je u potpunosti legalizovana i regulisana, dok je u mnogim severnoevropskim zemljama, poput Švedske, nelegalno kupovati seks, ali nije nelegalno i prodavati ga.

Iako je Holandija počela da reguliše prostituciju 2000. godine, trgovina seksom je više-manje tolerisana decenijama ranije. Ideja iza legalizacije trgovine bila je da bi se time iskorenio organizovani kriminal, ograničila trgovina ljudima, poboljšao pristup radnica zdravstvenoj zaštiti i seksualni rad učinio bezbednijim.

Većina seksualnih radnica, bilo u Nemačkoj, Holandiji ili Grčkoj, obično dolaze iz istočnoevropskih zemalja poput Rumunije ili Bugarske.

Ukoliko ste žrtva ili sumnjate da je neko žrtva trgovine ljudima možete kontatirati Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima na telefon: +381 (0)63 610 590 ili putem mejla: sluzbazak@centarzztlj.rs.

Takođe, možete kontaktirati organizacije za pomoć žrtvama trgovine ljudima:

ASTRA – Nevladina oganizacija posvećenja iskorenjivanju svih oblika trgovine ljudima i eksploatacije, naročito ženama i decom, kao i efikasnom potragom za nestalom decom. ASTRA SOS telefon 011 7850000 ili 0800 101 201, koji je dostupan 24/7.

ATINA – Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Dežurni telefon: +381 61 63 84 071 E-mail: office@atina.org.rs.

Sanja Đorđević (Podkast Reaguj!, naslovna ilustracija: Pixabay)

Ovaj članak je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ovog članka isključiva je odgovornost podkasta Reaguj! i ne odražava nužno stavove Evropske unije ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.