Skip to main content

Podkast REAGUJ!: Mladi između nezaposlenosti i prekarnog rada

Građani 28. maj 2021.
5 min čitanja

Nezaposlenost predstavlja jedan od glavnih problema mladih, te zahteva sistemska rešenja i u pogledu edukacije mladih, kao i njihove zaštite od diskriminacije, saglasni su sagovornici podkasta Reaguj.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji je tokom prošle godine više od 100 hiljada mladih bilo nezaposleno. To znači da jednu petinu nezaposlenih u zemlji čine osobe od 15 do 30 godina. Iako godinama unazad nezaposlenost mladih opada i dalje je veliki broj mladih koji nemaju posao. Podaci pokazuju i da veliki broj nezaposlenih mladih nije ni evidentiran u registru Nacionalne službe za zapošljavanje.

Većina mladih u Srbiji, prema Alternativnom izveštaju KOMS-a, ne planira da pokreće svoje poslove, što delimično pripisuju i nasleđenim predstavama o tome šta znači uspešna karijera. Takođe, mladi veruju da su za dobijanje posla najvažnija lična i porodična poznanstva i kontakti, kao i članstvo i aktivizam u političkoj partiji, a tek zatim adekvatno formalno ili neformalno obrazovanje.

Jelena Božić, novinarka i članica Saveta za mlade, smatra da veliki broj firmi i preduzeća i funkcioniše na taj način da zapošljava ljude bez obzira na kvalifikacije vezane za obrazovanje.

“Mi imamo situaciju gde obrazovni sistem nije usklađen s onim što je zahtev tržišta rada. Dosta mladih završava fakultete koji su u nekom trenutku bili aktuelni za ono što će ih čekati kada završe i uđu na tržište rada, a onda u realnosti ne bude potražnje za tim poslom. Takođe, dešava se i to da mladi usred drugih obaveza ne mogu da volontiraju u isto vreme kada studiraju i zbog toga sa svojih fakulteta izlaze sa minimumom praktičnih znanja”, objašnjava Božić.

Jelena Božić

Olivera Pavlović iz Centra za omladinski rad u Novom Sadu kaže da je najveći problem pri zapošljavanju mladih u tome što se ne otvara dovoljno takozvanih entry level poslova, odnosno poslova koji ne zahtevaju prethodno iskustvo ili zahtevaju minimalno iskustvo.

“Ako već pričamo o starosnoj dobi u tom kontekstu da su mladi niže na lestvici, onda bi oni koji su više na lestvici trebalo da im pomognu da se popnu, a ne da ih tlače. Mislim da tu zapravo dolazi do problema i u samoj motivaciji mladih. Oni se ne osećaju kao da imaju dovoljno prilike da steknu više iskustva”, smatra Pavlović.

Sarita Bradaš, istraživačica iz Fondacije Centar za demokratiju, za podkast “Reaguj!” navodi da su mladi najranjivija grupa na tržištu rada, jer su oni grupa koja ima dvostruko nižu stopu zaposlenosti i dvostruko višu stopu nezaposlenosti.

“I oni koji su zaposleni su u daleko nepovoljnijoj poziciji i kad nađu posao u odnosu na ostale starosne grupe. Značajan udeo mladih, više nego odrasla populacija, radi u neformalnoj zaposlenosti, dakle, bez ikakvih ugovora”, upozorava Bradaš i dodaje da sama priroda zaposlenja mladih u vidu ugovora o privremeno-povremenim poslovima utiče na položaj mladih na tržištu rada, naročito ako se doda da je mladima nakon viskokog obrazovanja potrebno čak tri godine da nađu zadovoljavajući posao.

Sarita Bradaš (Foto: Medija centar Beograd)

Takođe, problem predstavlja i činjenica da su mladi manje plaćeni od svojih starijih kolega, ali i u odnosu na mlade u Evropskoj uniji.

Mladi zarađuju značajno manje nego druge grupe. U kategoriji mladih od 20 do 24 godine njih skoro 44 posto radi za zaradu koja je niža od 35 hiljada dinara. Čak i od onih koji su stariji od njih, a pripadaju grupi mladih prema našem zakonu, od 25 do 29 godina, svaki treći mesečno zarađuje manje od 35 hiljada dinara. Kad stavite to u odnos sa prosečnim zaradama, u grupi mladih od 20 do 24 godine, manje od prosečne zarade zarađuje njih 90 posto”, objašnjava Bradaš.

Sagovornica koja je želela da sakrije identitet kaže za podkast “Reaguj!” da je njen bivši poslodavac nije vratio na radno mesto nakon vanrednog stanja zato što je taj posao, kako ona kaže, bio “potrebniji” drugoj osobi.

“Nju su bili vratili na posao, iako svaki treći-četvrti dan nije dolazila na posao. Nju su vratili pod izgovorom da ima decu, da je njoj plata potrebna, a meni plata nije potrebna jer, eto, nemam decu i živim sa roditeljima. A to što sam morala sa 22 godine da se vraćam na roditeljski pazar, to niko nije pitao. Svi mi imamo neke svoje probleme i neku svoju boljku”, kaže ona.

Iako je diskriminacija po bilo kom osnovu, pa tako i starosnom, zakonom zabranjena i za nju su propisane kazne, situacija u realnosti je drugačija. Članica Saveta za mlade Jelena Božić smatra da se Zakon o zabrani diskriminacije zapravo vrlo malo primenjuje u praksi.

“Mislim da postoji jako malo firmi, organizacija i udruženja koje zaista poštuju ove odredbe i dovoljno je da se okrenemo svuda oko sebe pa da to i sami vidimo. Ipak, koliko god se mnogo stvari iz Ustava i zakona kod nas ne sprovodi, ne može biti nekorisno ako znamo te stvari. Nisam sigurna koliko mladih uopšte zna da postoji neki zakon koji ih štiti i na koji mogu da se pozovu ukoliko neka njihova prava budu ugrožena”, komentariše Božić.

Docentkinja na Odseku za medijske studije u Novom Sadu Smiljana Milinkov za podkast “Reaguj!” kaže da među mladima postoje kategorije koje su dodatno diskriminisane prilikom zapošljavanja. Na primer, mladi Romi ili mladi koji pripadaju kategoriji siromašnijih, u drugačijem su položaju u poređenju sa onima koji odrastaju u boljim socijalnim uslovima. Međutim, Milinkov kaže da su mladi generalno, kao grupa, vrlo teško zapošljiva kategorija.

“Nekada se iznose statičkički podaci kako imamo taj i taj procenat više mladih koji su zaposleni, ali je, po mom mišljenju, najveći problem radni status tih mladih koji i dođu do poslova. Čini mi se da su oni grupa koja je izložena nestabilnosti radnog mesta, prekarijatu, kao i da su vrlo problematični ti ugovori koji im se nude”, smatra Milinkov i iističe da je veoma problematičan i program “Moja prva plata”, o kojem se govorilo i u 33. epizodi podkasta Reaguj.

“Prvo, sam naziv tog programa je problematičan, jer se ne radi o pravoj plati, nego o nekom honoraru koji je ispod svakog minumuma, pa čak i za prosek u Srbiji. U stvari, najveći problem je što su mladi izopšteni iz procesa donošenja većine odluka, pogotovo kada je reč o kamapanjama i akcijama koje se njih tiču”, objašnjava Milinkov.

Smiljana Milinkov

Kada je reč o rešenju problema nezaposlenosti u čitavom sistemu, ali i u svakom preduzeću ili organizaciji pojedinačno, mogu se pronaći neki pozitivni primeri u državama Evropske unije koji bi zasigurno bili primenjivi i u Srbiji.

Na primer, Rumunija je razvila program START kako bi podstakla zapošljavanje mladih, odnosno olakšala mobilnost mladih na prelasku između obrazovanja i tržišta rada i razvoj preduzetništva. Polaznici ovog programa najpre prolaze kroz seminare i usavršavanja, a zatim program daje finansijsku podršku za osnivanje preduzeća. Na ovaj način osposobljeno je preko 500 mladih, a osnovano je 55 preduzeća.

Problem nezaposlenosti i diskriminacije mladih pri zapošljavanju svakako zahteva sistemska rešenja, ali tu mogu biti korisne i inicijative nevladinih organizacija. Olivera Pavlović objašnjava da Centar za omladinski rad trenutno sprovodi regionalni projekat Zero to Hero, koji za cilj ima povećanje zapošljivosti mladih i odgovaranje na potrebe tržišta rada, gde mladi u sklopu obuke mogu steći digitalne i meke veštine, kao i proći kurs karijernog vođenja i savetovanja.

Jelena Božić smatra da je za mlade važno i da na individualnom nivou ispituju koji su to poslovi u kojima sebe pronalaze.

“Mislim da je mladost predivna, baš zato što može da menja. Možda na prvom poslu ne bude dobro, ali nema veze – idi, menjaj, pričaj sa ljudima. Nema veze ako to što studiraš nije ono što hoćeš da radiš. U redu je i promeniti fakultet. Samo mislim da ni u jednom trenutku ne treba pristajati ni na šta što nije poštovanje dostojanstvenog rada”, zaključuje Božić.

Irena Čučković (redakcija “Reaguj!”)

Ova epizoda podkasta realizovana je u okviru kampanje Delegacije Evropske unije u Srbiji povodom Dana Evrope 2021. godine, zajedno sa EU info kutkom Novi Sad.