Skip to main content

Podkast Reaguj!: Izbeglice podeljene na poželjne i nepoželjne

Građani 15. jul 2022.
2 min čitanja

"Svi smo mi pomalo migranti"

“Kada čujem reč migrant, prvo posmislim na izbeglice sa Bliskog istoka, a zatim pomislim na moju mamu koja je devedesetih emigrirala iz Hrvatske, na moju babu i dedu koji su negde šesdesetih emigrirali u Srbiju iz Bosne, a onda zaključim da smo svi pomalo migranti”, reči su jednog od anketiranih sagovornika Podkasta Reaguj!.

Migranti sa Bliskog istoka i iz Ukrajine nisu jednako prihvaćeni u društvu. Iz centra za migrante Info Park Srbija, Gordan Paunović objašnjava da su migranti iz Ukrajine takozvane, poželjne izbeglice. Tome doprinosi i činjenica da iz Ukrajine uglavnom odlaze samo žene i deca, ne i muškarci koji zapravo moraju da ostanu u Ukrajini i bore se.

“Želim da dodam svoj lični utisak da nisu samo ove osobine taj neki spektar koji je dobrodošao, nego činjenica da su oni hrišćani, bele boje kože, integrisani u zapadno društvo…”, naveo je Paunović.

Kada je u pitanju rešenje za problem nejednakog tretmana,koji je zapravo evidentan i kada su u pitanju odnos građana i građanki iz Srbije, ali i država članica Evropske unije, sociološkinja Nataša Ivaneža kaže da je to ogromno pitanje i veoma komplikovano. Ali bitno je da se zakoni na sve primenjuju podjednako.

“Sada smo na primeru izbeglica iz Ukrajine videli da Evropa ima pravne mehanizme koji mogu da se primene na izbeglice, koji se prethodnih nekoliko godina apsolutno nisu primenjivali ili su se kršili”, ukazala je Ivaneža za Podkast Reaguj!.

Ona objašnjava da je čitav svet koji danas poznajemo suštinski nastao na migracijama. Migracije, odnosno kretanja ljudi, kako ona kaže, su osnovna ljudska i životna potreba.

Takođe podseća da su građanke i građani Srbije, pa i sama država u prvom talasu 2014. godine, bili spremni da pomognu migrantima. Kako se menjao odnos Evrope i sveta prema njima, tako se menjao i naš.

“Što se tiče samih početaka, bitno je naglasiti da u Srbiji to nije zapravo bilo oduvek pitanje straha, zatvaranja, netrpeljivosti, mržnje… Međutim, onda se tu kasnije zapravo iz Evrope i sveta, trend fabrikovanja krize i jednostavno iskorišćavanja ljudi i jedne užasne situacije u političke svrhe prelio kod nas”, kazala je Ivaneža.

Pogrešna politika

“U tom odnosu države prema migrantima treba jako puno toga da se promeni, a pre svega treba da se promeni ta nepisana doktrina a to je da migrante ne zanima Srbija i samim tim državu Srbiju ne zanimaju migranti”, reči su Gordana Paunovića iz migrantskog centra Info Parka Srbija.

On navodi da država ne treba izbeglicama da nudi samo “noćenje sa doručkom” uslugu, već i slobodan pristup azilnoj proceduri bez ometanja, fer razmatranje njihovog azilnog zahteva i na kraju ako taj zahtev bude pozitivno rešen- njihova integracija.

“Sama činjenica da je od usvajanja Zakona o azilu, od čega je prošlo skoro 14 godina, do danas izdato nekih stotinak azilnih rešenja. A da je od tih stotinak ljudi ostala bukvalno šaka ljudi, dovoljno govori koliko je ta politika pogršena. Prosto rezultati demantuju bilo kakve državne navode da je to jedan uređen sistem koji ostavlja dobre rezultate”, ocenio je Paunović.

Sanja Đorđević (Podkast Reaguj!, foto: Vojin Ivkov)

Ovaj podkast je nastao uz finansijsku podršku Evropske unije. Sadržaj ove epizode isključiva je odgovornost podkasta Reaguj i ne odražava nužno stavove Evropske unije, kao ni Mreže za izveštavanje o različitosti 2.0.