Predrasude kao naeracionalni i nefer stavovi ili osećanja, formirani bez dovoljno razmišljanja i znanja, često prate osobe sa mentalnim poteškoćama. Primer dobre prakse u borbi protiv njih su socijalno preduzetništvo i deinstitucionalizacija.  

Fond LICEULICE od 2010. godine pruža direktnu podršku marginalizovanim grupama, s ciljem njihove veće socijalne i ekonomske uključenosti. Oni svoj program realizuju na principima socijalnog preduzetništva. List izlazi jednom mesečno, a pola zarade ide direktno prodavcu. Jedan od prodavaca je David iz Novog Sada, koji već duže od dve godine prodaje ovaj list. 

Magazin LiceUlice omogućio je Davidu da zaradi dodatni dinar, ali i ponovo formira mrežu podrške koju je ranije imao u udruženju ULOP.  David kaže da ljudi kojima prodaje časopis reaguju potpuno različito – neki su veoma raspoloženi da ga saslušaju, dok drugi umeju da budu i neprijatni. On za podkast Reaguj! prepričava najlepši i najgori deo svog posla. 

“Komunikacija sa ljudima koji su veoma prijatni, koji se zainteresuju za časopis, to je bolji deo posla. Međutim, dešava se nekada, ređe, taj lošiji deo posla, kada neko počne da viče na vas, zove konobara da interveniše. Čak sam imao prilike jednom u Sremskim Karlovcima – ženu ništa nije interesovalo, još je zvala konobara da me propusti kroz šake”, prepričava David. 

Naučna saradnica na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programska direktorka MentalHub-a Milica Lazić objašnjava sa kojim se stereotipima najčešće susreću ljudi sa mentalnim poteškoćama. To su uglavnom stereotipi koji su zasnovani na nekim pogrešnim uverenjima o tome šta određena dijagnoza znači i u kojoj meri je funkcionisanje te osobe oštećeno, samo zato što ima neku određenu dijagnozu. 

“Postoje određeni stereotipi, na primer, da su osobe sa dijagnozom agresivnije od drugih ljudi, što istraživanja ne pokazuju. Takođe, postoje neka implicitna verovanja da osobe koje imaju određenu psihijatrijsku dijagnozu ili nisu sposobne za rad ili nisu sposobne u tome da dugoročno budu istrajne u nekom svom radu. I zbog toga se u stvari javlja problem sa zapošljavanjem u ovoj populaciji”, objašnjava Lazić i dodaje da je i izolacija deo posledica predrasuda, koje ostavljaju dodatni otisak na mentalno zdravlje bilo koga.

Protiv stereotipa se možemo boriti, pre svega edukacijom. Međutim, kako naglašavaju Jovana Ćojder i Tamara Musić iz Udruženja građana “Patrija” koje sarađuje na časopisu “LiceUlice”, samo informisanje o ovim problemima često nije dovoljno. Kontakt je jedan od izuzetno važnih elemenata u borbi protiv predrasuda. 

Dobar primer uspešnosti “kontakt hipoteze” je komšinca “Roze kuće” u Velikom Gradištu. Ova kuća otvorena je 2017. godine u cilju usklađivanja normativa Srbije i Evropske unije. Ona je postala dom za šest korisnika Ustanove za odrasle i starije “Gvozden Jovančićević” u Velikom Popovcu, u kojoj su smeštana lica sa mentalnim poteškoćama, u okviru procesa deinstitucionalizacije. Ivan Gojković, koji je radio na ovom projektu, prepričava rezultate. 

“Prva komšinica je bila užasno neprijatna, na primer, u Velikom Gradištu. Ona je odbijala svaku komunikaciju sa nama što to radimo. Posle jedno mesec, dva dana mi smo došli tamo, oni piju kafu kod nje. To je neverovatna promena. To je život. I dalje se oni druže. Piju kafu, imaju zajedno mačke, farbaju jaja za Uskrs, imaju aktivnosti, cepaju drva. Idu jedan kod drugog na slave, rođendane, kafe, torte”, prepričava Gojković. 

Osim kompletne promene paradigme, društvo na ovaj način dobija i rasterećenje budžeta, navodi sagovornik podkasta “Reaguj!”. 

“Zašto društvo od poreza da plaća taj smeštaj, ako taj čovek može da zaradi. Cena usluge stanovanja u zajednici je visoka, ali se godinama ta cena smanjuje i pada daleko ispod stanovanja u ustanovi – zato što se jačanjem njihovih kapaciteta smanjuje nivo podrške”, objašnjava Gojković i dodaje da je država previdela korist ovog projekta i da još 260 korisnika samo u Velikom Popovcu čeka da bude deinstitucijalizovano. 

Sanja Đorđević (redakcija podkasta “Reaguj!”)

Tekst je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).