Upotreba društvenih mreža može imati i pozitivan i negativan uticaj na naše mentalno zdravlje, saglasni su sagovornici 95. epizode podkasta “Reaguj!”. 

Kako objašnjava socijalna psihološkinja Bojana Bodroža, uticaj upotrebe društvenih mreža na nas zavisi od načina na koji ih koristimo. 

“Ono što danas pouzdano znamo iz istraživanja jeste da upotreba društvenih mreža na način koji mi zovemo aktivnim, a to je uspostavljanje komunikacije, deljenje sadržaja i tako dalje, u principu nije štetna za sliku o sebi ili mentalno zdravlje, i čak može biti i korisna. Sa druge strane, ono što jeste štetno je ono što nazivamo pasivnom upotrebom, koja se svodi na to da ste izloženi određenim sadržajima, da ih samo posmatrate. Tada najčešće ljudi počinju da se porede sa drugim ljudima, bilo da je reč o fizičkom izgledu ili primamljivom stilu života”, kaže Bodroža. 

Međutim, ponekad u ovom kontekstu nije lako utvrditi šta je uzrok, a šta posledica. 

“Pitanje je da li zaista upotreba društvenih mreža vodi do ovih posledica ili, zapravo, osobe koje već a priori imaju negativnu sliku o sebi koriste društvene mreže na način koji će dodatno da učvrsti takvu sliku. Taj aspekt u istraživanjima nije do kraja razjašnjen i moguće je da postoji i jedan i drugi smer uticaja”, navodi Bodroža. 

Socijalna psihološkinja Bojana Bodroža prokomentarisala je i korisnost grupa na društvenim mrežama u kojima ljudi mogu podeliti svoja iskustva. 

“Tu takođe treba biti vrlo oprezan. Sa jedne strane, ljudima može pomoći saznanje da nisu jedini sa nekim problemom i da je to sa čime se suočavaju, šta god da je u pitanju, nešto što i drugi ljudi doživljavaju. Međutim, to saznanje često neće rešiti problem. Vrlo često problemi koji postoje kod ljudi su dublji, nisu samo ono što mi vidimo na površini. I ti dublji problemi neće biti rešeni nikakvim čitanjem sadržaja na društvenim mrežama, deljenjem iskustava i tako dalje”, kaže sagovornica podkasta “Reaguj!”.

Jedna od grupa na Fejsbuku koje su poslednjih meseci privukle pažnju javnosti svakako je i “Stop nasilju u porodilištima”. Ovaj primer nam pokazuje da se na društvenim mrežama može povesti diskusija o mnogim važnim društvenim pitanjima. Milica Filipović, osnivačica ove grupe, kaže da joj je cilj bilo upravo pokretanje javne debate o temi akušerskog nasilja. Osim toga da žrtve akušerskog nasilja mogu da vide da nisu same i podele svoje iskustvo, u grupi su se pojavile i konkretne akcije. Osim besplatne psihološke pomoći, tu je i pravna.

“Prvo je formiran pravni tim od strane tri advokatice, koje su odlučile da predaju inspekciji svu papirologiju žrtava nasilja. Ima jako puno žena koje su se javile, trenutno ih je oko 150. Nažalost, toliko njih je doživelo takvo nasilje, ali dobro je da se počinje govoriti o ovoj temi”, kaže Filipović. 

Psihološkinja Vojana Obradović je svoj master rad posvetila upravo internet komunikaciji i subjektivnom blagostanju. Ona je kroz svoj rad pokušala odgovoriti na dva pitanja: kakva je priroda povezanosti internet komunikacije i subjektivnog blagostanja, kao i kakvu ulogu ekstraverzija, depresivnost, usamljenost i socijalna podrška ostvaruju na relaciji internet komunikacije i subjektivnog blagostanja. U svom master radu ona je proveravala dve hipoteze: hipotezu premeštanja i hipotezu stimulacije. 

“Obe hipoteze pretpostavljaju i zagovaraju ideju da onlajn komunikacija ostvaruje efekat na subjektivno blagostanje preko vremena koje se provodi sa prijateljima, porodicom i kvalitetom tih odnosa. Hipoteza premeštanja pretpostavlja da se korišćenjem internet komunikacije manje vremena provodi sa tim ljudima, zbog vremena koje se provodi i koje je utrošeno za internet komunikaciju. Dakle, pretpostavlja se da to posledično dovodi do smanjenja kvaliteta tih odnosa u realnosti. Zagovornici hipoteze stimulacije smatraju da vreme koje provedeno koristeći internet komunikaciju vodi ka većoj frekventnosti i viđanju bliskih ljudi i u realnosti, jer je pretpostavka da su u kontaktu i da to vodi ka većem kvalitetu odnosa i ka većem subjektivnom blagostanju mladih”, objašnjava Obradović.  

Ona kaže da je u tom istraživanju učestvovalo 700 ispitanika, a imalo je za cilj da se proveri relacija internet komunikacije i subjektivnog blagostanja. Drugi cilj je bio da se proveri pretpostavka da su obe hipoteze tačne, ali za različite ljude u različitim kontekstima. 

“Ključni nalaz istraživanja, onaj koji ide u prilog hipotezi premeštanja, jeste taj da kada ekstrovertne osobe imaju motiv za korišćenje Instagrama za popularnost, primetno je da je pozitvini afekt niži. Rezultati su pokazali i da, ukoliko osobe koriste Instagram aktivno, zapravo takav motiv je pozitivno povezan i sa životom i pozitivnim afektom. Ipak, pasivne aktivnosti, značajno su povezane sa negativnim afektom i takvi nalazi idu u prilog distinkciji aktivne i pasivne upotrebe društvenih mreža”, kaže Obradović.

Zbog ovoga, psihološkinja Bojana Bodroža kaže da je najbolji savet: umerena upotreba društvenih mreža. 

“Svi istraživački nalazi nam pokazuju da je nasilje, odnosno šansa da neko postane žrtva upotrebe društvenih mreža, kao i mnoge druge štetne posledice, učestaliji kod osoba koje na dnevnom nivou više koriste društvene mreže. Dakle, što više ih koristite, veća je šansa da ćete negde doživeti neke negativne stvari vezane za njih”, zaključuje Bodroža. 

Irena Čučković (redakcija podkasta „Reaguj!“, naslovna ilustracija: Pixabay) 

Tekst je nastao u okviru projekta „Povezivanje: ka većoj vidljivosti organizacija civilnog društva i većem učešću građana“, koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD).