Vlast se trudi da na sve moguće načine odvrati građane od bavljenja politikom tako što će demonizovati opoziciju. Ekologija je tematika koja može da poveže različite političke aktere na sceni jer je vezana ne za politiku, nego sam život i opstanak ljudi, ocenila je Branka Ćurčić iz Grupe za konceptualnu politiku za podkast Ogledalo.

Posetom Gornjim Nedeljicama u toku trajanja blokada saobraćajnica protiv izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, predsednik Aleksandar Vučić je ponizio prava građana na neposredno učešće u svojoj lokalnoj samoupravi, smatra sagovornica Ogledala.

„On je potpuno zanemario da postoje inicijative među tim ljudima koje je išao da poseti, koje su već dosta uradili sredstvima koji su im raspoloživa za građansko organizovanje i uticaj na javne politike. On ih je zapravo ponizio“, istakla je Ćurčić i dodala da je na ovaj način Vučić ponizio i ceo sistem lokalne samouprave i omalovažio političko pravo građana da na neposredan način učestvuju u javnom političkom životu.

Ona je podsetila i da je predhodna skupština Opštine Loznica odložena zbog pritiska građana, ali da je Vučić najavio da će na sledećoj sednici iz prostornog plana Loznice biti izbačen projekat „Jadar“, o čemu zapravo treba odlučuju na nivou lokalne zajednice. Ukazala je da nije posao predsednika da odlučuje umesto lokalne samouprave.

Blokade deo protestnog ciklusa

Iako je obećano da će projekat „Jadar“ biti bezbedan za životnu sredinu i da će od njega svi imati koristi, približavanjem početka realizacije projekta, počeli su i protesti protiv delovanja kompanije Rio Tinto u Srbiji. Ove blokade deo su ciklusa koji je počeo demonstracijama protiv rušenja u Savamali 2016. godine.

„To je prvi protest posle 5. oktobra koji je označio buđenje opozicione politike“, navela je Branka Ćurčić.

Građani u većim gradovima blokirali su saobraćaj kako bi država prihvatila njihove zahteve. Višečasovno blokiranje važnijih puteva u nekim medijima od strane vlasti bilo je predstavljeno kao ilegalno, huliganski i nasilno. Demonstranti su bili okarakterisani kao članovi opozicionih stranka kako bi se protestu oduzeo legitimitet apolitičnog i građanskog.

„Građanske inicijative nemaju poverenja u politiku i odvjajau se od nje jer ne želi da ih vlast vidi vezane za političke opozicione stranke, s obzirom koliko ih je vlast napadala i oslabila“, objasnila je Ćurčić.

Međutim, nakon pritiska, deo zahteva je ispunjen. Sporni Zakon o eksproprijaciji je povučen, a Izmenjen je Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi.

„Mi smo ovim protestima imali drugačiju organizaciju u odnosu na one koje smo imali do sada. Ona je imala precizne zahteve, imala je akciju, to su blokade i imala je jasan cilj da će blokada biti dok se ne ispune uslovi“, rekla je Ćurčić i dodala da su upravo precizni zahtevi razlog uspeha relativno slabog pritiska na vlast.

Nakon ove izmene zakona, deo učesnika protesta se povukao, ali je sledećih blokada ipak bilo, jer, kako poručuju inicijatori protesta, borba još nije gotova. Naredni cilj je da se u potpunosti zabrani rad kompaniji Rio Tinto, kao i ostalim kompanijama koje bi u budućnosti trajno mogle da naruše životnu sredinu. Još jedan od zahteva je i da se ponište prekršajni postupci protiv učesnika ranijih blokada. Građani su tražili i da se medijima sa nacionalnom frekvencijom dopuste gostovanja stručnjaka koji će objasniti štetnost projekta „Jadar“.

„Možda je trebalo na trenutak zastati da bi se iznova promislilo šta je moguće dalje uraditi. Moguće je da će se desiti razvodnjavanje procesa. Moguće je da kad bi se nastavilo sa vrlo jasnim zahtevima, s obzirom na ovakvu rekaciju vlasti na dve blokade, da bi se vlast i uplašila od nekih narednih akcija“, navela je Ćurčić.

Za januar je planirano sakupljanje 30.000 potipsa kako bi Skupštini bio predložen propis kojim će se onemogućiti dalje iskopavanje litijuma, a o kojem bi Narodna skupština morala da se izjasni.

Sanja Đorđević (Autonomija)