Nova mađarska vlada obećala je obračun s korupcijom iz Orbanove ere. Posle meseci iščekivanja usledila su prva velika hapšenja, ali se već otvara pitanje kako uskladiti zahteve za brzom pravdom i principe pravne države.

Jedno od najvažnijih predizbornih obećanja nove vlasti u Mađarskoj bilo je rasvetljavanje korupcionaških afera iz vremena Viktora Orbana, vraćanje nezakonito stečene imovine i kažnjavanje odgovornih.

Premijer Peter Mađar taj cilj je tokom kampanje formulisao mnogo oštrije. Obećavao je da će „likvidirati Orbanovu mafijašku državu“, a nakon preuzimanja vlasti krajem juna 2026. pokrenuo je akciju pod nazivom „Operacija Čistilište“.

Uprkos ratobornoj retorici, tokom prvih meseci nije bilo spektakularnih poteza. Nisu sprovedene velike čistke u državnom aparatu, deo finansijskih tokova prema preduzetnicima bliskim Orbanu jeste prekinut, ali je samo mali broj ljudi pozvan na saslušanje, a još manje njih uhapšeno.

Vlada je u međuvremenu osnovala i posebnu agenciju za povraćaj imovine, ali ona još nije počela sa radom. Zbog toga je početkom ove sedmice pažnju javnosti privukao prvi krupniji potez vlasti.

Uhapšeni bivši ministri

Mađarski parlament ukinuo je imunitet dvojici poslanika povezanih s nekadašnjom Orbanovom vlašću. Reč je o Balažu Hanku, bivšem ministru kulture i inovacija iz Fidesa, i Miklošu Sestaku, nekadašnjem ministru razvoja i sadašnjem poslaniku demohrišćanskog KDNP-a, dugogodišnjeg koalicionog partnera Fidesa. Protiv obojice se vode istrage zbog sumnje na korupciju.

Prema navodima istrage, Hanko se tereti da je kao ministar tokom 2025. i 2026. godine nezakonito raspodelio oko 50 miliona evra preko Nacionalnog kulturnog fonda, uključujući i sredstva korišćena za izborne kampanje.

Sestakov slučaj odnosi se na navodno primanje mita u vrednosti od oko 30 miliona evra u vezi sa poslovima državnog autobuskog preduzeća Volanbuš i građevinskim ugovorima.

Opsada parlamenta i prenos uživo

Sestak se odmah nakon ukidanja imuniteta pojavio u tužilaštvu i završio u istražnom pritvoru.

Mnogo više pažnje izazvao je slučaj Balaža Hanka. On je sa suprugom i četvoro dece ostao u parlamentu i satima čekao odluku nadležnih organa. Tek nakon što mu je predsednica parlamenta Agnes Forstofer zvanično naložila da napusti zgradu, a tužilaštvo poslalo poziv, krenuo je prema istražnim organima.

Tok događaja prenošen je uživo preko društvenih mreža Viktora Orbana.

Situacija je dodatno dobila gotovo komičan karakter kada je vozač Hankovog službenog terenca greškom odvezao automobil bez njega, pretpostavljajući da je već ušao u vozilo.

Nedugo potom prenos je prekinut, a mađarski mediji kasnije su javili da je i Hanko završio u pritvoru.

Mađar se odrekao sopstvenog imuniteta

Istog dana parlament je ukinuo i poslanički imunitet premijeru Peteru Mađaru. Reč je o slučaju iz juna 2024, kada je jednom muškarcu oduzeo mobilni telefon kojim ga je snimao u noćnom klubu i bacio ga u Dunav.

Mađar je sam tražio ukidanje imuniteta. Taj potez mnogi vide kao pokušaj da pokaže kako isti standardi važe za sve političare. Međutim, potez nosi i određeni rizik, jer bi eventualna osuđujuća presuda mogla da ugrozi njegov poslanički mandat.

U govoru u parlamentu Mađar je napao Fides i KDNP poredeći svoj slučaj sa milijardama koje su, kako tvrdi, nestale tokom prethodne vlasti. „Koliko bi stotina hiljada telefona trebalo baciti u Dunav da bi se dostigao iznos novca koji je ukrala mafija Fidesa i KDNP-a?“, upitao je premijer.

Spor oko državnog tužioca

Pored samih korupcionaških istraga, nova vlast sukobila se i oko izbora novog glavnog državnog tužioca. Poslanička grupa Tisa odbila je kandidata kojeg je predložio predsednik države Andraš Baka. Razlog je tvrdnja da je brat kandidata Zoltana Satmarija povezan sa slučajem poznatim kao „zlatni konvoj“.

Ta afera odnosi se na događaje iz marta 2026. kada su mađarske vlasti zaustavile legalan transport novca i zlata iz Ukrajine. Tada su pojedini političari Fidesa insinuirali da je opoziciona Tisa finansirana iz Ukrajine.

Danas se zbog tog slučaja vode istrage za zloupotrebu službenog položaja. Viktor Orban za sada nije osumnjičen, ali pojedini pravni stručnjaci smatraju da bi istraga mogla da se proširi.

Između pravne države i želje za osvetom

Iako Peter Mađar formalno insistira na nezavisnosti pravosuđa, njegovi javni nastupi često ostavljaju utisak da unapred očekuje određene ishode sudskih postupaka.

Istovremeno, pritisak javnosti je ogroman. Prema istraživanjima javnog mnjenja, velika većina Mađara smatra da je prethodni sistem bio sistemski korumpiran i često ga opisuje kao „mafijašku državu“. U javnosti se zato sve češće čuje zahtev da se što pre vide konkretni rezultati istraga i presude.

Upravo tu nastaje dilema nove vlasti. S jedne strane postoje očekivanja birača za brz obračun sa starim režimom, a s druge potreba da se svi postupci vode u skladu sa principima pravne države.

Zbog toga pojedini ugledni kritičari Orbanove vlasti upozoravaju na oprez. Poznati advokat Đerđ Mađar, koji je godinama vodio procese vezane za ljudska prava i vladavinu prava, pozvao je na „razboritost, strpljenje, smirenost, disciplinu i profesionalnost“.

Prva velika hapšenja pokazuju da je „Operacija Čistilište“ konačno počela. Ostaje, međutim, otvoreno pitanje da li će se pretvoriti u dugotrajan i pravno održiv obračun sa korupcijom ili u politički spektakl koji će dodatno produbiti podele u mađarskom društvu.

(Danas, foto: Pixabay)