Srbija će se staviti na mračnu stranu istorije i dokazati svoju perfidnu poliltiku prema susedima ako Ratko Mladić, osuđenik za genocid, u toj državi bude sahranjen uz sve vojne počasti, ocenjuju sagovornici DW-a.

Nekadašnji general Vojske Republike Srpske (VRS) Ratko Mladić umro je 27. avgusta u Hagu. Tamo je izdržavao kaznu doživotnog zatvora pošto je pravosnažnom presudom Mehanizma za međunarodne krivične sudove (Mehanizam) 2021. godine proglašen krivim za genocid u Srebrenici, za zločine protiv čovečnosti i kršenja zakona ili običaja ratovanja tokom rata u BiH.

Mehanizam, naslednik Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), saopštio je da je Mladić umro u pritvorskoj jedinici u Hagu gde je čekao donošenje odluke u kojoj državi će izdržati ostatak kazne.

Ministar pravde Srbije Nenad Vujić je nekoliko sati pošto je objavljena vest o Mladićevoj smrti izjavio za banjalučku Alternativnu televiziju da će bivši general VRS biti sahranjen uz najviše državne počasti i dodao da će o mestu sahrane odlučiti njegova porodica.

„Skandalozna izjava ministra Vujića je logičan nastavak dosadašnjih izjava, ali aktivnosti srpskih zvaničnika i celokupnog odnosa države Srbije prema odlukama MKSJ i Međunarodnog suda pravde. Ako bude realizovana, to neće biti samo deo predizbornih kalkulisanja, već još jedan u nizu dokaza zvanične politike sećanja Srbije koja ne počiva na idealu istine, već na relativizaciji zločina“, kaže za DW Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije.

„Cementiranje“ uloge Srbije

Vujić je rekao i da Srbija očekuje od Mehanizma informacije o tome šta treba da uradi da bi preuzela Mladićevo telo. „Spremni smo da, ukoliko bi rekli da dođemo sutra ujutru, budemo u Hagu i preuzmemo telo generala Mladića“, naglasio je Vujić.

Advokat Mihailo Pavlović ocenjuje da takvim izjavama Srbija želi da „zacementira svoju ulogu u izvršenom genocidu u Srebrenici”.

„Okolnost da je Međunarodni sud pravde presudio da Srbija nije izvršila, niti bila saučesnik u genocidu u Srebrenici (iako je istovremeno presudio da Srbija nije sprečila genocid u Srebrenici 1995. godine) kao da nije dovoljna predstavnicima vlasti u Srbiji. Teško je otrgnuti se utisku da dajemo sve od sebe da ipak preuzmemo ulogu u najtežem mogućem zločinu koji je izvršen u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, naglašava Pavlović, koji je i pravni stručnjak za pitanja ratnih zločina.

Dodaje da se preuzimanjem tela, uz sahranu sa najvišim vojnim počastima osuđenom ratnom zločincu, Srbija „otvoreno stavlja na mračnu stranu istorije, bez namere da se suoči sa zlom koje je izvršeno na prostoru bivše Jugoslavije“.

„Ovakvim potezima pokušava se pojačati već kreiran narativ u srpskoj javnosti o Srbiji kao jedinoj ili najvećoj žrtvi ovih ratova i nepravdi koja je zahvatila samo srpski narod, kako javnost suštinski nikada ne bi dobila priliku da objektivno sagleda ulogu Srbije u ovim ratovima i zločine koje su izvršili pojedini pripadnici ovog naroda“, ističe Pavlović.

Vlasti – „ignorisanje presuda“

Na Vujićevu izjavu reagovala je Evropska komisija (EK) i za Radio Slobodna Evropa saopštila da je, u slučaju da Mladić bude sahranjen u Srbiji, „na srpskim vlastima je da potvrde eventualnu ulogu koju bi mogle imati u organizaciji ili sahrani Ratka Mladića“.

EK je dodala da je veličanje ratnih zločinaca „u suprotnosti sa najosnovnijim evropskim vrednostima i da tome nema mesta ni u EU ni u zemljama kandidatima za članstvo u EU“.

Aleksandar Vučić je u petak (28.8) dao nešto odmereniju izjavu od Vujića, ali nije osudio niti se distancirao od ministrove najave da će Mladić biti sahranjen uz sve vojne počasti. Osudio je, kako je rekao Hag, zato što je želeo „Mladićevu smrt iza rešetaka“.

„Nisu želeli da dopuste da general umre u Srbiji, da umre tamo gde je želeo, to je anticivilizacijsko ponašanje, ponašanje bez presedana i bez opravdanja“, rekao je Vučić tokom posete Osečini.

Sud u Hagu je i prema mišljenju ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića pokazao svoje, kako je naveo na Instagramu, anticivilizacijsko lice, jer je odbio zahtev da Mladić poslednje dane provede u Srbiji.

Manojlović Pintar ističe da su „uporišne tačke režima u Srbiji već godinama ignorisanje i obesmišljavanje dokazanih presuda za ratne zločine, veličanje ratnih zločinaca, nepostojanje empatije prema žrtvama druge nacije i vere, te negiranje genocida u Srebrenici i potpunog vojnog i političkog poraza u svim ratovima koje je Srbija počela i vodila devedesetih godina“.

„Sahrana osuđenog ratnog zločinca uz državne počasti biće još jedan dokaz perfidne politike prema susedima koja je konstantni izvor tenzija u regionu, ali i osmišljenog manipulisanja i obmanjivanja građana Srbije. Svi znamo da se na lažima, a posebno na ovako monstruoznim lažima, ne mogu graditi društvene vrednosti, niti pravna i odgovorna država“, kaže Manojlović Pintar.

Opozicija – za jedne zločinac, za druge heroj

Na smrt Ratka Mladića reagovale su i opozicione stranke; među njima Stranka slobode i pravde koja je istakla da „niko ko je počinio zločin ne može biti uzor budućim generacijama“.

Demokratska stranka je navela da smrt pojedinca „ne može izbrisati odgovornost za počinjene zločine“, dok je Zeleno-levi front poručio da „ostaje obaveza da se istina o genocidu u Srebrenici i drugim ratnim zločinima nikada ne zaboravi niti relativizuje“.

Predsednik Nove demokratske stranke Srbije Miloš Jovanović je izjavio da je Mladić predvodio borbu za slobodu srpskog naroda, dok je za pokret Mi, snaga naroda Mladić – heroj Odbrambeno-otadžbinskog rata.

Devet godina suđenja

Ratko Mladić uhapšen je u Srbiji 2011. godine posle 15 godina skrivanja. Suđenje pred MKSJ mu je počelo 2012. godine. Prvostepenom presudom, utemeljenom na 9.914 usvojenih dokaznih predmeta i svedočenju 591 svedoka, Mladić je osuđen za genocid u Srebrenici, progon i ubistva u opštinama širom BiH, kao i za terorisanje i ubistva civila u Sarajevu. Žalbeno veće Mehanizma je 2021. godine potvrdilo izrečene presude.

Da li bi Srbija, kada bi Mladić bio sahranjen uz najviše državne počasti, mogla pravno da odgovara imajući u vidu težinu zločina za koje je osuđen?

„Nisam siguran da bi postojala takva vrsta uporišta za sudski postupak, ali bi se stvorio prostor da žrtve, odnosno članovi njihovih porodica potencijalno iniciraju postupak protiv Srbije zbog koraka koje Srbija preduzima, a koji suštinski veličaju jednog ratnog zločinca“, kaže Pavlović.

Objašnjava da bi u tom slučaju bila reč o povredi prava na život i zabrani diskriminacije u vezi sa ovom vrstom povrede.

„Moj utisak je da Srbiji, u ovom trenutku, to ne bi bilo od prevelikog značaja jer je želja za zauzimanjem stolice u mračnom hodniku istorije devedesetih jača od bilo kakvih drugih posledica koje srpski narod može da doživi takvom odlukom njenih vlasti“, zaključuje za DW Mihailo Pavlović.

(Deutsche Welle/foto: Autonomija)