Istoričar Petar Žarković sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu izjavio je večeras da je Jugoslavija nakon Drugog svetskog rata izgradila vrlo ozbiljan ugled u celom svetu i bila vrlo ozbiljan akter svetske istorije.

„Naše diplomate iz tog vremena, koje su izrasle kao pobednici iz Drugog svetskog rata i iz sukoba sa Staljinom, bile su apsolutno ravnopravne sa vodećim svetskim političarima“, rekao je Žarković na predstavljanju njegove knjige „Marko Nikezić – diplomata u središtu hladnog rata“, u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine.

Dodao je da ovo društvo ne može da se odrekne te vrste kapitala iz prošlosti, kada je bilo aktivan subjekt istorijskih promena, kada nije odlučivao niko umesto tog društva.

“Stvari će doći na svoje mesto. Ljudi putuju, idu, rade, sporazumevaju se, jugoslovenski prostor je i dalje vrlo dinamičan, jer nas spaja jedno vredno nasleđe zajedništva i solidarnosti”, naveo je Žarković.

Sociolog Aleksej Kišjuhas sa Filozofskog afkulteta u Novom Sadu rekao je da je jugoslovenska diplomatija nekada bila subjekt svetske politike, a ministri inostranih poslova bili su veliki ljudi poput Koče Popovića, Marka Nikezića i drugih, dok su današnji ministri inostranih poslova Srbije osobe poput Ivice Dačića ili Marka Đurića.

“Marko Nikezić je bio modernista i vrlo dosledni protivnik srpskog nacionalizma, bio je zapadnjak, bio je za decentralizaciju, za pluralizaciju društva. On je kritikovao je patrijarhalne odnose i u porodici i u državi”, rekao je Kišjuhas.

Ocenio je da Jugoslavija i dalje živi i kod mladih generacija i dodao da bi bilo dobro da se mnogo više razgovara o tome.

“Naše studente koji protestvuju su podržali studenti iz svih zemalja nekadašnje Jugoslavije. To puno govori o činjenici Jugoslavije, Uostalom, mi predajemo ir adimo na fakultetima i institutima koji su izgrađeni u periodu Jugoslavije. Jugoslavija je bila najveći poduhvat modernizacije na ovim prostorima. I to će ostati da traje, koliko god pokušavali da urade suprotno”, kazao je Kišjuhas.

Tara Tepavac sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu postoji jedna cela generacija ljudi koja je odrasla u školstvu koje je promovisalo revizionističku, dogmatsku sliku istorije.

„Zbog toga se Jugoslavija posmatra uglavnom kao veoma totalitarna, autoritarna država. Ali, već i Marku Nikeziću vidimo da je i te kako bilo ljudi koji su smeli i umeli da kažu svoje mišljenje. To je nauk za nas, mlađe generacije, da imamo uzore u prošlosti na koje možemo da budemo ponosni. A sada imamo i istoričare mlađe generacije koji su svesni toga i bave se time u svojim istraživanjima“, kazala je Tara Tepavac.

Istoričar Milivoj Bešlin sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu rekao je da je jugoslovenska spoljna politika bila u stvari globalna spoljna politika, što na ovom prostoru nikada ni pre ni posle nije bilo ponovljeno.

“Jugoslavija je bila zemlja pobednica, a današnja Srbija neprestano neguje gubitnički narativ”, kazao je Bešlin.

Dodao je da je Nikezić odbio da ga Slobodan Milošević rehabilituje i da je konstatovao da „Srbija neće promene“.

(Autonomija)