Skip to main content

Pedofili vrebaju iz sajber jazbina – može da se desi svima, ne samo ‘drugima’ (VIDEO)

Građani 28. sep 2022.
7 min čitanja

Neformalna grupa “Stop pedofiliji” dejstvuje na intenetu. Članovi grupe su napravili nekoliko lažnih dečijih profila, koji plutaju društvenim mrežama: “Kada smo otvorili jedan od tih profila, desilo se da se za tri dana javilo sto osoba zainteresovanih za ‘druženje’ sa devojčicom. Neki su se krili iza dečjih i ženskih profila, a neki od njih su međusobno bili povezani virtuelnim prijateljstvima. U takvim slučajevima posumnjamo na trgovce ljudima”, ispričao je za VOICE član grupe “Stop pedofiliji”.

„Važno je razumeti da je trgovina ljudima u digitalnom svetu realnost. Mi često imamo stav da ako se ne dešava u ovoj opipljivoj realnosti, onda to i nije tako strašno, da to nije trgovina ljudima, da te žrtve ne doživljavaju traumu jer ’pa šta – to je samo na internetu’: u sajber-jazbinama, na dark-vebu, društvenim mrežama ili u nekom sličnom kontekstu”, kaže za VOICE dr Nada Padejski Šekerović, članica Tima za borbu protiv trgovine ljudima Grada Novog Sada.

Društvene mreže i ostale aplikacije koje služe za komunikaciju, sredstva su za vrbovanje budućih žrtava trgovine ljudima i, u tom kontekstu, za rasturanje pornografskog materijala nastalog seksualnim zlostavljanjem i silovanjem devojaka i dece u lajvovima emitovanim iz sajber-jazbina. Istraživanja Interpola pokazuju da, što je žrtva mlađa – zlostavljanje je brutalnije. Sobe za četovanje i digitalne grupe su sredstvo povezivanja trgovaca ljudima sa korisnicima usluga nastalih eksploatacijom žrtava.

Vrbovanje

Vrbovanje, odnosno regrutacija predstavlja prvu fazu u procesu trgovine ljudima. Najzastupljenije je lažno predstavljanje u svrhu vrbovanja putem interneta: lažni oglasi i poslovne ponude, lažno predstavljanje radi upoznavanja. Čak 70 odsto devojaka i žena koje su na ovaj način vrbovane postale su žrtve trgovine ljudima u pornografske i seksualne svrhe, dok je preostalih 30 odsto vrbovano da bi se nad njima izvršio drugi oblik nasilja, poput silovanja i razbojništva. (izvor: publikacija “Iza ekrana”, NVO ATINA)

U svetu je registrovano više od 4,5 milijarde korisnika društvenih mreža. U Srbiji internet koristi 80 odsto stanovništva. Pandemija je dodatno povećala korišćenje interneta, jer se tokom 2020. praktično sva komunikacija preselila u digitalni prostor, i u velikoj meri tu i ostala. Uz to, negativni ekonomski efekti izazvani pandemijom utiču da se u Srbiji, već pogođenoj nerazmrsivim spletom korupcije, siromaštva i manjka mogućnosti, mnogo ljudi okreće svuda dostupnom internetu u potrazi za poslom: “Osamdeset do devedeset posto osoba koje završe u lancu trgovine ljudima, završe na osnovu lažnih ponuda za posao”, za VOICE kaže Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA.

U kontekstu trgovine ljudima u digitalnoj sferi, zastupljen je i specifičan vid nasilja kojim se trgovci ljudima služe “kako bi devojke i žene ucenjivali, pretili im, omalovažavali ih, neovlašćeno snimali ili distribuirali pornografski materijal čiji su akteri i deca”, navodi se u analizi “Iza ekrana”, koju je publikovala organizacija ATINA. Andrijana Radoičić Nedeljković, koordinatorka direktne podrške NVO Atina, za VOICE kaže da je broj žrtava sajber-trafikinga daleko veći od registrovanih: “Stav ‘Atine’ je da ne bi trebalo praviti razliku između povrede ljudskih prava u fizičkom i digitalnom prostoru”.

„Trgovina ljudima je godinama u porastu, što samo govori o tome da se oni koji čine zločin brže prilagođavaju promenama u društvu nego oni koji treba da taj isti zločin spreče.” (Ana, 20, žrtva trgovine ljudima; izvor: ATINA)

Proganjanje i pretnje najčešći oblici nasilja

Jedan od trenutno najzastupljenijih vidova trgovine ljudima u Srbiji je onaj u cilju radne eksploatacije, kaže Hristina Piskulidis, objašnjavajući vezu tog trenda sa novim tehnologijama i njihovim uticajem na problem trgovine ljudima: “Ono što je bitno da kažem je da su trgovci ljudima vrlo vispreni i brzi, i da se zapravo ogroman broj ljudi vrbuje preko lažnih oglasa na internetu. Mi imamo poplavu tih oglasa i na društvenim mrežama, i na portalima koji se bave plasiranjem oglasa, jer ne postoji zakonska regulativa koja ograničava vas kao oglašivača, u smislu da proveravate da li je oglas istinit ili ne. Nekada su te lažne ponude za posao dolazile od prijatelja, nalazile se na banderama i autobuskim stajalištima, a danas su većinom na internetu.”

Hristina Piskulidis: “Ogroman broj ljudi vrbuje se preko lažnih oglasa na internetu”

Osim lažnih oglasa za posao, što može da se podvede pod vrbovanje putem interneta, postoji još oblika zloupotrebe u digitalnom okruženju, koji se direktno dovode u vezu sa krivičnim delom trgovine ljudima. Najzastupljeniji su neovlašćeno snimanje, distribucija i korišćenje digitalnog sadržaja kao sredstva prinude.

Zajedničko pobrojanim digitalnim zloupotrebama jeste nasilje, čiji je počinilac najčešće osoba koju je žrtva upoznala putem inteneta. Međutim, alarmantno je što su u čak 28 odsto slučajeva koje je ATINA analizirala, počinioci digitalnog nasilja bile osobe koje je žrtva poznavala – u najvećem broju slučajeva partner, a za njim slede članovi porodice. Najčešći oblici nasilja koje su u digitalnom okruženju doživele žrtve trgovine ljudima, jesu proganjanje i pretnje.

Proganjanje, koje izaziva osećaj bespomoćnosti i neprestanog stresa, iskusila je polovina žrtava trgovine ljudima.

“S jedne strane, ono ugrožava fizičku slobodu osobe, dok s druge strane stvara trajne psihološke posledice” (Sara, žrtva trgovine ljudima. Izvor: ATINA)

Za potpuno razumevanje mehanizma trgovine ljudima na internetu najznačajnije su pretnje, sa kojima se suočilo čak dve trećine registrovanih žrtava. Iako su u velikom broju slučajeva pretnje bile upućivane u cilju promene iskaza žrtve u krivično-pravnom postupku, ono što najčešće dovodi ljude u položaj žrtve trgovine ljudima je pretnja da će njihove fotografije i video-snimci biti javno objavljeni ili poslati njihovim porodicama.  

Najranjiviji korisnici interneta su deca

“Pedofilija na internetu vrlo lako sklizne u seksualni trafiking, jer se među pedofilima nalaze i trgovci ljudima. Dovoljno je da fotografija ili snimak obnaženene devojčice, koju joj je pedofil na prevaru izvukao predstavljajući se na svom profilu kao, na primer, njena vršnjakinja, postane s jedne strane predmet trgovine na internetu, a s druge sredstvo kojim se dete ucenjuje. Nakon toga, trgovci od deteta mogu da traže šta god hoće”, kaže nam sagovornik iz grupe “Stop pedofiliji”.

Distribucija digitalnog sadržaja u čijem nastanku učestvuju deca, smatra se neovlašćenom i predstavlja krivično delo ukoliko prethodno nije pribavljena saglasnost roditelja ili deteta.

“Više puta smo imali dojave od ljudi iz Evrope, koji su nam skretali pažnju na neki profil na Fejsbuku. Mi taj profil onda počnemo da pratimo jer na taj način dolazimo do stranica i grupa gde se razmenjuje pornografija u kojoj učestvuju deca. Tamo se otvoreno postuju ponude, a krajnji dogovori se rade u inboksu”, kažu nam iz grupe “Stop pedofiliji”.

“Na mesindžeru smo videli takve stvari, takve gadosti, da nam je posle trebalo nekoliko dana da dođemo sebi”.

Seksualna eksploatacija uživo je specifična jer povezuje realni i digitalni prostor. Žrtve trgovine ljudima, uključujući i decu, prisiljene su da vrše seksualne radnje, nalazeći se u seksualnom ropstvu. Još jedan užasan oblik eksploatacije uživo jeste silovanje pred kamerama, koje čini osoba koja je trgovcu dala novac za to ili ga čini sâm trgovac ljudima. Osim što se čin, u realnom vremenu, prenosi za klijentelu koja je platila gledanje lajva, on biva i snimljen, a zatim postavljen na internet kao jedna vrsta pornografskog sadržaja.

Pre pet godina je u Bačkom Petrovom Selu zabeležen slučaj u kojem je u sajber-jazbini – fizičkom prostoru opremljenom računarom sa web-kamerom, internetom i digitalnim novčanikom, snimano i prenošeno seksualno zlostavljanje dece, koje se moglo pratiti uz novčanu nadoknadu. Reč je o jezivoj, a najunosnijoj vrsti trgovine ljudima, jer kad snimak postane viralan dostiže na stotine hiljada plaćenih pregleda.

“Jako je važno da znamo da sajber-trafiking ima bezgranični domet, i praktično ga može biti svuda gde ima interneta”, upozorava Nada Padejski Šekerović i ukazuje na još jednu internetsku platformu, dark web. Reč je o hiljadama javno vidljivih veb-lokacija kojima svako može da pristupi, ali se internetski saobraćaj šifruje tako da je, u teoriji, nemoguće uporediti poreklo saobraćaja sa njegovim odredištem. Izbegavanje nadzora i cenzure može da bude korisno (primer je servis Vikiliks, kreiran da prihvati curenje podataka iz anonimnih izvora), međutim, u slučaju sajber-trafikinga, dark veb je označen kao najcrnje tržište pornografije u kojoj su učesnici deca.

Interpol

Interpolova baza podataka o međunarodnoj seksualnoj eksploataciji dece je organizovala globalnu platformu, koja omogućava svim inspektorima iz oblasti seksualnog zlostavljanja dece da razmenjuju informacije sa kolegama iz 68 zemalja širom sveta. Istraživanja Interpola pokazuju da što je žrtva mlađa, zlostavljanje je brutalnije. Više od 60 odsto neidentifikovanih žrtava bilo je predpubertetsko, uključujući i odojčad.

Do zaključenja teksta nismo dobili odgovore od Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, na pitanja u vezi postojanja sajber-jazbina u Srbiji, koje su eventualno otkrivene tokom sprovođenja kontinuirane policijske akcije “Armagedon”.

Broj žrtava deset puta veći od zvaničnog

U periodu januar – avgust 2022. državna institucija Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima zvanično je identifikovala 44 žrtve trgovine ljudima. U statističkim izveštajima o broju žrtava trgovine ljudima ne postoji kategorija koja bi se odnosila samo na žrtve trgovine ljudima na internetu. Hristina Piskulidis iz organizacije ASTRA nam kaže da je procena stručnjaka da je broj žrtava desetostruko veći i da bi jasnija statistika uzrokovala i jasnije mere prevencije.

“Dok ne sagledamo problem sa svih uglova, mi nećemo znati ni tačan broj žrtava, ni način na koji su vrbovane, ni kako sa time da se nosimo. Poenta je povećati budnost u svakom segmentu i na svakom nivou, da bismo znali obim problema. A kad znamo obim problema, onda postoji mogućnost i da konkretno razmišljamo o rešenjima”, smatra Piskulidis. Na pitanje da li naše institucije imaju kapaciteta za praćenje svakog segmenta i svih nivoa problema trgovine ljudima, odgovara da “na osnovu onoga što se do sada dešavalo, ili nemaju kapaciteta, ili nemaju volje”.

Andrijana Radoičić Nedeljković za VOICE kaže da je broj žrtava sajber-trafikinga daleko od realnog. Razlog za to vidi u nedovoljnom kapacitetu stručnih službi: „Potreban je multisistemski pristup problemu i više znanja nego što profesionalci koji se trenutno bave ovim problemom imaju. Treba pozvati stručnu javnost Srbije da se uključi i treba permanentno edukovati decu”, smatra Radoičić Nedeljković.

“Velika količina materijala koji prikazuje zlostavljanje dece i koji se prijavljuje prevazilazi trenutne kapacitete organa za sprovođenje zakona širom sveta”, upozoravaju iz organizacije Centar za sigurni internet. “Net patrola” je projekat ove organizacije koji uključuje prikupljanje informacija i vršenje procene da li je sadržaj ilegalan. Ukoliko jeste, prijavu prosleđuju nadležnim organima i, ako je potrebno, internetskom provajderu radi uklanjanja sadržaja sa interneta.

Koliko si blizu?

ASTRA je 21. septembra započela kampanju “Koliko si blizu?”, u cilju informisanja i prevencije  trgovine ljudima. Tim povodom je na Trgu republike u Beogradu postavljena instalacija “Lavirint trgovine ljudima”, kojom ASTRA želi da približi građanima iskustvo žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

Sagovornik iz neformalne grupe “Stop pedofiliji” objašnjava da su se okupili da bi, prvenstveno, upozorili javnost na osobe koje putem interneta vrebaju decu i trguju njihovim fotografijama i snimcima sa veb-kamera. “Unazad pet, šest godina smo otkrili veliki broj pedofila u celom regionu”. Napominje da imaju dobru saradnju sa policijama većine zemalja bivše Jugoslavije.

 “Deca i žene su najčešće žrtve trgovine ljudima, i to je tako i u digitalnom kontekstu”, kaže Nada Padejski Šekerović, i upozorava: “Važno je da roditelji budu svesni da se trgovina ljudima ne dešava tamo negde, da naše dete koje satima sedi ispred ekrana jer je pobogu raspust, jer mi puno radimo, zauzeti smo, ili iz bilo kojih drugih razloga, može da postane žrtva trgovine ljudima i sedeći u svojoj sobi, kroz ekran monitora i vidokrug veb-kamere.”

Gordana Momčilović Ilić (VOICE)