U poniženoj Srbiji, u poniženoj Vojvodini, Novi Sad je posebna meta radikalštine. Kamarili na vlasti ogrezloj u prostakluku, grabeži i korupciji ništa nije sveto. Ni urbani identitet grada, ni kulturološka istorija i specifičnost, ni nekad ugledne institucije, ni ekologija. Nisu joj naravno važni ni ljudi, građani, sem kao masa kojom nikogovići mogu manipulisati i na manipulacijama ljudima bezočno parazitirati. Primera je bezbroj.

Proletos je grunula – očito u vrhovima vlasti osmišljena i pripremana – skandalozna hajka na uglednog profesora novosadskog univerziteta i uglednog novinara Dinka Gruhonjića, kojem se staljinističkim metodama montirala gadost kakvu valjda samo radikalština može da priredi čestitim ljudima. Onima koji bez okolišanja ukazuju na radikalski kal u kojem živimo, koji upozoravaju na pogubnost vladanja radikalštine, koji pred svakakvim gadostima i nepodopštinama radikalštine ne zatomljuju moralne obaveze i ne povijaju glavu, onima koji ne prodaju veru za naprednjačko-radikalske večere i sinekure. Profesor Gruhonjić radikalštini godinama smeta i kao novinar – jedan je od ređih koji u medijskom blatu Srbije i sramoti profesije ne ćuti i ne okoliša, koji ukazuje na pogubnost kleronacionalističke politike koja iza sebe niže poraze, zločine i kriminal – i kao profesor na Filozofskom fakultetu, na Odseku za medijske studije koji obrazuje sad već generacije vrsnih novinara, onih najboljih koji u medijskom parlogu srozane Srbije časno obavljaju svoje poslove gde god im se ukaže prilika.

Hajka na profesora Gruhonjića imala je za cilj da radikalština jednim udarcem ubije tri muve – i da ućutka britkog i nepotkupljivog novinara, i profesora koji je studentima novinarstava moralni i profesionalni uzor, i da eliminisanjem časnog profesionalca razori i obesmisli Nezavisno društvo novinara Vojvodine i njegov portal na kojem se objavljuju tekstovi onih koji ne samo u Novom Sadu, Vojvodini i na prostoru bivše Jugoslavije uprkos šikanama nisu prodali dušu đavolu. Zbog toga je nepotkupljivi profesor Gruhonjić ne kamičak, nego kamenčuga u cipeli vladajućih nikogovića koji – kako vidimo ovih dana – preko svojih plaćenika, podanika, dobro podsaljenih proksija koji tobože samostalno, bez namere da se dodatno udvaraju vladajućoj bagri, na javnim mestima napadaju profesora. Vlast seiri, pravi se luda i ne odustaje od progona časnog čoveka. Progonom Gruhonjića šalje poruku svim njoj nepoćudnim i nepotčinjenim glasovima i delima razuma.

Za tropskih avgustovskih vrućina Novosađane je šokirala vest da piju vodu u kojoj ima ’valjkastih crva’, parazita. Ovu činjenicu građanima nisu obznanili oni koji su morali, oni koje građani preskupo plaćaju da im budu servis. Nije je obznanila ni nadležna gradska uprava, ni javno komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija (ViK). Nekontrolisano je procurila iz užeg kruga uprave ViK-a do jedne opozicione stranke, koja je to obznanila javnosti. Usledio je jajarluk gradske uprave – poznate po jajarlucima svake vrste, posebno kad je reč o arčenju gradskog građevinskog zemljišta i mešetarenju sa probranim investitotrima – koja je po običaju bruku i ugrožavanje zdravlja građana htela da zabašuri. Te ’dat je nalog nadležnim institucijama da hitno provere o čemu se radi’. Te valjkasti crvi nisu opasni po zdravlje ljudi, te neko namerno širi paniku među građanima, te ViK će tužiti one koji šire laži i uznemiruju građane i slične gadarije.

Kad je nadležna institucija – Institut za javno zdravlje Vojvodine – potvrdila da je vest ipak tačna, da Novosađani piju vodu u kojoj ima valjkastih crva, radikalština reaguje tako što hitno smenjuje direktora Instituta, stručnjaka profesora doktora epidemiologa, a na njegovo mesto postavlja ćerku visoke funkcionerke nekad radikala preimenovanih u SNS, sada guvernerke Narodne banke Srbije. Ćerka – stomatolog po obrazovanju – od ranije je poznata kao neko kome je za privatno školovanje za odlazak na predavanja iz Novog Sada u Beograd i nazad bio obezbeđen službeni prevoz. O nekidan objavljenoj impresivnoj imovinskoj karti ćerke guvernerke NBS, ovde ne govorimo.

Mesecima Novosađani u skandalozno dugim redovima čekaju pred šalterima nekadašnje ugledne Elektroprivrede Vojvodine – nekadašnjem simbolu Novog Sada i Vojvodine – radikalskom voljom utopljene u Elektroprivredu Srbije – kako bi reklamirali enormne račune za utrošenu električnu energiju. Po nepodnošljivim vrućinama uglavnom stariji svet, naše deke i bake kako bi rekao vrhovni šef radikalštine, čekao je da proveri otkud toliki računi za struju koji sa realnom potrošnjom nemaju veze. Na šalterima preopterećene službenice i službenici objašnjavaju da će računi biti korigovani, da je ’došlo do određenih smetnji u očitavanju brojila’ itd. itsl.

Zaista, skandal sa računima za utrošenu električnu energiju i prezir prema Novosađanima je, ako ne u rangu onog sa valjkastim crvima u vodi, onda nije daleko od njega. E sad, je li problem u tome što su građanima nedavno zamenjivana brojila, (’sat za struju’) – nedeljnik Radar piše o tome ko je kao jedini ponuđač na tenderu Elektrodistribucije dobio taj više nego unosan posao vredan milione evra – ili je problem u tome što je očitavanje brojila dobio aktivista SNS koji na stranačkim skupovima preko megafona diriguje skandiranjem publike koju zna se kako SNS okuplja na svoje skupove i kakve se scenografije na njima prave. Kakve su stručne kvalifikacije odlučile da SNS nasilnik dobije posao vredan milione evra, javnosti nije poznato. Bilo kako bilo, Novosađani redovne platiše utrošene struje, poniženi su i maltretirani čekanjem u beskrajnim redovima jer pristigle račune ne mogu da plate. I to se nije dogodilo samo za račune za jedan mesec, nego se ponavlja više meseci u eri sveopšte digitalizacije i modernizacije merne opreme.

Na Novosadskom univerezitetu letos je nastavljena bruka oko izbora Studentskog parlamenta na Filozofskom fakultetu. Vladajući radikalsko-naprednjački režim po svaku cenu želi da kompletan univerzitet – i studente, i nastavno osoblje, i upravljačku strukturu – stavi pod svoju kontrolu, pod svoju šapu, kao da mu nije dosta što je to već skoro u celini već ostvario i Univerzitet utuljio.

Na Filozofskom fakultetu trebalo je da se održe izbori za novi Studentski parlament, na čijoj pripremi i sprovođenju je dosadašnji kormupirani paralament – čiji su glavni članovi po instrukcijama tvoraca hajke na profesora Gruhonjića učestvovali u prolećnoj okupaciji Filozofskog fakulteta ultimativno zahtevajući da se profesor izbaci sa fakulteta – očito u koordinaciji sa SNS fakultetskim i vanfakultetskim strukturama. Aktivistička grupa studenata okupljena u mreži STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti – neformalna studentska organizacija koja se bavi letargijom mladih, podizanjem njihove svesti u oblastima politike i drugih problema u društvu sa kojima se susreću mladi, ali i ostali građani i građanke) suprotstavljala se nameštenim izborima, na kojima je trebalo da se pojavi samo jedna lista izraziti prorežimskih kandidata. STAV je sprečavao farsu od od izbora, zahtevajući da se najpre omogući formiranje još izbornih lista studenata, što je po rigidno krojenim dosadašnjim kriterijumima nemoguće. Režim – preko sebi već upodobljenog Rektorata i niza dekana ostalih fakulteta – nije odustajao da u celini zavlada Filozofskim fakultetom, pa je uz sramnu pomoć Rektorata i angažovanih anonimnih batinaša sa fantomkama koje je predvodio državni službenik na visokoj poziciji, ipak održao izbore i dodatno gurnuo čizmu u odavno odškrinuta vrata Filozofskog fakulteta. Namera mu je da ugasi i ono malo svetla u mraku univerziteta, koji bi trebao da je nepotkupljiva luča razuma, prosvećenosti i savesti, kad ono… kao i sve u današnjoj Srbiji.

Dok radikalština – duboko prodrla u sve sisteme i institucije grada, pokrajine Vojvodine i Srpske pravoslavne crkve – jednu kriminalnu bruku Novosađnima smenjuje drugom, ne snoseći bilo kakvu odgovornost (naprotiv, preti tužbama onih koji je l’da ’šire lažne vesti i podstiču paniku’), arči najvitalnije gradske resurse po volji i želji urbanističke mafije ponižavajući Novosađane dodatno ih – po sebe profitabilno – okivajući betonom lišeno iole razumnih kriterijuma.

No, istine radi, nije sve ni do radikalštine. Mnogo je više do Novosađana koji pristaju – mnogi i podržavaju – radikalštinu, koja je i Novi Sad, i Vojvodinu, i Srbiju srozala u moralni a ne samo u egzistencijalni glib i beznađe.

(Autonomija/foto: Autonomija)