Nakon turbulencija u Pokretu slobodnih građana, političke alternative koja je okupljala veliki deo građanski opredeljenog dela društva u dominantno desničarskoj Srbiji, deo vođstva Pokreta koji je iz njega istupio pokrenuo je inicijativu za osnivanje Građanskog demokratskog foruma. O čemu se radi i treba li podržati ideju o osnivanju još jedne u moru uglavnom jalovih političkih stranaka i pokreta?

Nakon – doskora se činilo, beznadežne letargije građana, iako Vučić već godinama bez ikakvih skrupula demonstrira sve besprizornije autokratsko nasilje nad društvom – građani su počeli da se bude i bune. Sad već mesecima protestuju širom Srbije protiv sve goreg stanja u okupiranom društvu. Dostojanstvene šetnje protiču bez ikakvih ekscesa i ostrašćenosti iako naprednjačka vlast ne preza od pokušaja da ih na svaki način kompromituje i da ih predstavi kao rušenje sve većeg jelda blagostanja u državi. Demonstranti ne pokazuju entuzijazam ni prema opoziciji, valjda ne zaboravljajući grehe najistaknutijih opozicionara kad su bili na vlasti. Među njim ima, vidljivo je po parolama i transparentima, sledbenika ekstremne desnice koja bi da se oko ključnih pitanja Srbije – oko Kosova, EU, odnosa prema Vojvodini, odnosa prema klerikalizmu i konzervativizmu, prema antifašizmu i revizionizmu starije (Drugi svetski rat) i novije istorije (razaranje Jugoslavije, odnos prema zločinima i ratnim zločincima) – nadmeće sa bešćutnim radikalima na vlasti, ako je sa njima u tom smislu moguće ikakvo nadmetanje. Među demonstrantima ima i konfuzne ekstremne samozvane levice koja za sve probleme Srbije i sveta odgovornost svaljuje na jelda kapitalizam, imperijalizam i globalizam.

Sa druge strane na ovim protestima, i pored sjajnih istupa mnogih govornika, nisu dovoljno eksplicitno osuđeni temelji srpske propalosti – ksenofobija, nacinalizam, zabašurena ratna politika i prećutani ratni zločini kao rodno mesto svih devijacija koje nas decenijama dave, i protiv kojih se opravdano protestuje ne prvi put. Kritika pravih uzroka agonije Srbije dolazi samo iz građanskih krugova, koje sticajem nesrećnih okolnost nikako da uspostave pouzdanu, nekompromitovanu političku organizaciju zavidnijih organizacionih i operativnih sposobnosti. Može li se s tim političkim i nadasve moralnim deficitom sadašnje dominantne opozicije – prećutkivanjem pravih uzroka agonije Srbije i kritikom samo rđavih posledica kleronacionalističke prevlasti zadnjih decenija, te nedovoljno jasnim stavom o pristupanju EU – uopšte išta postići u obnovi Srbije? Teško. Nema tih političkih alhemičara desničara i “novih lica srpske politike” koji sa ofucanim starim zabludama i prećutanim političkim i ratnim gresima – mogu postići obnovu moralnog poretka i spasonosno preobratiti Srbiju.

Zbog svega navedenog, uprkos pravom galimatijasu od sijaset skoro kao jaje jajetu sličnih političkih stranaka i pokreta ili baš zbog toga – treba podržati ideju za formiranje Građanskog demokratskog foruma kao stranke koja će zastupati građanske ideje i vrednosti. Na toj strani političkog spektra u Srbiji pravo je siromaštvo. Konačno, građani Srbije kojih uprkos katastrofalnim političkim okolnostima koje se kreiraju zadnjih decenija nije malo, kojima je nacionalizma i desničarenja svake vrste preko glave – treba da imaju na šta da se politički oslone i za koga da glasaju.

(Autonomija)