Mirko Đorđević piše o noćnom letu Aleksandra Vučića za Moskvu odmah po proglašenju preliminarnih pobednika parlamentarnih izbora. Gle čuda, tamo je u prolazu (?) sreo Ivicu Dačića. Neobične istovremene i, koliko se dalo razabrati, odvojene posete Moskvi doskora vladajućeg dvojca, ovde su nekako prošle skrajnuto. Cinici bi rekli zbog kontrole medija informisanja i servilnosti „političkih analitičara“, koji su valjda poštovali volju posetilaca Moskve (Kremlja?) da posete prođu bez medijske pompe. Nije poznato da li je to bila i želja domaćina. Nisu bez osnova nagađanja da jeste. Nepoznato je da li su gosti putovali zasebnim avionima, vladinim (srpske ili ruske vlade?) ili komercijalnim, „Aeroflota“ ili pompezno reklamirane „Er Srbije“. O kojoj evo opet oživljava propagandna priča.

Đorđević se ne bavi spekulacijama, odnosno time šta li je bio pravi razlog neobičnih poseta. Jesu li po sredi bili zdravstveni problemi, privatni poslovi, prijateljske konsultacije? Možda primanje saveta, instrukcija? Božesakloni, direktiva? Od koga? Pa zna se valjda od koga u Moskvi servilni političari primaju savete i ostalo. Od Pussy Riot i proganjane ruske opozicije svakako ne. Spekuliše se o svemu i svačemu. Govori se o interesu Kremlja da Rusija, suočena sa početkom izolovanja od strane zemalja zapada zbog aneksije Krima, aktivira svoja politička uporišta. U koja je pod Putinovom vlašću dosta investirano. Dakako politički, višestruko više nego ekonomski. Pogotovo u zemlje čije su se vlasti dodvoravale Putinu i takoreći mu nudile da svoju zemlju pretvore u rusku guberniju. Srbija se sada Kremlju, suočenim sa sankcijama, našla pri ruci. Kao poručena.

U prilog tezi o aktiviranju ruskih političkih uporišta, nekako se nalaze aktivnosti ruskog ambasadora i poslovnih ljudi u Srbiji.

Čepurin posetio RTS

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin posetio je Radio-televiziju Srbije i razgovarao sa v.d. generalnog direktora RTS-a Nikolom Mirkovim i rukovodstvom naše kuće.
Na sastanku je bilo reči o saradnji RTS-a s ruskim televizijskim kanalima i produkcijama. Ambasador Čepurin smatra da potencijali za saradnju nisu dovoljno iskorišćeni i da bi razmenu kulturnih sadržaja dve zemlje trebalo unaprediti…
„Sada vidimo jako malo ruske savremene produkcije, uglavnom su zastupljene druge zemlje. Važno je da na programima bude više ne samo ruskih klasika već i filmova o modernoj Rusiji, jer to govori o stvarnosti i današnjem vremenu. Razgovarali smo o mogućnosti prikazivanja serija i filmova ruske TV produkcije na RTS-u, o razmeni televizijskih programa i o saradnji u oblasti izdavaštva, što je u interesu naroda obeju zemalja“, kaže ruski ambasador.

(RTS)

Pored servilnosti pred domaćim vlastodršcima, „vašem pravu da znate sve“ se sada nediplomatski preporučuje (prijateljski savet, sugestija, instrukcija?) da propagandno opslužuje i strani centar moći. Šta li je ambasador podrazumevao pod modernim ruskim medijskim sadržajima koje treba da gledaju i građani Srbije? Možda priloge nezavisnih producenata i autora o autoritarnosti vlasti, privilegijama podobnih oligarha, diskriminaciji manjina, proganjanju opozicije, položaju medija informisanja i ubistvima novinara, korupciji, sudstvu…? To bi ovdašnjem gledateljstvu dobro došlo da sagleda realni, a ne mitski život Rusije, u čijem zagrljaju naivno vidi svoj spas od vlastitih problema. Ili je ambasador pod tim podrazumevao režimsku medijsku propagandu koja uzdiže novog autoritarnog vođu u svojoj zemlji? Ako je i od ambasadora Rusije, mnogo je. I nepristojno. To što sebi u Srbiji dozvoljavju ruski ambasadori (njegova nedavna izjava da su „majmunska posla“ nemere nekih zemalja – Crne Gore – da pristupe NATO), primer je koliko nas kao zemlju ceni i poštuje. Doduše, nije on kriv. On štiti interese onog ko ga je poslao ovde. Krivi su njegovi domaćini, koji pred njim ponizno ćute. Kao što su donedavno ćutali i pred njegovim prethodnikom. Ruskoj ambasadi u Beogradu uručuju se (i primaju?) pogromaški spiskovi „srbomrzaca“, koje sačinjavaju ekstremni šovinisti zaljubljeni u Putinovo samovlašće. Da li bi šta slično u Moskvi smeo da radi naš ambasador (doduše sadašnji je prononsirani nacionalist i antievropejac) i naša ambasada? Malo morgen!

Naprasno nas pohode ruski biznismeni.

Uralvagonzavod razmatra poslovanje sa Železarom

Generalni direktor ruskog Uranvagonzavoda Oleg Viktorovič Sijenko potvrdio je danas u razgovoru sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem da ta kompanija razmatra poslovanje sa Železarom Smederevo.
Sijenko je istakao da je Uralvagonzavod procenio da bi se poslovanje sa Železarom u Smederevu mnogo više isplatilo nego investiranje u metalurški sektor u Belgiji i Francuskoj, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Srbije.

(RTV)

Nedavno je ista firma na međunarodnom tenderu odustala od poslovnog aramžmana sa Železarom Smederevo. Nije našla nikakav ekonomski interes. Šta se preko noći promenilo da ih primi baš predsednik Srbije Tomislav Nikolić?

Pre neki dan je svečano počela rekonstrukcija pruge Beograd-Pančevo duge celih 18 kilometara. Radovi vredni oko 90 miliona dolara finansiraju se iz ruskog kredita. Radovi su počeli uz prisustvo srpskih i ruskih zvaničnika na kojem je spominjana „večnaja družba“ dva naroda. Cinici kažu da su radovi počeli isto onako, kako je počelo uklanjanja šina odavno zaraslih u korov, na mestu budućeg „Beograda na vodi“. Jesu li radovi finansirani ruskim kreditom počeli slučajno baš posle početka izolacije Rusije? I ima li ikog danas na tom odavno zakorovljenom gradilištu?

Tamo gde se o javnim interesima, pa i odnosima među državama, raspravlja mimo javnosti, u užim krugovima vlastodržaca i interesnih grupa, spekuliše se svašta. Pa i o odnosima Srbije i Rusije. Između ostalog, govori se i to da će Rusija svaku aktivnost Srbije, koju oceni kao nelojalnu prema sebi, kazniti ucenom u vidu plaćanja duga od milijardu dolara za isporučeni a neplaćeni gas. Kao i ostalim mehanizmima ucena iz naftno-gasnog arsenala, u kojem je za sebe u odnosu na Srbiju zadržala privilegovanu poziciju. Cinici tvrde da će istim ucenjivačkim oružjem uslovljavati i budući sastav vlade Srbije i pogotovo njenu spoljnopolitičku orijentaciju. Neki idu još i dalje, pa tvrde i budući položaj svojih instaliranih lobista, poput direktora „Srbijagasa“.

Šta reći? Tako je to kad se, da prostite, da dupe pod kiriju, što kaže narod. Rusima ili bilo kome drugom, svejedno.

(Autonomija)