Od „jogurt revolucije“ Novi Sad doživljava poniženja i devastaciju. Materijalnu, kulturnu, identitetsku. Grad je objekat beskrupuloznog kulturološkog i identitetskog „preuređenja“ po meri onih koji organski ne podnose različitost. Šta drugo i očekivati od intelektualno i moralno inferiornih skorojevića, od te naplavine revolucije ološa. I ne samo to. Nekad izdašni materijalni resursi grada meta su besprizornih pljački nacionalističkih arivista. Nasilje nad Novim Sadom nažalost – uz kraće periode – traje do danas.

Posle brutalnog naleta „jogurtaša“ – kad su ukinuti svi profesionalni i moralni obziri – valjda najgori periodi grada su bili pod vladavinom „naše Maje“ i danas, pod vladavinom njezinih naslednika. Šteta nanesena gradu samo jednim kriminalnim ugovorom – sa ATP „Vojvodinom“ – meri se milionima i milionima evra. Do danas je afera izvan ozbiljne kriminalističke istrage i objektivnog sudskog procesa. O drugim štetama, posebno primitivnim zahvatima u identitet grada, u njegovo nasleđe i tradiciju, da i ne govorimo. „Naša Maja“ je u međuvremenu avanzovala do predsednice nacionalne skupštine.

Aktuelna gradska vlast na čelu sa SNS – skupljena s koca i konopca da sruši vlast izabranu na izborima 2012. i upodobiti je republičkoj – u raspodeli plena resor kulture poverila je opskurantima Treće Srbije. Tom otpadničkom mutantu ljotićevskih Dveri. Ništa čudno, jer šta se SNS kultura grada tiče. Njih interesuju materijalno unosniji resori, gde se vrte veće pare i gde su mogućnosti zbrinjavanja partijskog kadra mnogo veće.

Od preuzimanja resora kulture – izuzetno važnog za identitet grada – institucije kulture pod patronatom Treće Srbije prate skandali. S jedne strane nacionalističko oprostačenje svega i svačega, sa druge materijalne malverzacije bez ikakve kontrole. Tu i tamo u javnost procure insajderske informacije o rasipničkom trošenju sredstava građana. Taman posla da se time bave nadležne službe za kontrolu poslovanja. Kako bi se i bavile, kad malo koji korisnik gradskog budžeta nema putera na glavi. Kad bi se kontrolisalo rasipništvo Kulturnog centra Novog Sada (KC), „Informatike“, „Lisja“, svega što je pod kapom Treće Srbije, kontrolori bi morali da se pozabave i ostalim javno-komunalnim preduzećima i gradskim institucijama. A tu svako svakog drži u šaci. Zato su institucije i javna preduzeća pod kapom trećesrbijanaca bez ozbiljne kontrole poslovanja, bez obzira što njihov rad prati niz skandala. Nije čudno da je zato i nekada ugledni KC postao simbol ponižavanja Novog Sada. I zbog karaktera delatnosti, i zbog materijalnog poslovanja.

Javnost je saznala da je direktor KC Andrej Fajgelj stranačkoj koleginici Aleksandri Mandarić dodelio savetničku apanažu od tričavih 11 hilhada evra za nekoliko meseci angažovanja. Na stranu to što možemo zamisliti kakve savete u kulturi nude eks-dverjani. U nemogućnosti da i dalje „denfuje“ gafove koalicionih partnera, da ih relativizuje i preko njih prelazi, u nezgodnom položaju našao se i gradonačelnik Miloš Vučević. Da bi se blamaža besramnog trošenja sredstava građana u KC smirila, Fajgelj je verovatno u dogovoru sa predstavnicima SNS teatralno podneo ostavku.U patetičnom obraćanju javnosti kuka kako ga ruše opozicija, vlast i mediji, iako tobože iza njega stoje veliki rad i rezultati.

„Udesetostručene aktivnosti proglašavaju za sramotu, pošteno zarađenu platu za korupciju”, jada se Fajgelj. O kakvim rezultatima i aferama pod njegovim direktorovanjem KC je reč, pisano je dosta na ovom portalu. Gradonačelnik Vučević je izjavio kako ostavkom nije iznenađen. Činilo se da je bruka koliko-toliko smanjena. Javnost je očekivala i da će skandalozno visok honorar odobren savetnici doskorašnjeg direktora KC biti storniran, da će se gradonačelnik zbog besramnog rasipanja budžetskih para izviniti građanima. Kad ono, od toga ništa. Fajgelj i dalje ostaje na čelu Odbora koji priprema kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture. Verovatno i dalje sa dobrim honorarom (kolikim, javnost treba da zna), i dalje sa svakojakim putovanjima po svetu i visokim troškovima kampanje (kolikim, i to javnost treba da zna). Na toj nekontrolisanoj funkciji i dalje može angažovati vidimo kakve savetnike, sa vidimo kakvim honorarima.

Na direktorskom mestu KC naslediće ga stranački kolega Bojan Panaotović. Resor kulture grada i dalje ostaje u rukama eks-dverjana, čije izdašno finansiranje ostaje tajna. Hvale se da su protiv evropskih intergracija Srbije, pa se može nagađati kome je u interesu da ih finansijsira, u zemlji i inostranstvu.

Najnovija afera vezana za trećesrbijance i one koji ih u Novom Sadu tetoše – SNS – za sada se smirila farsom Fajgeljove ostavke. Eks-direktor KC ostao je samo bez jednog plaćenog mesta. A imao je jelda plemenite namere, da nas sa mesta direktora KC prosvetli, poćiriliči, da uvede red u slikarske pomodnosti, u nadiruću zapadnjačku dekadenciju, da nam dovodi Svetlanu Ražnatović na glavni gradski trg, da u KC vrati patriotske umetnike po meri trećesrbijanaca. Hteo je jelda da nas pouči i vrati pravom srpstvu. Svetonikolajevskom, ljotićevskom… Ovako, stvar će završiti malom stranačkom rokadom. Sramotno visoki honorar koji je Fajgelj dodelio savetnici stranačkoj koleginici, gradske vlasti izgleda ne dovode u pitanje. Nije li to još veća bruka i poniženje građana, od one koju nam je priredio (i priređivao) Fajgelj?

(Autonomija)