Ovogodišnjem zasedanju Generalne skupštine UN – političkom vašaru u Njujorku kojem prisustvuju brojni državnici, koji na plenarnim sednicama i marginama skupa govore o svemu i svačemu ali su oči i uši uprte u one od čijih odluka zavisi sudbina sveta – prisustvovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Na taj skup odavde je ispraćen pompeznim najavama da će svojim izlaganjem, da će državničkim vizijama i mudrošću zaseniti čitavo zasedanje, da će principijelnošću i poznatim je l’da istinoljubljem reći pravu istinu svetu zašto srlja u neizvesnost.

I govorio je Vučić. Doduše u skoro praznoj skupštinskoj sali, pred malo slušalaca koji nisu odavali utisak zainteresovanosti za govornika (sram ih bilo, napravili su muku komentatorima ovdašnjih TV prenosa kako da tu nezainteresovanost zabašure). Spominjao je opšta mesta koja muče svet. “Ozbiljnost trenutka u kojem se nalazimo obavezuje me da sa vama podelim teške reči, ali istinite” naglasio je, pa nastavio – u svetu više niko nikog ne sluša, svako gleda samo svoje interese, gaze se osnovni oprincipi međunarodnog prava, Povelja UN je bačena pod noge, narušen je svetski mir kao nikad od Drugog svetskog rata, energija, hrana, trala-lala-la… I onda ono do čega mu je bilo posebno stalo, ono što je bila srž izlaganja namenjena koliko urbi et orbi, toliko i još više javnosti Srbije i – pogotovo – uhu Onog u Kremlju:

”Od mnogih govornika čuli smo priče o agresiji i narušavanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, mnogi kažu da je to prvi sukob na tlu Evrope od Drugog svetskog rata. Istina je da je prvi put narušen integritet jedne zemlje u Evropi kada je Srbija napadnuta, a da nije izvršila napad na bilo koju drugu suverenu zemlju. To se uporno prećutkuje. Tražimo jasan odgovor na pitanje koje već godinama postavljam mojim sagovornicima, liderima mnogih zemalja – u čemu je razlika između suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine i suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, koji je grubo narušen, a čemu mnogi od vas daju međunarodno priznanje i legitmitet? Nikada ni od koga nisam dobio racionalan odgovor na to pitanje“ .

Samo zbog ovog od Putina je zaslužio još jedan orden Aleksandra Nevskog. I dakako, od patrijarha SPC Porfirija još jedan orden Svetog Save prvog reda. Mi, ovdašnji obični građani, i od jednog i od drugog darodavca visokih ordenja dobićemo… Mal’ ne rekoh šta.

Govorio je notorni radikal o tome kako Srbija nikada nije napala tuđu teritoriju ni ugrozila bilo čiji integritet, što nije sprečilo – naglasio je – NATO da napadne jednu suverenu zemlju i to bez odluke saveta bezbednosti UN. Nije spominjao – valjda se nije setio, dešava se – ono što se ’90-tih dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, pre NATO bombardovanja. Nije spominjao ratove i zločine u Hrvatskoj i BiH pokrenute i pravdane po istim principima po kojima je Putin pokrenuo i pravda rat u Ukrajini – najpre bajke o lažnim državama i narodima, o nacističkim režimima, o ogroženosti svog naroda, potom SAO ova, SAO ona na tuđim teritorijama, u tuđim državama – ovde SAO Krajine, tamo SAO Donjeck i Lugansk – pa moralna obaveza da se pomogne i zaštiti svoj narod, nejač, starci i je l’da vekovna ognjišta.

Šta se dešavalo na ovdašnjim ratištima znamo – ko hoće da zna – a šta se dešava na ratištima u Ukrajini svet gleda mesecima.

Nije spominjao aparthejd za Albance, jer se nisu povinovali poznatom Miloševićevom humanizmu i njihov progon sa Kosova. Nije spominjao – jer po njemu toga nije bilo, jer je to opaka insinuacija i kleveta – velikodržavnu srpsku politiku koja je ojadila susede ali i Srbe (u konačnici nas ponajviše), kao što ni jednom rečju nije spomenuo kremaljsku velikodržavnu politiku koja ugrožava ruske susede, a Ruse i Rusiju za dugo ispisuje iz civilizovanosti.

Po je l’da vizionaru, pravdoljubu i moralizatoru sa govornice UN, ogromna nepravda sručila se iz čista mira na Srbiju i srpski narod, kao da političkim i vojnim rukovodstvima Srbije, RS i zlosretnih SAO Krajina iz ’90-tih nije skoro odreda suđeno i presuđeno pred Međunarodnim sudom pravde za bivšu Jugoslaviju, osnovanim od institucije sa čije govornice moralizator sada drži vakele o međunarodnoj (ne)pravdi. Ocenjuje i da su sankcije prema Putinovoj Rusiji zbog onog što čini u Ukrajini, besmislene.

Sa govornice UN Vučić je – kao što to godinama radi ovde, u Srbiji i regionu – pokušao da svetu proda rog za sveću, odnosno da prostite, muda za bubrege. Teško da je u Njujorku našao ijednog kupca, izuzimajući Putina i njegove saveznike. Utisak je da je Putinov propagandni štab ako ne pisao, onda redigovao govor predsednika Srbije.

Je li onda teško zaključiti na koju je (na čiju) stranu svrstao Srbiju i sve nas u njoj? Na stranu agresora iz Kremlja i njegovog bolesnog imaginarija koji ugrožava ne samo Ukrajinu, nego i svetski mir, ili na stranu žrtve i onih koji se sa žrtvom solidarišu pokušavajući da odbrane i žrtvu i poredak vrednosti koji ljudima uprkos svemu obezbeđuje uljudniji život?

Oko toga neutralnosti nema. U pravu je, ne samo Makron, kada kaže da su oni koji zagovaraju neutralnost licemeri jer su u stvari na strani tiranina iz Kremlja.

(Autonomija)