Nakon višegodišnjeg novinarskog posla prihvatila se politike (Socijalni demokrati – SD, reformisani slednici bivšeg Saveza komunista Slovenije kojima je na čelu od 2020.g). U Evropski parlament (EP) izabrana je na izborima u Sloveniji 2009.g i u njega je birana još dva puta – 2014. i 2019.g. Pripadala je parlamentarnoj grupi socijalista i demokrata (S&D) i bila član niza komiteta EP, ali su joj u fokusu interesovanja bili mukotrpni proces integracije Srbije u EU, kao i ostale zemlje zapadnog Balkana. Budući je dobar znalac prilika u Srbiji i regionu, ulagala je vidan ali trezven entizijazam u evropeizaciju ovog po svemu devastiranog regiona i njegovu integraciju u EU. Na članstvo u EP i sve funkcije koje je tamo obavljala dala je ostavku 13.maja, jer je prihvatila da ispred stranke SD obavlja odgovornu funkciju u Vladi Slovenije (ministarka spoljnih poslova), koju je posle ubedljivog poraza desničara Janeza Janše formirao Robert Golob, pobednik proteklih slovenačkih parlamentarnih izbora.

Hoće li onaj (ona) ko će Fajonovu zameniti na čelu institucija EU koje se bave ovim regionom biti toliko posvećen našim beznadežnostima, kao što je bila Tanja Fajon? Je li Srbija, ovakva kakva je, uopšte shvatila ko je zapravo Tanja Fajon? Je li uopšte primetila i poštovala njenu iskrenu želju da nam pomogne da se izvučemo iz gliba, u koji smo se pre trideset i koju godinu sami uvalili i iz kojeg vladajuće kaste – sadašnja kao i prethodne, lukrativno obuzete nacionalističkim zabludama i kriminalom, Vučićeva kasta pogotovo – ne žele da nas izbave? Ili dominantna Srbija, vladajuća kao i opoziciona, Tanju Fajon doživljava kao briselsko antisrpsko zakeralo kojem je do brige o Srbiji stalo koliko i do lanjskog snega, samo zbog iskrenosti u nastupima, zbog toga što je bez okolišanja dobronamerno ukazivala na probleme koje Srbija treba da reši u interesu, pre svega, svojih građana?
Vučićeva vlast nije volela i ne voli Tanju Fajon– treba li bolji dokaz za to od kako štampanih tako i elektronskih tabloida, tih mračnih fenomena današnje Srbije, tog ogledala Vučićeve vlasti – jer je ona na uljudan i dobronameran način dosledno prenosila kako poruke EU, tako i lični stav da je Srbija dobrodošla u EU, ali da mora da se prilagodi vrednostima na kojima počiva EU. Ništa više, ni manje od toga.

Zar su to “ucene i stalno novi pritisci” o kojima ovde beskrajno trube i vlast, i opozicija? Pri tome je ona – za razliku od čitavog niza uglavnom hladnih činovnika iz Brisela koji su rutinski pohodili i pohode Srbiju i region i koji o Srbiji i o zapadnom Balkanu imaju oskudna znanja i još oskudnije emocije – pokazivala iskrena pozitivna osećanja i prema Srbima, i prema svim drugim narodima sa kojima je i ona nekada živela u zajedničkoj državi, a koji se sada zlopate u neostvarenoj demokratiji i instutucionalnom nepripadanju zajedici sređenih evropskih društava i država (uz sve njene probleme).

I Vučićeva opozicija se mršti na pomen Tanje Fajon, jer je i ona poput vladajuće kaste, pridvorničke inteligencije i pogotovo crkve (SPC) – neko više, neko manje – bolesna od desnila (bolest nacionalizma, klerikalizma, mitomanije, ksenofobije).

Postoji hiljadu razloga da se oponira Vučiću – šminkanje ratnozločinačkog nasleđa u kojem je bio ratni huškač, sadašnje svevlašće, laži, manipulacije, razaranje institucija, uzurpatorska kontrola medija i informisanja, ogromna korupcija, kriminal, budalasto šibicarenje u spoljnoj politici, servilnost Putinovoj Rusiji… Sve navedeno mu opozicija s razlogom spočitava, ali gle vraga – abolira mu i ratnozločinačku prošlost, i pritvorno evropejstvo (interes da se samo crpi novac iz evropskih fondova), i servilnost prema Putinu i negovanje bolesnog rusofilstva (svakodnevno i masovno trovanje masa kroz medije). Ko je, recimo, iz opozicije jasno i nedvosmisleno osudio Putinovu agresiju na Ukrajinu, zločine i masovna razaranja ukrajinskih gradova i infrastrukture? Ko bi od opozicije podržao uvođenje sankcija Rusiji ako bi se kojim slučajem Vučić odlučio da ih uvede? Ima li takvih? Ima, ali malobrojnih i marginalnih. Opozicija je očekivala da im Tanja Fajon – ili ko drugi iz EU – pomogne da se svrgne Vučić na poštenim izborima (jer su slobodni i pošteni izbori u Srbiji pod Vučićem iluzija), a da se pri tome oni, opozicija – kao ni Vučić – radikalno i nedvosmisleno ne odreknu Miloševićevog ratnozločinačkog nasleđa i mrtvih čvorova koji Srbiju beskrajno drže u zaleđenom stanju.

Bez radikalnog i nedvosmislenog otklona od ratnozločinačkog nasleđa – koje se umesto otklona evo više od dve decenije posle pada Miloševića samo perfidno šminka i puderiše, e da ne bi smrdilo – nema niti može biti normalne Srbije, nema niti može biti evropskih integracija. Sa tim nerazrešenim mračnim bagažem Srbija je, ma ko da je na vlasti, svetlosnim godinama daleko od uljuđenja i EU. O tom mračnom bagažu srpska bajagi proevropska opozicija ćuti kao zalivena. To je njen kardinalni problem. Ona bi na pogubnim zabludama i zločinima prošlosti da jaši umesto Vučića, s tim da bi ona, opozicija, ako dođe na vlast bila je l’da poštena, bez kriminala i pljački, poštovala bi ljudska prava i zakone, tandara-mandara. Ma šta rekoste, da vam poverujemo na reč? Šta ćemo sa bagažom prošlosti koji i pored šminkeraja i guranja pod tepih bazdi?

U rešavanju ključnih problema Tanja Fajon je sa evropskog nivoa iskreno pokušavala da pomogne Srbiji, ali izgleda uzalud. Zaleđeno stanje pogubljenosti Srbije nije do nje, nego do nas ovakvih kakvi smo.

U ime onih u Srbiji koji su u njenim nastupima prepoznali entuzijazam i i želju da nam pomogne, možemo reći: hvala, draga Tanja. Dakle isto ono što joj se skandiralo na punom stadionu Bilino polje u Zenici, na fudbalskoj utakmici 2010.g, kad je dobrim delom njezinom zaslugom i upornim lobiranjem u kancelarijama Brisela i Strazbura ukinut vizni režim građanima BiH i Albanije.
E, da – srećno na novom poslu ministarke spoljnih poslova Slovenije. Znamo da nas nećete zaboraviti i smetnuti s uma, taman i što smo mi ovakvi, kakvi smo. Putuj Evropo, putuj Slovenijo i ne osvrćite se na nas nesrećne pogubljenike.

(Autonomija, foto: N1)