Potrošaču štampanih stvari u Vojvodini sigurno nije promakla vesta da je Mađarska koalicija – nova, nedavno osnovana stranka – predložila subotičkoj skupštini uvođenje multietničkih civilnih straža. Prema rečima predlagača, civilne straže su iznuđeno rešenje i odgovor na porast kriminala i nasilja, kao i (moguće) međunacionalne incidente. U otvorenom pismu Mađarska koalicija upozorava da siromaštvo i socijalni problemi pogoduju porastu kriminala, ali i novim međuetničkim incidentima.
Predlog o formiranju civilnih straža ne pominje se u javnosti sada prvi put. O tome se govorilo i pre nekoliko godina, kada je Vojvodina bila suočena sa talasom etničkih incidenata. Verujem da skupština Subotice neće ignorisati ovaj zahtev i da će se odbornici njime pozabaviti na najozbiljniji način. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što je u pitanju jasno upozorenje da su građani zabrinuti za ličnu bezbednost i sigurnost svoje imovine. Ako su ove vrednosti ugrožene, to znači da državni organi ne rade valjano svoj posao.
Predlog Mađarske koalicije, međutim, izaziva niz pitanja. Recimo, ako policija ne može da izađe na kraj sa porastom nasilja i kriminala, kako će se, onda, sa tim problemom izboriti civilne straže? Pitanjima ovde nije kraj. Da li će, na primer, pripadnici civilnih straža biti naoružani? Hoće li imati pravo da zaustavljaju i legitimišu lica koja im se, u datom trenutku, učine sumnjivim? Hoće li biti uniformisani? Kome će odgovarati za svoj rad? Hoće li biti potčinjeni policiji ili će biti odgovorni samo lokalnoj skupštini? Kakav će, zapravo, biti njihov status? Itd.
Postoji još jedna stvar o kojoj treba voditi računa. Samo pominjanje nekakvih straža izaziva neugodne asocijacije na straže koje su se formirale na početku rata u bivšoj Jugoslaviji. Iako je kontekst posve dugačiji, Srbija je tada klizila u rat a danas predstavlja postratno društvo opterećeno brojnim problemima, pa i ovima na koje upozorava Madjarska koalicija, treba biti vrlo obazriv kada se izlazi sa ovakvim predlozima.
Rešenje problema nije, po našem sudu, u formiranju civilnih straža, nego u eliminisanju uzroka koji vode ovakvim predlozima. Ako država postoji zato da bi osigurala bezbednost građana, sigurnost njihovog vlasništva i imovine, onda državne agencije od policije, preko tužilaštva do sudova, na primer, moraju, u zaštiti ovih vrednosti delovati mnogo efikasnije nego do sada. To je, naravno, lako reći, a vrlo teško postići. Utoliko teže, ukoliko je ministarstvo policije važan resurs u deobi izbornog plena, pa je kontrola nad policijom ne retko važnija od njezine uloge u zaštiti ključnih društvenih dobara.
Pored toga, Srbija je užasno centralizovana država, a politička klasa neodgovorna i gramziva. Od predloga da se formiraju civilne straže, mnogo je umesnije insistirati i energično zahtevati da se Srbija decentralizuje. To podrazumeva i jasno definisane ingerencije Pokrajine nad policijom, ali isto tako i samih lokalnih samouprava. Nadležnosti bez sredstava, praktično, ne znače ništa. Znači, opštinama i pokrajini mora biti vraćena njihova imovina. Kada je o upravljačima reč, iskustvo govori da što je jedna upravna jedinica manja to je veći uticaj građana. Kvalitet državnih usluga će biti bolji, ako je instanca odlučivanja bliže korisnicima usluga.
U pismu Mađarske koalicije civilne straže se apostrofiraju kao multietničke. Kriminalci, kao što je poznato, nisu opterećeni etničkim predrasudama svojih potencijalnih i stvarnih žrtava, utoliko je problem opšti i tangira sve građane Subotice. No, ponavljamo, umesto na multietničkim stražama treba insistirati na multietničkom sastavu policije, ali još više na njenom efikasnom radu.
Na rad policije je tokom minulih godina bilo izrečeno, s pravom, mnogo pritužbi. Treba reći da se, svojevremeno, radom policije pozabavio se i Visoki poverenik za nacionalne manjine OEBS-a, koji je okupio evropske stručnjake sa ciljem da se formulišu preporuke za rad policije u multietničkim sredinama. Osnovna poruka Preporuka je da dobar rad policije zavisi od poverenja, koje policija ne može zadobiti ako redovno ne komunicira i praktično ne sarađuje sa manjinama. U ovome dokumentu se preporučuju i sledeće mere – zapošljavanje pripadnika manjina u policiji, obuka policije o manjinskim pitanjima i međuetničkim odnosima, komunikacija sa manjinama na njihovom jeziku, formiranje etnički mešovitih patrola, ohrabrivanje manjina da prijavljuju etnički motivisana nedela, itd. Držimo da bi ove Preporuke bile od koristi i našoj policiji.
(www.autonomija.info)