Profesorica Pravnog fakulteta u penziji Marijana Pajvačić, istakla je večeras da je na osnovu formulacije u Ustavu moguća intervencija u biračkom pravu, iako se time zadire u više propisa koje bi bilo neophodno izmeniti, te da bi se mogao napraviti presedan koji bi omogućio biračko pravo već sa 16 godina

Kako je navela na tribini Demokratske omladine u Novom Sadu, u okviru kampanje „Gasam sa 16!“, u našem pravnom sistemu potoji jedno odstupanje u odnosu na starost odnosno punoletstvo, gde je sa 16 godina dozvoljeno sklapanje braka uz saglasnost roditelja.

„To može biti argument da se kaže – kad može da se stupi u brak ako su roditelji saglasni, što onda ne bismo mogli da tražimo saglasnost roditelja za glasačko pravo“, navela je Pajvačić.

Dodala je da je pravo glasa samo jedno od 14 prava koja birači u Srbiji imaju, te da je kod ove kampanje važnije simboličko značenje zahteva da se glasa sa 16 godina, jer je činjenica da se interesi u mladih u aktuelnim politikama ne nalaze.

Demokratska omladina kampanjom „Glasam sa 16!“ želi da pokuša da se izbori za to da mladi sa 16 godina dobiju pasnivno biračko pravo i uključe se u političke tokove navedeno je, a Dženana Čalaković  iz Demokratske omladine upozorila je da mladi među sadašnjim političarime ne vide svoje predstavnike, jer i većina programa političkih stranaka mlade ne vidi kao svoju ciljnu grupu.

„Pre nekoliko dana smo imali konstituisanje Narodne skupštine gde imamo pet narodnih poslanika koji imaju manje od 30 godina. Tu se vidi taj negativan trend prisutnosti mladih u skupštini i u svim mogućim institucijama. U prošlom sazivu imali smo devet narodnih poslanika sa manje od 30 godina, što je takođe poražavajuće“, navela je ona.

Srđan Đurić ispred Omladine novosadskog odbora Zajedno! istakao je da su Belgija i Austrija mladima od 16 godina dali pravo glasa na svim nivoima, dok je u Nemačkoj to dozvoljeno na nekim regionalnim izborima i izborima za Evropski parlament.

 „Mi 30 godina živimo u državi u kojoj su ministarstva prosvete, obrazovanja, kulture, omladine i sporta stvar političkog potkusurivanja. Ključna stvar o kojoj treba da razgovaramo je emancipovanja mladih: mladi ne žele jednokratnu pomoć od nekoliko hilajda dinara već sistemska rešenja, a to im se ne nudi“, istakao je Đurić.

Dodao je da vlast davanjem novca pokušava da „ubije taj bunt“, te da je prevashodan cilj da se radi na edukaciji i obrazovanju mladih, kao i podizanju njihove građanske svesti.

Laura Pejak iz Centra za društveni napredak ocenila je, na osnovu sopstvenog iskustva u radu sa mladima, da je dobar deo njih zaista zainteresovan za to da se njihov glas čuje i da žele da se uključe u društveni život.

Jedan od najvećih problema sa kojima se mladi suočavaju jeste problem nasilja koje je jako prisutno u srednjim školama, dodaje Pejak, a iz tog problema proizilazi i problem sa mentalnim zdravljem mladih kojim se, kako navodi, niko ne bavi ozbiljno.

„Često su roditelji ti koji se pritive uvođenju seksualnog obrazovanja, dosta nastavnika, profesora se protivi, ali ako pogledamo istraživanja, na primer KOMS-ov izveštaj, mi vidimo da negde oko 70-80 posto mladih podržava uvođenje ovakve nastave. Ali, pošto oni nemaju pravo glasa, ne utiču na taj način na političke tokove , onda se to ignoriše“, ističe Pejak.

D. Stupar (Autonmija)